Saveti – Digitalna fotografija

Kao i kod većine drugih pitanja vezanih za fotografiju, i ovde će odgovor da varira, u zavisnosti od toga koji je vaš fotografski stil, fotoaparata koji koristite i vrste portreta koji biste želeli da dobijete. Međutim, postoje određene početne tačke koje su karakteristične za sve portrete i koje će vam pomoći da dobijete dobre rezultate na samom početku kako biste mogli da počnete da eksperimentišete. Fotografija: Carolina Prebacite se na prioritet blende (Aperture Priority Mode) Kada fotografišete portrete treba da izbegavate sve automatizovan režime rada i da koristite isključivo prioritet blende (aperture priority mode na engleskom). Ovaj režim rada omogućuje fotografima da izaberu blendu sa kojom žele da fotografišu a fotoaparat sam bira brzinu zatvarača koja će dati ispravnu ekspoziciju. Međutim, ako ste iskusni fotograf, onda ćete najverovatnije koristiti manuelni režim rada, u kojem sami podešavate sve parametre fotografisanja. Ali za nas smrtnike, biće sasvim dobar i prioritet otvora blende. Izaberite veliku blendu za lepe mutne pozadine Veličina blende koju birate u režimu rada sa prioritetom blende će varirati od jedne situacije do druge i od jednog objektiva do drugog - ali u većini slučajeva počećete sa prilično velikom blendom pošto ćete tako smanjiti dubinu polja u vašim fotografijama. to će vam omogućiti da dobijete lepu zamućenu pozadinu. Generalno gledano, portretni režim rada radi upravo to. Lepota ovakvog načina fotografisanja je u tome što je vaš subjekat jedini elemenat koji je ostao u fokusu - i koji tak postaje glavna fokalna tačka jer su uklonjeni svi ometajući elementi. Međutim, imajte u vidu da ako imate veoma brz objektiv biranje maksimalne blende može toliko da smanji dubinu polja daće i neki delovi lica biti zemućeni. Takođe maksimalna blenda može da znači da ne fotografišete sa najvećom oštrinom koju može da da vaš objektiv. Smanjite blendu za jedan ili dva stopa i najverovatnije ćete dobiti malo oštrije fotografije - ključ je u eksperimentisanju, naravno ako imate vremena za njega. Izaberite malu ISO osetljivost za glatke fotografije ISO osetljvost koju koristite će varirati u zavisnosti od svetlosnih uslova koji vam stoje na raspolaganju - ali u većini slučajeva, želećete da smanjite veličinu zrna ili šuma u slikama tako što ćete izabrati malu ISO osetljivost, to jest, između 100 i 200 ISO. Glavna stvar o kojoj treba da vodite računa je kako ovo podešavanje utiče na brzinu zatvarača. Ponekad biranje male ISO osetljivosti znači da ćete koristiti bezine zatvarača koje su suviše spore za dobijanje ošte fotografije. Ako je brzina zatvarača suviše mala na ISO vrednosti koju ste izabrali, moraćete da povećate ili blendu ili ISO podešavanje. Brzina zatvarača Ako fotografišete koristeći prioritet otvora blende kao što smo vam predložili, brzina zatvarača će se birati automatski nakon što ste izabrali blendu i ISO osetljivost. Međutim, ako izaberete da fotografišete u manualnom režimu rada, moraćte da obratite pažnju na brzinu zatvarača. Pošto se vaš subjekat pomera (čak i ako pokušava da ostane miran) vaša brzina zatvarača treba da bude najmanje 1/60 sekundi ili veća. 1/125 je verovatno najbolja brzina zatvarača, pogotovo ako ne koristite stativ. Ravnoteža beline Kao i kod prethodnih faktora, ravnoteža beline koju ćete koristiti i koja će vam biti potrebna će da varira u zavisnosti od uslova u kojima fotografišete. Režim fokusiranja Mnogi digitalni fotoaparati omogućuju fotografu da bira između nekoliko režima fokusiranja. Na jednoj strani je Auto Focussing podešavanje koje u većini slučajeva koristi više tačaka fokusiranja kako bi odredilo gde da se fokusira. Na drugoj strani nalazi se ručno fokusiranje kod kojeg fotograf ima potpunu kontrolu. U sredini se često nalazi opcija za fokusiranje na jednu tačku u sceni. Dok AF podešavanje koje bira između više tačaka fokusiranja u većini normalnih uslova fotografisanja daje dobre rezultate, u nekim situacijama od velike pomoći može da bude mogućnost ručnog fokusiranja ili fokusiranja na jednu tačku. Ja lično volim opciju za fokusiranje na jednu tačku, pošto mi ona omogućuje da se precizno fokusiram na deo lica koji mi je najinteresantniji, a to su skoro uvek oči subjekta. Režimi merenja svetlosti Slično opcijama za fokusiranje, većina digitalnih fotoaparata poseduje više različitih režima merenja svetlosti. Opet ponavljamo, na većini fotoaparata ovi režimi idu od sistema merenja svetlosti sa više tačaka gde se cela scena uzima u obzir prilikom određivanja ekspozicije, pa sve do merenja koje uzima u obzir samo jednu tačku (takozvano spot merenje), gde fotograf može da izabere mali deo slike na osnovu kojeg će biti određena ekspozicija. Ja i ovde često biram spot merenje kada fotografišem portrete - pogotovo kada je subjekat osvetljen od nazad ili kada u sceni postoje svetli i tamni delovi koji mogu da poremete merenje ekspozicije.

