Digitalna fotografija - Umetnost digitalnog štampanja

Umetnost kvalitetne fotografske štampe, koju su nekada praktikovali samo specijalizovani studiji ili specijalisti za mračnu komoru, se preselila na kućni inkdžet štampač, u današnje vreme u kojem je digitalna fotografija skoro potpuno potisnula filmsku.

Iako štampanje više nije prljav posao - digitalno znači da nema štetnih i opasnih hemikalija, nema smrdljivih fiksera, nema više sata i sata sušenja fotografija u pretrpanim mračnim komorama - ono i dalje zahteva stručno oko, studioznu radoznalost, prilično robustne investicije u opremu i posvećenost.

"Nije lako štampati digitalno," kaže Per Gylfe, veteran instruktor u Digital Media Lab iz International Center of Photography na Manhattan-u. "Većina korisnika dobija samo prosečnu štampu od svojih inkdžeta. Softver koji dolazi sa fotoaparatom i štampači treba da se nadograde, a celokupna oprema treba da se podesi." Drugim rečima ne očekujte da ćete iz prve dobiti savršenu štampu.

U svojoj knjizi, "Stephen Johnson on Digital Photography" (O'Reilly), internacionalno priznati fotograf, se slaže da je priprema najvažnija: dobro kalibrisan monitor koji će pokazivati prave boje štampanja, odgovarajuće podešavanje štampača i papira, ograničavanje u nerealnom povećavanju malih fotografija i ograničavanja uopšte. "Ne žurite i shvatite izbore koje imate," Johnson piše. "Ne žurite da pritiskate dugmad, uključuje opcije koje ne razumete i štampate kao da je to besplatno."

Jednostavan način da unapredite vaše štampanje je da kalibrišete monitor, tako da vidite tačno ono što ćete dobiti. Jedan odličan alat za ovu namenu je Huey, uređaj nalik olovci koji elektronski podešava boju na bilo kom LCD, CRT ili laptop monitoru. On čak prilagođava izmene prema svetlu u prostoriji. Napravljen od strane Made Pantone i upotrebljiv kako na Windowsu tako i na Mac-u Huey košta oko 90 dolara.

Dakle, identifikovali smo osnovne komponente koje su vam potrebne za kreiranje visoko kvalitetne štampe, koja će vam omogućiti da vaše fotografije stavite u ram i sa ponosom ih obesite na zid gde će svi moći da joj se dive. Fotoaparat, štampač, softver, papir i, za one koji žele da saznaju sve tajne, škola.

Ali sve počinje sa ...

Fotoaparat

Vaš stari Kodak Brownie - pa čak ni ona stara nemačka Leica - neće biti od velike koristi; mi smo ovde u Totalnom Digitalnom Modu. Cene današnjih digitalnih fotoaparata se kreću od ispod 100 dolara pa sve do nekoliko hiljada dolara. Čak i najosnovniji point-and-shoot modeli su sada sposobni da snimaju fotografije veličine od 8 do 10 megapiksela, ali instruktor Gylfe predlaže da ostanete na 6-megapiksela. To je dobar savet, zato što se eksperti slažu da na malim fotoaparatima sa malim senzorima, više piksela donosi i više "šuma" koji uništava fotografije.

Digitalni SLR-ovi, tojest jednoooki relfeksni fotoaparati su sasvim drugačija priča, pošto su senzori veći, a objektivi kvalitetniji, a DSLR-ovi poseduju mnogo kvalitetniju elektroniku.

Štampač

Dolazak preciznih inkdžet štampača je predstavljao revoluciju u štampanju kod kuće. Cena ovih uređaja je pala, kvalitet se poboljšao, nove tehnologije su razvijene kako bi se nanosile najsitnije moguće tačkice mastila na papir.

ICP na Manhattan-u, Epson poseduje dobre fotografske štampače, ali Gylfe kaže da Hewlett-Packard i Canon predstavljaju vredne alternative. Za one sa neograničenim budžetom i velikim ambicijama, tu je Epson Stylus R2400 studijskog kvaliteta (cena oko 700 dolara), koji može da izbaci štampu dimenzija 11 x 14-inča. R2400 poseduje devet Epson UltraChrome K3 mastila, uključujući - za čistunce - tri nivoa crnog mastila: Light Black, Light Light Black i Black.

Takođe pogledajte HP Photosmart A716 (cena manje od 200 dolara, kompaktni, namenski foto štampač za dimenzije 5 x 7-inča. Kao i većina novih inkdžet foto štampača, HP može da štampa direktno sa fleš memorijske kartice.

Softver

Jedini softver koji dolazi u obzir za profesionalce u štampanju je Adobe Photoshop, ali većina amatera je zbunjena i frustrirana Photoshopom, pa čak i sa njegovim mlađim bratom Photoshop Elementsom za koji Gylfe kaže da je "jeftinija verzija Photoshopa, ali isto toliko komplikovana."

Njegov predlog: Adobe Lightroom (cena mu je oko 200 dolara). Krivulja učenja za fino podešavanje je minimalna, a alati za korigovanje i kreiranje slika su intuitivniji. "to je najverovatnije jedini program koji će amaterima biti potreban", kaže Gylfe.

Papir

Papir je papir, zar ne? Ne. Postoji ogroman broj brendova, površina, tekstura i težina foto papira. Izbor papira je subjektivna stvar, ali ako se budete držali poznatih marki papira obezbedićete tačnu prezentaciju slike na papiru koja neće brzo izbledeti.

Neke sugestije za kvalitetan papir: Epson Velvet Fine Art papir, veoma svetao, luksuzni muzejski mat završetak (20 papira veličine 8 1/2 sa 11-inča košta 32.95 dolara); i Hewlett-Packard-ov Digital Fine Art Smooth papir (25 papira košta oko 65 dolara), koji u stvari potiče iz nemačke kompanije Hahnemuhle, čiji papiri prolaze tako rigoroznu kontrolu kvalieta da mogu da izdrže "nekoliko vekova." Hahnemuhle proizvodi papir od 1584.

Škola

Ovog leta, School of the International Center of Photography na Manhattan-u pokreće nekoliko kurseva digitalne fotografije. Za one koji žele da uđu dublje u problematiku štampanja, razmislite o "Fine Art Digital Printmaking," četvorodnevnoj radionici (od 9'12. avgusta, po ceni od 745 dolara) na kojoj ćete učiti kalibraciju i upravljanje bojama, napredne tehnike obrade slika i biranje mastila. Za fotografe koji traže fokusiraniji pristup, tu je "Inkjet Printing: Color Management and Calibration," 4 i 5 avgusta, po ceni od 540 dolara. Per Gylfe je instruktor na ovom seminaru