Digitalna fotografija - Kako da fotografišete prirodu

U čemu je tajna fotografisanja prelepih fotografija prirode? U ovom članku daćemo vam nekoliko saveta koji će vam pomoći da počnete da se razvijate kao fotograf i vremenom postanete majstor za fotografisanje prirode.

Naučite da vidite svetlo

Tražite interesantne kombinacije boja, svetla, senki i tekstura. Najbolje svetlo je obično jutarnje svetlo (toplije, žuto), zatim svetlo u kasno popodne, ili u sumrak (toplije sa crvenim nijansama). Sredinu dana karakterišu guste senke i jak kontrast sa kojima senzori fotoaparata teško izlaze na kraj. Ako je pejzažna fotografija vaša velika strast, naučiti videti svetlo je najvažniji talenat, tojest veština koju treba da razvijete.

Probajte nove perspektive

Približite se cvetu ili kori drveta, možda samo na nekoliko inča. Pogledajte gore, pogledajte dole. Jedno važno pravilo je da uvek pogledate iza sebe, jer ponekad je najbolja fotografija ona pored koje ste prošli, ali ste je videli sa pogrešne strane. Zamrznite kretanje vodopada sa velikim brzinama zatvarača, ili ga zamutite sa sporim.

Neka glavni subjekat ne bude uvek u centru fotografije. Primenjujte pravilo trećina, postavljajući subjekat fotografije u levu ili desnu trećinu kadra.

Kada fotografišete pejzaže, dajte fotografiji dubinu tako što ćete uključiti u sliku kako bliske tako i udaljene objekte. Time ćete dobiti bolji osećaj veličine. Pronađite situacije u kojima bliski objekti obuhvataju udaljene objekte. Ne zaboravite da koristite stativ u ovim situacijama. To će vam omogućiti da koristite najmanju moguću blendu, kako biste dobili najveću dubinu polja.

Fotografija: galja 99

Približite se subjektu koliko je to moguće

Kada kažem da se približite mislim na to da se približite sasvim blizu. Još bliže. Ispunite scenu sa subjektom. Lako je biti daleko od subjekta, ali je teško prići veoma blizu. Kada ste u dilemi, priđite bliže. Mnogi početnici su šokirani kada vide svoje prve fotografije divljih životinja. Životinje koje su oni snimili nakon dugog i bolnog praćenja su male tačke koje se jedva prepoznaju.

Međutim, često ne postoji nikakva šansa da se ispuni scena sa subjektom bez dobrog telefoto objektiva. Takođe može da se desi da ste mogli da priđete bliže ali niste. Zašto? Prvo, niste uspeli da identifikujete životinju. Malo sivog u moru zelenog... o pa to je nosorog u travi! A kada ste napokon videli životinju ona vam je skroz zaokupila pažnju. Blokirali ste sve opažaje oko nje i videli ste samo nju. Ali fotoaparat ne može to da uradi. On pokazuje stvari onakvima kakve su, bez ikakvih ulepšavanja. Takođe treba da imate u vidu da kada fotografišete određenu scenu, vi je u stvari smanjujete. Na primer, kada vidite pticu veličine 4 inča, ona će biti velika samo 1/4 inča u standardnoj štampi. To svakako neće ostaviti isti utisak kao fotografije koje ste videli u časopisima. Zašto? Zato što profesionalni fotografi toliko priđu životinjama da mogu da naprave štampu koja je veća od samog života. Blizina je ono što impresionira posmatrača.

Kako da priđete tako blizu? Tajna je delom u strpljenju a delom u tehnici. Telefoto objektiv je obavezan deo opreme. Za profesionalne fotografije divljih životinja, trebaće vam najmanje 400 mm., 500 mm. ili 600 mm. telefoto objektiv. Ovi objektivi su nedostižni za većinu, jer su ekstremno skupi. Ali telefoto objektiv od 200 mm. može da da dobre rezultate kod fotografisanja jelena i drugih većih životinja. Ali za manje životinje, 200 mm. nije dovoljno. Trebaćete da stegnete kaiš jedno vreme ako želite da kupite telefoto objektiv od 300 mm. ili još veće žižne daljine.

Pored svega navedenog, mnogi fotografi koriste kamuflirana skloništa. To može da bude šator, zid od kamuflažnog materijala, kola, pa čak i prozor. Cilj je da divlje životinje same dođu do fotografa..