Termin „isecanje slike” se odnosi na smanjenje aktuelne veličine slike u pikselima, odnosno izdvajanje jednog njenog dela i odbacivanje ostatka. Dok je za suprotnu aktivnost (povećanje slike - platna) najbolja komanda Image > Canvas Size. Naravno, ova komanda može da posluži i smanjenje slike, ali veću kontrolu imamo ako koristimo alatku Crop. Pa da vidimo kako se ova alatka koristi. U Photoshop-u otvorite bilo koju sliku, pa pritisnite C na tastaturi ili kliknite na Crop alatku u paleti alatki. U novoj verziji Photoshop-a ova alatka je dobila posebno mesto, dok se u pređašnjim nalazila zajedno sa alatkama za obeležavanje (Marquee). Sve što treba da uradite je da kliknete bilo gde na slici i „nacrtate” (dijagonalnim prevlačenjem pokazivača miša) pravougaonik. Pri samom obeležavanju onoga što želimo da „isečemo”, isecanje možemo da kontrolišemo na dva načina: • Da bi bolje razdvojili (razgraničili) deo slike koji izdvajamo i „višak” slike, Photoshop prikazuje providno obojen deo slike van Crop pravougaonika (kao na slici). Ukoliko vam ova opcija smeta, samo poništite polje za potvrdu Shield cropped area koje se nalazi na liniji opcija (ispod linije menija). Takođe, ako kliknete na dugme pored ovog polja - Color, moćićete da izaberete boju za markiranje. Zapazite samo, da se nijedna od ovih kontrola neće pojaviti sve dok ne napravite selekciju. • Druga bitna opcija je što sada pored toga što možete da „odbacite” višak piksela, sada možete i samo da ga sakrijete, što znači da nema isecanja. Zato pre nego što krenete sa kreiranjem selekcije, odaberite dugme Delete ili Hide na liniji opcija. Ukoliko ste izabrali opciju Hide, moćićete da povratite skriveni deo slike komandom Image > Reveal All. Nije bitno da li ste u prvi mah zadovoljni selekcijom, pošto kasnije možete napraviti potrebna korekcije: • Za premeštanje celog selekcionog pravougaonika, kliknite unutar njega i prevucite ga na drugo mesto. • Za promenu veličine selekcionog pravougaonika, kliknite na neki od malih kvadratića na ivicama pravougaonika i „razvucite” selekciju. Za proporcionalnu promenu veličine, prilikom prevlačenja držite pritisnut taster [Shift]• Za rotiranje selekcije, treba da pokazivač miša postavite van selekcije i kada se pokazivač miša promeni u dvostruku zakrivljenu strelicu, kliknite i pomerajte pokazivač kružno. Selekcija će se okretati oko centralne tačke, koju takođe možete izmeštati. Kada ste zadovoljni selekcijom, pritisnite Enter na tastaturi. Pripremio: Milenko Kusurović

Fotosizer je jedan od velikog broja programa za grupnu promenu veličine slika. Karakteriše ga čist interfejs koji prikazuje umanjene prikaze svake slike koja je učitana u aplikaciju. Vi možete da pretražujete slike i direktorijume ili da ih prevlačite i puštate (drag-and-drop tehnika) u interfejs programa. Dostupne opcije vam omogućuju da promenite rezoluciju svake slike u procentima ili fiksnim veličinama, a postoji i nekoliko predefinisanih dimenzija koje možete da upotrebite za optimizaciju veličine slika za iPhone, iPod ili PSP. Ostale opcije koje direktno utiču na modifikovanu sliku su opcije za određivanje kvaliteta slike, očuvanje proporcija i širine ili visine po orijentaciji. Takođe vi možete da definišete i nekoliko izlaznih parametara. Možete da izaberete format slika čiju veličinu menjate kao i ime novih fajlova. Takođe vi možete da rotirate slike ili ih pretvorite u crno belu varijantu ili primenite negativ filter na njih. Adresa: Fotosizer

Da li ste se ikada zapitali kako web dizajneri kreiraju rollover efekat, u kojem dugme promeni boju im kada se dugme promeni Sigurno znate da nabrojite barem 5 reklama u novinama u kojima modeli imaju savršeno bele zube. Možemo samo da zavidimo tim devojkama i muškarcima na savršenoj belini. Ali da li je stvarno tako? Ili je u njihovu belinu umešao svoje zločinačke prste Gospodin Photoshop? U ovom videu saznaćete kako možete u Photoshopu brzo i lako da izbelite zube bilo kojoj osobi.   

Mislite na niste fotogenični? Evo nekoliko saveta kako da  izgledate bolje na fotografijama. © 2009 Jupiterimages Corporation  Oči fokusirajte malo iznad objektiva fotoaparata,  pomerite lice malo napred a bradu povucite malo prema dole.   Jezik postavite iza zuba i nasmejte se. Na taj način vaše  lice će izgledati opušteno.   Držite ruke spuštene sa strane ali ne prilepljene uz  telo. Da bi izgledale prirodno treba da budu malo udaljene od tela.   Testirajte boju odeće sa pozadinom i izvorom prirodnog  svetla. Na taj način videćete da li ste izabrali dobru boju odeće.   Izbegavajte šablone.   Fotografija previše ističe sve, tako da nemojte da  stavite previše šminke.   Praktikujte klasične poze. Pomerite telo za tri četvrtine  prema fotoaparatu, sa jednom nogom ispred druge i jednim ramenom bliže  fotografu. Kada vam je lice bliže, telo će izgledati šire.   Ako stojite, uvucite stomak, stegnite zadnjicu, povucite  ramena unazad i stojite pravo.   Pregledajte fotografije ljudi koje vam se dopadaju i  fotografije na kojima vi sami dobro izgledate. Pogledajte koji su to najbolji  uglovi.   Da biste se opustili, zažmurite i polako otvorite oči  pre nego što fotograf snimi fotografiju.

Lagala bih kada bi rekla da nikada nisam bila u iskušenju da uništim fotografiju zato što su mi oči bile zatvorene ili zato što je fotoaparat definitivno dodao deset kilograma viška. Pročitala sam nekoliko članaka koji daju odgovor na čangrizavo pitanje sa kojim je većina nas suočena: Zašto fotoaparat dodaje deset kilograma? Okrivite osvetljenje. Slate kaže "Ravna, glatka iluminacija na crvenom tepihu otežava fotoaparatu da snimi dimenziju, za razliku od fotografija koje su snimljene sa umerenim osvetljenjem. Bacanje svetla iz ugla kreira senke koje vajaju lice i telo tako što sakrivaju neželjene delove tela. Mekše svetlo može da sakrije bore i da kožu žene napravi glatkijom, dok tvrđe osvetljenje na licima muškaraca ističe linije za dobijanje izvajanog izgleda. Međutim, bez senki, svetlo ističe nedostatke na licu i telu i čini da rezultirajuća slika bude veća i ravnija”. Hvala Slate-u na ovom detaljnom objašnjenju! Na žalost, mi nemamo taj luksuz da imamo sopstvene tehničare za rasvetu koji će postaviti osvetljenje pod odgovarajućim uglovima. Srećom, sekcija o lepoti na About-u ima listu koja otkriva pet tajni crvenog tepiha, tojest kako da izgledate mršavije na fotografijama. Evo nekoliko od tih saveta: Delimično se okrenite na stranu, postavljajući jednu nogu ispred druge. Podignite glavu gore da biste eliminisali podbradak. Držite ruke malo udaljene od tela. Duboko udahnite dok povlačite ramena unazad, a grudi napred. Ne gledajte u fotoaparat, a zatim se okrenite prema njemu i osmehnite se pre nego što fotoaparat klikne. Obucite odeću samo u jednoj boji. Evo šta ja kažem: Vi ste lepi. Volite svaki deo sebe. Za deset godina, ti “dodatni” kilogrami neće imati značenje. Ono što će biti važno su posebni trenuci koje ćete provesti sa vašim prijateljima i rodbinom a koji će biti ovekovečeni na filmu. Ali… ako ste stvarno toliko zabrinuti o vašem izgledu na fotografijama uvek možete da isprobate one fotoaparate koji digitalno poboljšavaju vašu figuru, ili ovaj Photoshop tutorial. Ima li neki profesionalni fotograf među vama koji bi želeo da podeli sa nama neke od tajni savršene fotografije? Ostavite komentar!

