Kako da zaradite milijarde lajkovima na primeru Fejsbuka

Fejsbuk je veoma profitabilna kompanija: U 2011. godini ostvarila je prihod od 3,7 milijardi dolara i operativnu dobit (pre odbijanja kamata i poreza) od 1,7 milijardi dolara. Čist prihod u 2011. iznosio je milijardu dolara.

Dugme za “lajkovanje” i povećanje broja korisnika pretvorilo je gubitke u profit.

Fejsbuk je profit počeo da ostvaruje 2009, nakon uvođenaj dugmeta za "lajk",  koje je omogućilo prihode od reklame i utvrđivanej ciljnih grupa korisnika za reklamiranje proizvoda.

Mark Zakerberg i dalje kontroliše kompaniju. 

Zakerberg trenutno poseduje 28,2% deoničarskog kapitala, što mu (kada se  pretvori u glasove u Upravnom odboru ) daje većinsku kontrolu nad kompanijom.

Broj aktivnih korisnika se i dalje brzo povećava: krajem 2011. Fejsbuk je imao 845 miliona aktivnih korisnika, za 39 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.

Ahilovu petu sajta potencijalno predstavlja njegova verzija za mobilni telefon. Na mobilnoj verziji sajta trenutno nema reklama, ali upravo to je način na koji sve veći broj ljudi ide na Fejsbu. S toga kompanija konstatuje da "na naše prihode može negativno da se odrazi ako u svoje moblne aplikacije i mobilni vebsajt ne uključimo reklame ili sponzorisane priče. Verujemo da će ljudi širom sveta i dalje sve više koristiti Fejsbuk preko mobilnih uređaja, i da će taj vid korišćenja delimično zamenjuje i ubuduće će zamenjivati,  korišćenje putem personalnih kompjutera."

Fejsbuk zavisi od oglašavanja, ali udeo oglasa u ukupnom prihodu smanjuje iz godine u godinu (2009. prihod od oglašavanja iznosio je 98 odsto, 2010. 95 odsto, a 2011. 85 odsto. Ostatak potiče od kupovine internet aplikacija, kao što je onlajn igrica “Farmvil” kompanije Zinga.

Kompanija Zinga je značajan partner. U 2011. godini, njen doprinos prihodu Fejsbuka iznosio je 12 odsto.

“Ukoliko se smanji broj korisnika Zinginih igrica na našoj platformi, ako Zinga nastavi da lansira nove igrice ili ih preseli na konkurentske platforme, ili ako ne uspemo da sačuvamo dobre odnose sa ovom kompanijom, može da nam se desi da izgubimo Zingu kao značajnog saradnika, što će negativno uticati na naše finansijske rezultate”, navodi se u dokumentu.

Očekuje se pad stope rasta. Ovo nije iznenađujuće s obzirom na brzinu dosadašnjeg rasta - u 2010. zabeležen je rast od 154 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a 2011. u odnosu na 2010. rast je iznosio 88 odsto.
 

Prihod Fejsbuka 2011. bio je otprilike isti kao prihod Gugla 2004, kada je ta kompanija podnela svoju prijavu. Profit Fejsbuka je, međutim, mnogo veći.
 

Privatnost se samo uzgred spominje. Nije joj posvećen poseban odeljak s upozorenjima šta bi moglo da se dogodi ako se ljudi zabrinu za svoju privatnost.
 

Fejsbuk je, međutim, započeo da gradi sopstvene centre za čuvanje podataka. Ne navodi se precizno količina novca koja je u ove centre investirana, ali u dokumetu stoji  "2011. smo počeli da svoje proizvode  isporučujemo iz centara az obradu podataka koji su u vlasništvu Fejsbuka, uz upotrebu servera konstruisanih specijalno za nas."  Interasantno bi bilo da se sazna nešto više o tome ko ove servere konstruiše - da li ih Fejsbuk sam proizvodi, poput Gugla?

Fejsbuk ima mnogo rivala, naročito u Kini. Fejsbuk želi da se probije i u tu zemlju, ali ističe da u njoj ima konkurente, kao što su Renren, Sina i Tensent.
 

Kao “ključni kadrovi” navedeni su samo Zakerberg i Šeril Sandberg, glavna izvršna direktorka.
 

Mnogi zaposleni koji su u Fejsbuku duže vreme postaće veoma bogati. To ne iznenađuje; njima je podeljeno 138 miliona akcija po ceni od 0,83 dolara. Budući da se očekuje da njihova cena dostigne 45 dolara, to je skoro 6,2 milijarde dolara čistog profita za celokupno osoblje.

BLIC.