Jedan izuzetak od pravila blizine je fotografisanje pejzaža. Dok telefoto objektiv može da vam da interesantnu fotografiju planine ili potoka iz blizine, širokougaoni objektiv će najvernije odslikati ono što vidite. Vi ste sposobni da jednim pogledom obuhvatite ceo pejzaž, ali vaš fotoaparat može da obuhvati samo jedan njegov deo.

Koristite stativ gde god možete

Ovo je savet koji većina početnika ignoriše, ali vi nemojte. Kada se početnici u fotografiji sretnu, glavne prepirke se vode oko toga koja tela fotoaparata su najbolja. Profesionalci se prepiru oko toga koji stativi i glave su najbolji.

Nosite stativ sa sobom svaki put kada fotografišete. Mnogi telefoto objektivi ne mogu da se drže mirno bez stativa. Telefoto objektivi takođe dovode do gubitka dela svetlosnih mogućnosti, tako da ćete često trebati da koristite manje brzine zatvarača. Na brzinama zatvarača čije su vrednosti manje od fokalne dužine vašeg objektiva (na primer, 1/50 sekundi sa objektivom od  50 mm. ili 1/200 sekundi sa objektivom od 200 mm.), vi rizikujete da dobijete mutne fotografije. Takve greške možete da minimizirate tako što ćete prisloniti fotoaparat na nepokretne objekte kao što je stena ili drvo, ali to će vam dati samo jedan stop sporiju brzinu zatvarača nego u standardnoj situaciji.

Za početnike, bilo koji stativ će biti dobar. Ali što je stativ lakši, tim su veće šanse da ćete ga poneti sa sobom. Američki fotografi prirode često nose teške stative, ali to rade samo zato što su kola za njih produžeci njihovog tela. Na mestima gde morate da idete peške, trebaće vam lagani tripod..

Putujte koliko god možete

Najbolje prilike za fotografisanje se pojavljuju samo u određeno doba godine. Zato budite spremni da putujete, da fotografišete svako mesto u vreme kada su prilike najbolje. Iako ćete možda želeti ponovo da odete u određeno mesto ali u drugo doba godine, kako biste kreirali reprezentativniji portfolio, postarajte se da prva poseta bude u najbolje vreme za fotografisanje.

Snimajte puno fotografija

Većina ozbiljnih fotografa prave veći broj fotografija istog subjekta, probajući trazličite uglove i ekspozicije. Sa današnjim digitalnim fotoaparatima, snimanje vas ne košta ništa. Kada prebacite slike na računar, izdvojte nekoliko najboljih, a ostale možete da poklonite lokalnom klubu ljubitelja prirode, ili nešto slično. Da biste mogli puno da fotografišete uvek nosite i dopunske memorisjke kartice sa sobom.

Vodite beleške

Kao i kuvanje, ako ne možete da zapamtite recept koji ste koristili kada vam je uspeo specijalitet, onda nikada nećete naučiti dovoljno da ga ponovo napravite. Srećom, digitalni fotoaparati beleže sve bitne podatke, kao što je ekspozicija, ravnoteža beline, blenda i slično, tako da možete kasnije da ih proučite.

Vežbajte rad sa fotoaparatom

Vežbajte rad sa fototaparatom sve dok on ne postane produžetak vašeg tela, tojest vaša druga priroda. Mnoge prilike u fotografiji prirode, i uopšte u fotografijia, kratko traju. Nećete biti sretni ako propustite odličan snimak samo zato što niste mogli da se setite gde se isključuje automatsko podešavanje ekspozicije. Zato nemojte da ograničite vašu fotografiju samo na prirodu; koristite vaš fotoaparat gde god i kad god vam se pruži prilika. Venčanja (ne vaše) su dobro vreme za vežbanje vaših instikata i refleksa.

Uživajte u vašoj fotografiji

Nemoje da se toliko zanesete fotografijom da zaboravite da uživate u onom što vidite. Fotografija je slaba zamena za to što ste tamo, zato uživajte u lepotama oko sebe. Neka fotografija bude deo zabave i uživanja, a ne krajnji cilj (osim ako ste profesionalni fotograf). Kako budete napredovali u radu, tako ćete sve više da delite vaša iskustva i zapažanja sa drugima photo.net-ove Nature Photography stranice nude najbolje resurse na Internetu.

Čitajte knjige

Postoji mnogo dobrih knjiga o fotografisanju prirode. Nemojte da se libite da ih kupite, pošto će vam pružiti mogućnost da sagledate fotorafisnaje pejzaža iz perpektive drugih fotografa i saznate nove "cake".