Nema ništa gore nego kada snimite fotografiju nekog događaja koji se dešava jednom u životu samo da biste došli kući i shvatili da je slika mutna jer niste dovoljno stabilno držali fotoaparat. Ne brinite, postoji nekoliko alata koje možete da upotrebite kako biste uklonili mutnoću iz fotografija. Loša vest je da većina ovih alata nije besplatna. Dobra vest je da smo uspeli da pronađemo jedan koji je besplatan. O njemu ćemo i govoriti u ovom članku. Unshake je besplatna Java aplikacija koje ne zahteva instalaciju. Samo je daunlodujte, pokrenite “Launch” prečicu, otvorite mutnu fotografiju, i pritisnite dugme DeBlur. Unshake će da se baci na posao kako bi uklonio najgora zamućenja koja su se javila kada ste fotografisali. Evo kako ovaj program radi: Unshake analizira sličnosti između susednih piksela u slici, i ako nađe više sličnosti između tačaka nego što se dalo očekivati, on dedukuje šta je krenulo pogrešno i dešifruje podatke kako bi rekreirao originanu scenu. Rezultati koje sam ja dobio su varirali po kvalitetu, ali u svim slučajevima krajnji rezultat je bio bolji od originala. Kao što možete da vidite na slici gore, vi možete da podesite različite opcije kako biste povećali kvalitet izoštrene slike. U suštini, ako date Unshake-u više vremena za obradu slike (tako što ćete povećati “x1″) će dati bolje rezultate, ali će zato obrada potrajati nekoliko minuta, u zavisnosti od veličine slike. Adresa: Unshake

Izoštravanje fotografija spada u svakodnevne zadatke da  biste poboljšali izgled snimljenih fotografija. Izoštravanjem slika postaje  mnogo oštrija, a ivice objekata na slikama postaju jasnije. Postoji puno tehnika za izoštravanje slika, ali mi ćemo vam  opisati kako da to uradite pomoću Unsharp mask komande u Photoshopu:Izoštravanje bi trebalo da se radi tek na kraju procesa editovanja  fotografije. Zaravnite sliku tako što ćete spojiti sve slojeve u jedan  (Ctrl+Alt+Shift+E). U liniji menija izaberite Filter > Sharpen >  Unsharp Mask. Podesite Radius na vrednost između 0. 5 i 1. Podesite Threshold na oko 10. Vrednost Amout podesite na oko 150. Pogledajte sliku i podesite klizače dok ne vidite više  detalja u ivicama slike.

Zar ne bi bilo  strašno kada bi se baterije u vašem fotoaparatu ispraznile u sred važnog  snimanja?Evo nekoliko  saveta, kako da izvučete maksimum iz baterije fotoaparata:1. Nemojte  predugo da punite baterijuMnogi korisnici  fotoaparata greše jer stave baterije u punjač i ostave ih tako da se pune mnogo  duže nego što je to potrebno. Na taj način ubijate Litijum-jonske ćelije u  bateriji. 2. Zatamnite LCD  ScreenNemaju svi fotoaparati ovu opciju, ali ako vaš fotoaparat  ima, obavezno je iskoristite jer će produžiti životni vek baterije. Zatamnite  ekran na najniže moguće osvetljenje, toliko da vidite potrebne informacije. Što  je LCD ekran tamniji, tim koristi manje energije. 3. Dozvolite da  se LCD ekran "uspava"Još bolje rešenje  za LCD ekran je da ga pustite da se "uspava". Što je ekran duže  uključen troši više energije. Većina informacija koje vam mogu zatrebati možete  da vidite kroz tražilo. 4. Izbegavajte  živi prikaz što je više mogućeUpotreba živog  prikaza (Live View) je još jedan način upotrebe baterije za uključivanje LCD-a.   Živi prikaz je veoma koristan u mnogim situacijama ali gledanje kroz tražilo  obično daje mnogo bolje iskustvo. 5. Dok snimate, brišite slike samo kada je to potrebnoPostoji puno dobrih razloga zašto biste trebali da brišete  fotografije samo kada je to jako potrebno. Pored toga što ćete možda propustiti  neke lepe trenutke za fotografisanje dok brišete slike, brisanje slika koristi  jako puno energije. 6. Kupite bržu memorijsku karticuAko želite da oslobodite prostor na memorijskoj kartici,  postoji opcija da to uradite dok je ona prikačena za vaš računar. Međutim, preporučljivo je da formatirate  karticu na fotoaparatu tako da ostanu sinhronizovani. U zavisnosti od toga koju  karticu imate, proces formatiranja može da traje mnogo duže. Što je  formatiranje duže, koristi više energije. 7. Sami očistite  senzorNeki fotografi  stalno isključuju i uključuju fotoaparat da bi očistili senzore. To koristi jako  puno energije. Umesto toga kupite malu četkicu za čišćenje senzora. 8. Upotrebite  spoljašnji blicUpotreba  spoljašnjeg blica može da vam uštedi jako puno energije iz baterije. Spoljašnji  blicevi koriste sopstvene baterije.

Kada god nekoga pitate kako da snimate bolje fotografije, svi će vam reći da treba samo da vežbate. Ali nije baš tako.   Kada završite snimanje jako je važno da sami ocenite svoje fotografije. Napravite kategorije: dobre, loše, šta sam mogao da uradim drugačije. Fotografije nemojte ocenjivati gledajući ih na displeju fotoaparata. Uradite to kod kuće, na velikom ekranu.   Kada pogledate fotografiju izaberite one koje vam se dopadaju. Bez obzira da li vam se dopada kompozicija slike, da li ste savršeno uhvatili momenat ili je razlog nešto sasvim drugo. Zapitajte se zašto vam se ta fotografija dopada.   Nakon toga, izaberite fotografije koje vam se uopšte ne dopadaju, koja je loše eksponirana, ili oči nisu u fokusu. Zapitajte se možete li da uradite nešto da ih poboljšate. Sledeći put kada snimate fotografije, imajte na umu greške koje ste primetili na prethodnim snimanjima.   Ako pratite ovaj proces za svaku fotografiju koju snimite, brzo ćete otkriti vaše mogućnosti i mane na osnovu kojih ćete moći da se razvijate kao fotograf i da ispravite eventualne greške koje ste primetili na ranijim snimanjima. Videćete vremenom da ćete praviti sve bolje i bolje snimke. Isprobajte samo-ocenjivanje i videćete da je ono najbolje u ovako kreativnom poslu.   Izvor: http://photocritic. org

Ako tražite alatku za snimanje slika koja nudi više od toga,  preporučujemo da isprobate PicPick. Sa ugrađenim editorom za fotografije, izborom boja, paletom  boja, alatkom za uveličavanje, lenjirom i drugim korisnim opcijama, PicPick  obuhvata sve potrebe za dizajn i editovanje bez usporavanja sistema. Program uključuje podršku za čeiri formata slika kao izlazne  opcije zajedno za više opcija za snimanje. PicPick možete da prilagodite svojim  potrebama. PicPick je besplatan program i dosupna je verzija samo za  Windows sisteme. Adresa: PicPick

Bez obzira da li treba brzo da ispravite, opsečete ili na  neki drugi način modifikujete fotografiju, ili želite da napravite neki  interesantan avatar za vaš omiljeni forum, Pho. to ima puno različitih alatki za  editovanje koje će vam pomoći. Postoji nekoliko dostupnih editora na Pho. to-u, uključujući  i alatku za brzo poboljšanje kvaliteta koja primenjuje različite ispravke kao  što je podešavanje kontrasta i zasićenosti boja pomoću samo jednog klika. Ako vam je potrebno više alatki, prebacite se u Photo Editor  gde ćete imati mogućnost da opsečete, promenite veličinu i podesite različite  aspekte fotografije. Takođe, možete da upotrebite i Funny Photo funkciju i  ubacite lice u različite situacije ili da podesite fotografiju pomoću  Caricature Generatora i kreirate interesantne karikature. Adresa: Pho. to

SEAMonster menja  veličinu slika dok zadržava važne elemente netaknutim i neizmenjanim. Izvorna slika The Meanest Indian. SEAMonster ne opseca niti skalira sliku da bi joj smanjio  veličinu. On traži šare piksela koji nisu važni i uklanja ih. Važne stvari na slici  ostaju netaknute, dok se kod smanjivanja slike manipuliše manje bitnim  aspektima. SEAMonster je besplatan za daunlodovanje i dostupna je  verzija samo za Windows sisteme. Zahteva . NET Framework 2. 0 ili noviji. Adresa: SEAMonster

Fotografix je  odličan primer kako možete da izvršite editovanje fotografija pomoću programa  koji je manji od jednog megabajta. Fotografix je prenosiv program veličine svega 680KB za  editovanje fotografija koji nudi skoro sve funkcije koje svakodnevno koristite  u Photoshopu. U novoj verziji Fotografix-a dodate su neke veoma važne funkcije.   Prva i najvažnija je dokumentacija koja obuhvata skoro sve funkcije  Fotografixa. Slojeve možete da spajate i zaravnite sliku jednim potezom. Eskterna  komanda Paste je dodata: Ctrl+V radi sa internim Clipboardom Fotografixa, dok  komanda Shift+Ctr+V pejstuje sadržaje iz Clipboarda Windowsa. Adresa: Fotografix

Često se dešava  da je potrebno da retuširate digitalnu fotografiju pomoću editora za slike ali  su vam možda ograničene veštine u Photoshopu. Ako tražite jednostavno rešenje  za izvršavanje osnovnih editovanja fotografije, pravo rešenje je Lightbox Image  Editor. Lightbox Editor  ima odlične kontrole koje vam omogućavaju da u realnom vremenu vidite rezultate  dok radite promene. Interfejs  je veoma lep i naglašava sliku sa minimum ometanja. Lightbox Editor  podržava TIFF i RAW slike pored JPEG i BMP formata fajlova. On koristi 16 bita  po kanalu za editovanje i nudi mogućnost automatskog podešavanja boja,  ravnoteže beline ili možete ručno da podešavate ove opcije. Takođe su obezbeđene i osnovne alatke za opsecanje, promenu  veličine i izoštravanje slika kao i uklanjanje crvenog oka i retuširanje.   Lightbox Editor je veoma koristan za brzo i lako retuširanje fotografija. Adresa: Lightbox  Image Editor

Make 3D je izvanredan komad koda koji je razvio University of Stanford, koji transformiše normalnu 2D sliku u 3D sliku. Iako za rezultat nećete dobiti prave 3D slike, 3D efekat koji ćete dobiti je i dalje impresivan. Mi smo testirali skript na nekoliko slika i bili smo zadovoljni dobijenim 3D efektom. Ne treba da unesete nikakve komande osim što treba da izaberete sliku sa Flickr-a ili vašeg računara i označite je tagom. Skript će automatski da transformiše slike jednu po jednu. Kada program završi dobićete poruku na vašu e-mail adresu o završenoj transformaciji. Nakon toga korisnici mogu da zumiraju unutra u sliku i napolje, da se pomeraju napred, nazad i gore i dole pomoću tastera strelica. Napomena: Potreban vam je Adobe Shockwave da bi skript mogao da radi. Šta su oni rekli o svom softveru? Naš softver koristi revolucionarnu tehnologiju mašinskog učenja. On procenjuje dubinu u slici koristeći algoritam monokularnog viđenja, razvijen 2005. godine On hvata razne monokularne pokazatelje i uči odnose između različitih delova slike koristeći tehniku mašinskog učenja koja se zove Markov Random Field (MRF). Naš algoritam prvo deli sliku na manje delove i analizira ih na više skala kako bi procenio 3-d lokaciju i 3-d orijentaciju svakog dela. Više detalja ćete naći ovde.

Kupili ste digitalni SLR fotoaparat zato što ste mrzeli sporoću vašeg point-and-shoot fotoaparata. Dobra vest: Vaše fotografije su sada bolje! Loša vest? Vi znate da one mogu da budu još bolje - samo kada biste se usudili da napustite "auto" režim rada fotoaparata. To je kao da se šunjate po susedstvu u novom Mustangu koristeći samo prvu brzinu. E pa više nećete! Vreme je da preuzmete kontrolu, izađete na crtu i naučite šta sve možete da uradite pomoću programskog režima rada. U auto (automatskom) režimu rada fotoaparat donosi sve odluke umesto vas. Naravno, vi kadrirate fotografiju i pritiskate okidač, ali ne morate da razmišljate o podešavanju ekspozicije, i da li da upotrebite blic ili ne; fotoaparat razmišlja o tim stvarima umesto vas. U većini slučajeva ovaj režim snimanja daje solidne rezultate, čak i ako fotografije nisu na zavidnom umetničkom nivou. Međutim, prebacivanje u programski režim rada, omogućava fotoaparatu da donosi neke odluke umesto vas, ali vama daje kontrolu nad tri bitna podešavanja: blicom, ISO osetljivošću i ravnotežom beline. Hajde da počnemo! Prebacite fotoaparat u programski režim rada tako što ćete okrenuti dugme za biranje režima rada na "P", kao što je prikazano na slici gore. Blic Vaše opcije za blic su lako razumljive. Blic nikada neće automatski iskočiti i okinuti, bez obzira na to koliko je mračna scena. Umesto toga, vi ćete morati sami da ga aktivirate ako želite da ga upotrebite. Pa kada biste trebali da ga koristite? Tomovi knjiga bi mogli da se napišu kao odgovor na ovo pitanje, ali glavna stvar koju treba da razumete je sledeće: Naučite kako vaš fotoaparat radi i neće morati da koristite blic u problematičnim situacijama fotografisanja, a znaćete kada da ga upotrebite kako biste poboljšali scenu koristeći dodatno osvetljenje koje on nudi. Evo na šta sam mislio. Ponekad je najbolje da upotrebie blic u situaciji u kojoj on nikada ne bi automatski opalio, kao što je fotografisanje portreta na otvorenom. U toj situaciji, svetlo blica eliminiše senke iz lica i dodaje atraktivan sjaj očima. Da biste sami isprobali ovu tehniku, ručno izbacite blic tako što ćete pritisnuti dugme za blic koje se obično nalazi sa leve prednje strane fotoaparata. Konsultujte uputsvo koje ste dobili sa fotoaparatom ako ne možete da ga nađete. Suprotno od ovoga, jedna od najgorih situacija u kojoj možete da upotrebite blic, sa estetske tačke gledišta je situacija u kojoj je garantovano da će blic autoamtski okinuti: fotografisanje ljudi pod sobnim svetlom. Grubo i tvrdo svetlo blica može da dovede do toga da vaši subjekti izgledaju kao da su izašli iz groba, dok će njihovo okruženje biti suviše mračno. Da biste izbegli blic u programskom režimu rada, nemojte ništa da radite. On će se aktivirati samo ako ga vi ručno aktivirate, zato jednostavno nemojte da pritisnete njegovo dugme. Ali kako da fotografišete u lošim svetlosnim uslovima ako ne koristite blic? Ako ne uradite ništa kako biste kompenzovali nedostatak blica, vaše slike će biti tamne i/ili mutne. Šta možete da uradite da biste to izbegli? Mnogo toga. ISO osetljivost Brzina zatvarača i veličina blende su dva ključna faktora koji određuju koliko će svetla ući u fotoaparat, ali danas nećemo govoriti o ovim podešavanjima. U programskom režimu rada fotoaparat sam bira ova podešavanja. Ali bez obzira na to ko bira podešavanja, ponekad brzina zatvarača i veličina blende nisu dovoljni da bi kompenzovali nedostatak blica u zatvorenim prostorijama. Međutim, ako povećate ISO osetljivost vašeg fotoaparata, vaš fotoaparat će biti osetljiviji na svetlo, što znači da će biti potrebno manje svetla da se dobije ispravna ekspozicija. Evo kako se to radi Pritisnite i držite ISO dugme dok istovremeno rotirate komandno dugme. Videćete na LCD statusnom ekranu kako se menja ISO vrednost. Ako na vašem digitalnom SLR-u ne možete da nađete kako se podešava ISO osetljivost pročitajte uputstvo koje ste dobili zajedno sa fotoaparatom. Za fotografisanje u zatvorenim prostorijama, probajte da povećate ISO na 800. Vi možete da odete (najverovatnije) do 1600 ili čak još više na nekim fotoaparatima, ali postoji jedan problem: Što je veća osetljivost tim je veća i količina šuma koji može da uništi kvalitet slike. Da li vredi povećati ISO osetljivost? Zavisi. Ponekad nećete želeti da dobijete izgled karakterističan za upotrebu blica, ili nećete želeti da privučete pažnju na sebe sa blicem, a u nekim situacijama ne bi vam ni vredelo da ga upotrebite - kao u situacijama kad aje subjekat suviše daleko da bi blic bio od koristi. U ovakvim situacijama treba da se zapitate: Da li je malo šuma bolje nego da uopšte nemamo fotografiju? Na primer upotreba blica na rođendanskom slavlju sigurno neće dočarati atmosferu. Ali ako upotrebite ISO 800 sigurno ćete u tome uspeti. Ravnoteža beline Dakle rešili ste pitanje blica kao i slabih svetlosnih uslova tako što ste povećali ISO osetljivost fotoaparata. Šta sada? Postoji još jedna opcija koju vam programski režim rada prepušta da se zezate sa njim. Možda o tome nikada niste razmišljali, ali pored činjenice da napolju skoro uvek ima više svetla nego unutra, boje svetla se takođe razlikuju. Dnevno svetlo teži da bude plavksto, dok sobne svetiljke naginju ka žutoj boji. To obično nije problem pošto je vaš fotoaparat sposoban da kompenzuje ove razlike. Međutim, ako primetite da vaše slike imaju čudne boje, znaćete da vaš fotoaparat ne odrađuje dobro posao i da je vreme da uzmete stvar u svoje ruke. Pritisnite i držite dugme za ravnotežu beline i vrtite komandno dugme. Videćete kako se menjaju ikone na LCD statusnom ekranu, kao što je svetiljka, sunce, oblak i fluorescentna svetiljka. Siguran sam da znate kakve vrste svetlosnih izvora označavaju ove ikone. Probajte onu ikonu koja najbolje opisuje vaše svetlosne uslove. Eksperimentišite! Mnogi ljudi vole da koriste podešavanje za oblačno nebo čak i kad napolju nije oblačno. Pored automatskog podešavanje ravnoteže beline, postoji još jedno podešavanje koje treba da poznajete: ručno podešavanje reavnoteže beline. Ručno podešavanje ravnoteže beline nije jednostavno, ali može jako da se isplati. Možda ćete trebati da konsultujete uputstvo fototaparata za tačnu proceduru, ali ukratko radi se o sledećem: izaberite jedno od podešavanja ravnoteže beline koje smo gore opisali, zatim fotografišete nešto što je potpuno belo. Mnogi profesionalci nose sa sobom belo parče kartona baš za ovu namenu, ali bilo šta što je belo može da posluži. Ispunite ceo kadar sa belom površinom, tako da nikakava druga boja ne upada u scenu. Nakon što ste podesili ravnotežu beline pomoću ovog snimka, možete da napravite koliko god hoćete snimaka u datom okruženju i bićete sigurni da će boje biti verodostojne. Zaključak Čestitam! Upravo ste značajno proširili vaše horizonte u svetu digitalna fotografije i ušli u jedan novi svet. Ako vam je ovo previše informacija za prvi put, zapamtite sledeće: Uvek možete da se vratite na Auto režim fotografisanja. Pored toga, prebacivanje na programski režim snimanja ne znači da treba da uradite sve što smo ovde naveli. Ako želite samo da promenite ISO osetljivost, to je u redu. U tom slučaju nema potrebe da dirate blic ili ravnotežu beline. Nemojte da zaboravite da vratite podešavanje ravoteže beline na automatsko određivanje kada ste završili fotografisanje. Nema ničeg goreg od toga da naletite na potencijalno odličan snimak, snimite nekoliko fotografija samo da biste otkrili da sve fotografije imaju predivnu nijansu plave boje zato što je vaše podešavanje ravnoteže beline ostalo na parametrima koji su prilagođeni sasvim drugim svetlosnim uslovima. Takođe nemojte da zaboravite da smanjite ISO osetljivost kada napustite situaciju sa lošim svetlosnim uslovima. Automatsko podešavanje ravnoteže i nisko ISO podešavanje su obično dobri za dnevne šetnju u potrazi za dobrim snimkom. Nakon izvesnog vremena ovo prebacivanje vrednosti će postati deo vas i bez razmišljanja ćete ga izvoditi.

  U ovom članku naučićete kako se koristi ručni režim rada sa digitalnim SLR fotoaparatima. Do sada ste već naučili da koristite blic, ISO osetljivost i ravnotežu beline. Ako niste, onda pročitajte prvo naše prethodne članke koji se bave ovim temama. Nakon što ste savladali navedene elemente i opcije rada sa digitalnim SLR fotoaparatima vratite se na ovaj članak da biste se upoznali sa detaljima vezanim za ovaj napredni režim fotografisanja. U ovom režimu rada naučićete kako se koristi veličina blende i brzina zatvarača. Pa hajde da krenemo. Prebacite vaš fotoaparat u manuelni (ručni) režim rada tako što ćete okrenuti dugme na gornjem delu fotoaparata na "M" podešavanje , kao što možete da vidite na slici gore. U suštini, vaš fotoaparat je samo kutija sa rupom i senzorom za svetlo. Ako odgovarajuća količina svetla uđe kroz rupu i padne na senzor, vi ćete dobiti dobro eksponiranu fotografiju. Ako na senzor padne previše svetla, dobićete smeće. Vi već znate da u programskom režimu rada možete da kontrolišete osetljivost senzora tako što ćete promeniti ISO vrednost, ali u ručnom režimu rada vi takođe možete da kontrolišete i količinu svetla koja će doći do senzora. To radite pomoću zatvarača i blende. Zatvarač Zatvarač kontroliše koliko dugo će rupa na fotoaparatu biti otvorena. Ostavite je otvorenom duže vreme i puno svetla će ući unutra. Otvorite je za kratko vreme i manje svetla će doći do senzora. Toliko je to jednostavno! Pa, ne baš. Ako imate veliku brzinu zatvarača vi možete da zamrznete brzi pokret, kao što je neki momentat u sportskom takmičenju, prštanje vode i slično. Loša strana? Mnogo manje svetla će ući u fotoaparat i vaša fotografija može zbog toga da ispadne tamna. Suprotno od toga, vi možete da upotrebite sporije brzine zatvarača kako biste kompenzovali loše svetlosne uslove - što je otvor duže otvoren, tim će više svetla ući, jel tako? Ali i ovo ima svoju manu. Sa manjim brzinama zatvarača veće su šanse da će se subjekat pomeriti dok je zatvarač otvoren, što može da dovede do zamućenja fotografije. U automatskom i programskom režimu rada, fotoaparat sam odlučuje koju brzinu zatvarača će da upotrebi. Ponekad ćete dobiti rezultat koji ste želeli a ponekad nećete. Na primer, fotoaparat ne zna da vi želite da zamrznete pokret. Sve što on zna je da li dovoljna količina svetla ulazi u fotoaparat da bi se dobila optimalna ekspozicija. Međutim, kada se fotoaparat nalazi u ručnom režimu rada, vi kontrolišete brzinu zatvarača kako biste dobili onakvu fotografiju kakvu želite. Da biste promenili brzinu zatvarača u ručnom režimu rada, samo okrenite komandni točkić (1) i pratite kako se brojevi menjaju na LCD statusnom ekranu (2). Blenda Dok brzina zatvarača određuje koliko dugo će rupa u fotoaparatu biti otvorena, blenda određuje koliko će veliki biti otvor. Što je otvor veći, tim će više svetla ući u fotoaparat i pasti na senzor. Što je manja rupa, tim će manje svetla ući. Veličine blende se izražavaju u "f-stopovima. " Da sve ovo bude još više zbunjujuće, veći broj f-stopa označava manji otvor, dok manji broj f-stopa označava veći otvor. To znači da f/4 označava veću blendu dok f/11 označava manju blendu. Možda ćete u određenim situacijama želeti da upotrebite veću blendu, recimo f/3. 5, da biste kompenzovali slabe svetlosne uslove, ali postoje određeni sporedni efekti o kojima morate da vodite računa: dubina polja, iliti DOF. Veći otvor objektiva (mali f-stop broj) daje veoma malu dubinu polja (DOF), dok manji otvor objektiva (veliki f-stop broj) vam daje mnogo veću dubinu polja (DOF). Ali šta dubina polja, tojest DOF, označava? Dubina polja određuje koliko detalja u fotografiji će biti u fokusu. Ako imate veliku dubinu polja, onda će pored glavnog subjekta i drugi objekti na različitim udaljenostima od vas biti u fokusu. Ako imate malu dubinu polja, onda će u fokusu biti samo glavni subjekat, dok će pozadina i drugi objekti na različitim udaljenostima od subjekta biti van fokusa, tojest biće mutni. Na primer, ako fotografišete portrete želećete da samo subjekat bude u fokusu a da sve ostalo bude mutno. U tom slučaju koristićete malu dubinu polja, tojest manju f-stop vrednost. Sa druge strane, ako fotografišete pejzaže, u većini slučajeva želećete da sve bude u fokusu. U toj situaciji koristićete veliku dubinu polja, tojest veću f-stop vrednost. Kada radite u ručnom režimu rada, promenite veličinu blende tako što ćete pritisnuti dugme za blendu, rotirajte komandni točkić i pratite kako se vrednost menja na LCD ekranu. Spajanje u jednu celinu Dakle sada imate dva glavna parametra za upotrebu ručnog režima rada, brzinu zatvarača i veličinu blende, od kojih oba imaju istu svrhu: kontrolisanje količine svetla koja će pasti na senzor fotoaparata. Vi dobijate istu količinu svetla kada koristite veliku blendu i veliku brzinu zatvarača kao kada koristite malu blendu i malu brzinu zatvarača. Da li vam je to razumljivo? Ako imate veliku rupu koja je otvorena kratak vremenski period, to je isto kao kada imate mali otvor koji je otvoren duže vreme. U oba slučaja za rezultat ćete dobiti istu količinu svetla, tojest istu ekspoziciju. Pa u čemu je onda razlika? Razlika je u sporednim efektima koje smo gore opisali. Ponekad ćete želeti veliku brzinu zatvarača kako biste zamrzli neku brzu akciju, a u nekoj drugoj situaciji ćete želeti veliku blendu kako biste dobili malu dubinu polja, i tako dalje. Ono što je vama bitno je da određena količina svetla uđe u fotoaparat, ali u ručnom režimu rada vi birate kako će potrebna količina svetla da dođe do senzora, na osnovu onoga što želite da dobijete na fotografiji. U automatskom i programskom režimu rada fotoaparat obično bira neko srednje podešavanje veličine blende i brzine zatvarača, koje obezbeđuje dobru ekspoziciju i istovremeno izbegava ekstreme - kao i bilo kakav oblik kreativnosti. Zapamtite da je i ISO osetljivost bitan faktor. Na primer, ako želite da fotografišete u zatvorenom prostoru neki sportski događaj, kao što je takmičenje u borilačkim veštinama, znate da vam treba velika brzina zatvarača. Ali takođe znate da pri takvoj brzini rizikujete da ne dobijete dovoljnu količinu svetla za dobru ekspoziciju. Šta da radite u takvoj situaciji? Povećajte ISO vrednost! U zatvorenom prostoru ima malo svetla, a veća ISO vrednost, kao što je 800, omogućuje da i manje svetla dube dovoljno za dobru ekspoziciju. Takođe treba da izaberete najveći otvor blende koji imate: f/3. 5 uli čak f/2. 8 ako imate. Ako uradite navedene stvari, moći ćete da dobijete dobru ekspoziciju čak i sa velikom brzinom zatvarača koja vam je neophodna da biste zamrznuli akciju. Vaša fotografija će možda da pati od malo više šuma, i male dubine polja koje će dovesti do toga da će sve iza subjekta biti mutno, ali šta ima veze? Bolje to nego da uopšte ne snimite fotografiju. Sve u fotografiji je vezano za pravljenje kompromisa. Uzmimo drugi primer. Pretpostavimo da napolju snimate portret i to po svetlom sunčanom danu. Mala dubina polja je u ovom slučaju dobra. To što će sve sem vašeg subjekta biti zamućeno je dobro jer će tako pažnja u potpunosti biti usmerena na njega, zato podesite veliku blendu, najmanje f/4. Međutim, sa tako velikim otvorom, možda će previše svetla padati na senzor tako da će slika biti preeksponiorana. Šta možete da uradite da biste rešili ovaj problem? Prvo, podesite fotoaparat na najmanju ISO vrednost. Drugo, postarajte se da brzina zatvarača bude veoma velika - probajte 1/1000 sekunde. Na ovaj način dobićete dobru ekspoziciju, čak i ako imate veliku blendu po svetlom sunčanom danu. Ako vam ne uspe iz prvog pokušaja nemojte da se nervirate! Snimite sliku, pogledajte kako izgleda na LCD ekranu na zadnjem delu fotoaparata i promenite podešavanja u skladu sa rezultatima. Iskusni fotografi dobro procenjuju potrebna podešavanja za različite uslove, ali čak i oni proveravaju rezultat kako bi bili sigurni. Prioritetni režimi rada Sve ovo što smo rekli do sada je puno novih informacija koje treba zapamtiti. Podešavanje f-stopova, brzina zatvarača, i ISO osetljivosti dok istovremeno u glavi pokušavate da dobijete savršenu kompoziciju može da bude teško, pogotovo za početnike. Možda razmišljate da sve ovo zaboravite i držite se programskih režima rada, i uopšte se više ne udubljujete u način rada vašeg fotoaparata. Nemojte da odustajete! Evo dve prečice koje će vam olakšati kalkulisanje koje treba da odradite, omogućujući vam da istovremeno dobijete fotografiju koju želite. Nemojte da me psujete što vam o njima nisam govorio odmah na početku. Dva režima rada o kojma govorim su prioritet blende ("A" ili "Av"), i prioritet zatvarača ("S" ili "Tv"). Pretpostavimo još jednom da fotografišete sportski događaj. Šta vam je najbitnije? Brzina zatvarača, pošto želite da zamrznete pokret. Jedini razlog zbog kojeg su vam bitna i druga dva podešavanja je da kompenzujete veliku brzinu zatvarača. Ako koristite prioritet zatvarača, vi možete da naredite vašem fotoaparatu da deo posla odradi umesto vas. Ako stavite komandni točkić na "S" vi govorite vašem fotoaparatu sledeće: "Ja određujem brzinu zatvarača, a ti podesi blendu umesto mene. " Vi ćete i dalje trebati da izaberete ISO osetljivost, ali će fotoaparat da izračuna - na osnovu svetla u prostoriji i brzine zatvarača koju ste izabrali - koje podešavanje blende da upotrebi da bi dobio dobru ekspoziciju. Super, zar ne? Brzinu zatvarača u režimu prioriteta zatvarača birate na isti način na koji to radite i u ručnom režimu rada: Rotirate komandni točkić i pratite brojeve na LCD statusnom ekranu. Prioritet bledne funkcioniše na istom principu. Kada fotografišete portret na sunčanom danu, šta vam je najvažnije? Blenda. Treba vam podešavanje koje će dati malu dubinu polja. Jedini razlog zašto menjate brzinu zatvarača je da biste obezbedili dobru ekspoziciju. Ali i ovde vi možete da naterate fotoaparat da odradi deo posla za vas. Ako postavite komandni točkić na "A" vi kažete fotoaparatu sledeće: "Ja sam izabrao f/4, a ti odredi koja brzina zatvarača je potrebna da bismo dobili dobru ekspoziciju. " To je sve što treba da uradite. Vi i dalje treba da izaberete odgovarajuću ISO vrednost, ali će brzina zatvarača biti automatski određena. Pošto je blenda najvažniji parametar u režimu prioriteta blende, možda nećete morati da pritisnete dugme za blendu; jednostavno rotirajte komandni točkić i pratite brojeve na LCD statusnom ekranu. Zaključak Sada kada u teoriji znate sve što treba da znate, evo nekoliko stvari koje možete i koje treba da isprobate. Pronađite neku sportsku akciju: decu na skejtbordovima, vašu ćetku kako preskače konopac i slične akcione scene. Prebacite vaš fotoaparat u prioritet zatvarača i podesite ga na 1/800 deo sekunde ili još višlje. Izaberite veliku ISO vrednost ako se nalazite u zatvorenoj prostoroji ili je smanjitea ako se nalazite na dnevnom suncu. Snimite fotografiju. Da li ste uspeli da zamrznete akciju? Ako je konopac koji preskače vaše dete zamućen, probajte da još povećate brzinu zatvarača. Ako vam slika ispadne tamna, još povećajte ISO osetljivost. Nakon toga prošetajte se u parku sa prijateljem i snimite nekoliko portreta. Prebacite fotoaparat u prioritet blende i izaberite najveću blendu koju možete: najverovatnije je to f/3. 5. Ispunite kadar sa vašim subjektom i snimite fotografiju. Da li ste dobili meku, zamućenu pozadinu na kojoj se vaš prijatelj dobro ističe? (probajte i sledeće: stavite prijatelja u senku i fotografišite ga sa blicem!) A ako se osećate posebno hrabrim, pređite u ručni režim rada u kojem možete da kontrolišete i brzinu zatvarača i veličinu blende. Predlažem vam da koristite ručni režim rada samo kada ne žurite. Prošetajte se i fotografišite drvo ili klupu u parku. Ovakvi subjekti neće izgubiti strpljenje dok snimite četiri ili pet fotografija kako biste dobili savršeno podešavanje. Ovladavanje brzinom zatvarača i veličinom blende nije lako, ali će zato rezultati opravdati uloženi napor. Razumevanje načina na koji oni funkcionišu omogućuje vam da kontrolišete ne samo količinu svetla koja ulazi u fotoaparat, već i da dobijete umetničke rezultate koje ste i želeli; možete da dobijete rezultate koje nijedan fotoaparat ne bi izabrao za vas. Zapamtite da možete da koristite i prečice u obliku prioriteta blende i prioriteta zatvarača. Oni će vam znatno olakšati život. Čestitamo! Više niste samo pritiskač dugmadi, ne vi. I ne više. Sada ste dobro zagazili na put koji će od vas napraviti pravog fotografa. Sve što vam sada treba je praksa. Zato krenite i srećno fotografisanje!

Photo!3D Album kreira virtuelne galerije za vaše  fotografije, vodeći vas kroz njih u prikazu prvog lica slično video igri. Kada instalirate i pokrenete program, možete da izaberete  vrstu galerije koju želite - planine, umetnička galerija, katedrala i još mnoge  druge. Nakon toga izaberite fotografije koje biste želeli da uključite u  galeriju. Možete da pregledate galeriju šetajući kroz nju diveći se vašim  slikama. Grafika naravno ne može da se meri sa modernim video igrama ali je  ipak odličan način za prikaz vaših fotografija. Nakon što završite kreiranje galerije, možete da  eksportujete fajlove a zatim da ih dodelite pod Photo! 3D Screensaver pod  regularnim podešavanjima za Windows screensaver ili možete da ih eksportujete  kao . exe fajl i delite ih sa prijateljima. Photo! 3D je besplatan za daunlodovanje i dostupna je verzija  samo za Windows sisteme. Adresa: Photo! 3D Album

Objektiv riblje  oko je širokougaoni objektiv koji snima puno detalja i ispred vas i sa strane -  često u prečniku od 180 stepeni. Dok ostali širokougaoni objektivi snimaju  pravougaone fotografije, riblje oko snima slike koje su izobličene i koje su  ispupčene na sredini a krive na ivicama. Ako nemate  objektiv riblje oko onda je dobra vest da u Photoshopu možete da krirate  realističan efekat ribljeg oka. Evo šta je potrebno da uradite:  Otvorite sliku  u Photoshopu i uveličajte platno. Da biste to uradili povucite ivice prozora  koji sadrži sliku tako da vidite veliki sivi prostor oko slike i kliknite na  alatku Crop.   Prevucite  preko cele slike da biste je selektovali i otpustite taster miša. Sada ručice  pravougaonika za opsecanje povucite ka napolje da biste povećali područje oko  cele slike. Kada završite dvostruko kliknite da biste dodali dodatno područje  slici.   Izaberite  Filter > Distort > Spherize. Otvoriće se okvir za dijalog Spherize.   Podesite Mode na Normal i podesite Size na 100 procenata i kliknite na OK.   Slika će se izobličiti tako što će se ispupčiti na sredini što daje efekat  sličan ribljem oku.   Kliknite na  alatku Crop, prevucite preko područja slike koje želite da zadržite i dvostruko  kliknite da biste je opsekli.   Ako je  potrebno, klonirajte područja neba ili drugih elemenata da biste ispunili ceo  okvir fotografije.   Alternativno, za kružni rezultat, prevucite kružnu  selekciju preko slike, izaberite Select > Inverse i izaberite Edit > Crop  to Selection. Sada ćete dobiti fotografiju koja izgleda kao da je  snimljena objektivom riblje oko.