Saveti – Digitalna fotografija

U čemu je tajna fotografisanja prelepih fotografija prirode? U ovom članku daćemo vam nekoliko saveta koji će vam pomoći da počnete da se razvijate kao fotograf i vremenom postanete majstor za fotografisanje prirode. Naučite da vidite svetlo Tražite interesantne kombinacije boja, svetla, senki i tekstura. Najbolje svetlo je obično jutarnje svetlo (toplije, žuto), zatim svetlo u kasno popodne, ili u sumrak (toplije sa crvenim nijansama). Sredinu dana karakterišu guste senke i jak kontrast sa kojima senzori fotoaparata teško izlaze na kraj. Ako je pejzažna fotografija vaša velika strast, naučiti videti svetlo je najvažniji talenat, tojest veština koju treba da razvijete. Probajte nove perspektive Približite se cvetu ili kori drveta, možda samo na nekoliko inča. Pogledajte gore, pogledajte dole. Jedno važno pravilo je da uvek pogledate iza sebe, jer ponekad je najbolja fotografija ona pored koje ste prošli, ali ste je videli sa pogrešne strane. Zamrznite kretanje vodopada sa velikim brzinama zatvarača, ili ga zamutite sa sporim. Neka glavni subjekat ne bude uvek u centru fotografije. Primenjujte pravilo trećina, postavljajući subjekat fotografije u levu ili desnu trećinu kadra. Kada fotografišete pejzaže, dajte fotografiji dubinu tako što ćete uključiti u sliku kako bliske tako i udaljene objekte. Time ćete dobiti bolji osećaj veličine. Pronađite situacije u kojima bliski objekti obuhvataju udaljene objekte. Ne zaboravite da koristite stativ u ovim situacijama. To će vam omogućiti da koristite najmanju moguću blendu, kako biste dobili najveću dubinu polja. Fotografija: galja 99 Približite se subjektu koliko je to moguće Kada kažem da se približite mislim na to da se približite sasvim blizu. Još bliže. Ispunite scenu sa subjektom. Lako je biti daleko od subjekta, ali je teško prići veoma blizu. Kada ste u dilemi, priđite bliže. Mnogi početnici su šokirani kada vide svoje prve fotografije divljih životinja. Životinje koje su oni snimili nakon dugog i bolnog praćenja su male tačke koje se jedva prepoznaju. Međutim, često ne postoji nikakva šansa da se ispuni scena sa subjektom bez dobrog telefoto objektiva. Takođe može da se desi da ste mogli da priđete bliže ali niste. Zašto? Prvo, niste uspeli da identifikujete životinju. Malo sivog u moru zelenog. . . o pa to je nosorog u travi! A kada ste napokon videli životinju ona vam je skroz zaokupila pažnju. Blokirali ste sve opažaje oko nje i videli ste samo nju. Ali fotoaparat ne može to da uradi. On pokazuje stvari onakvima kakve su, bez ikakvih ulepšavanja. Takođe treba da imate u vidu da kada fotografišete određenu scenu, vi je u stvari smanjujete. Na primer, kada vidite pticu veličine 4 inča, ona će biti velika samo 1/4 inča u standardnoj štampi. To svakako neće ostaviti isti utisak kao fotografije koje ste videli u časopisima. Zašto? Zato što profesionalni fotografi toliko priđu životinjama da mogu da naprave štampu koja je veća od samog života. Blizina je ono što impresionira posmatrača. Kako da priđete tako blizu? Tajna je delom u strpljenju a delom u tehnici. Telefoto objektiv je obavezan deo opreme. Za profesionalne fotografije divljih životinja, trebaće vam najmanje 400 mm. , 500 mm. ili 600 mm. telefoto objektiv. Ovi objektivi su nedostižni za većinu, jer su ekstremno skupi. Ali telefoto objektiv od 200 mm. može da da dobre rezultate kod fotografisanja jelena i drugih većih životinja. Ali za manje životinje, 200 mm. nije dovoljno. Trebaćete da stegnete kaiš jedno vreme ako želite da kupite telefoto objektiv od 300 mm. ili još veće žižne daljine. Pored svega navedenog, mnogi fotografi koriste kamuflirana skloništa. To može da bude šator, zid od kamuflažnog materijala, kola, pa čak i prozor. Cilj je da divlje životinje same dođu do fotografa. . Jedan izuzetak od pravila blizine je fotografisanje pejzaža. Dok telefoto objektiv može da vam da interesantnu fotografiju planine ili potoka iz blizine, širokougaoni objektiv će najvernije odslikati ono što vidite. Vi ste sposobni da jednim pogledom obuhvatite ceo pejzaž, ali vaš fotoaparat može da obuhvati samo jedan njegov deo. Koristite stativ gde god možete Ovo je savet koji većina početnika ignoriše, ali vi nemojte. Kada se početnici u fotografiji sretnu, glavne prepirke se vode oko toga koja tela fotoaparata su najbolja. Profesionalci se prepiru oko toga koji stativi i glave su najbolji. Nosite stativ sa sobom svaki put kada fotografišete. Mnogi telefoto objektivi ne mogu da se drže mirno bez stativa. Telefoto objektivi takođe dovode do gubitka dela svetlosnih mogućnosti, tako da ćete često trebati da koristite manje brzine zatvarača. Na brzinama zatvarača čije su vrednosti manje od fokalne dužine vašeg objektiva (na primer, 1/50 sekundi sa objektivom od  50 mm. ili 1/200 sekundi sa objektivom od 200 mm. ), vi rizikujete da dobijete mutne fotografije. Takve greške možete da minimizirate tako što ćete prisloniti fotoaparat na nepokretne objekte kao što je stena ili drvo, ali to će vam dati samo jedan stop sporiju brzinu zatvarača nego u standardnoj situaciji. Za početnike, bilo koji stativ će biti dobar. Ali što je stativ lakši, tim su veće šanse da ćete ga poneti sa sobom. Američki fotografi prirode često nose teške stative, ali to rade samo zato što su kola za njih produžeci njihovog tela. Na mestima gde morate da idete peške, trebaće vam lagani tripod. . Putujte koliko god možete Najbolje prilike za fotografisanje se pojavljuju samo u određeno doba godine. Zato budite spremni da putujete, da fotografišete svako mesto u vreme kada su prilike najbolje. Iako ćete možda želeti ponovo da odete u određeno mesto ali u drugo doba godine, kako biste kreirali reprezentativniji portfolio, postarajte se da prva poseta bude u najbolje vreme za fotografisanje. Snimajte puno fotografija Većina ozbiljnih fotografa prave veći broj fotografija istog subjekta, probajući trazličite uglove i ekspozicije. Sa današnjim digitalnim fotoaparatima, snimanje vas ne košta ništa. Kada prebacite slike na računar, izdvojte nekoliko najboljih, a ostale možete da poklonite lokalnom klubu ljubitelja prirode, ili nešto slično. Da biste mogli puno da fotografišete uvek nosite i dopunske memorisjke kartice sa sobom. Vodite beleške Kao i kuvanje, ako ne možete da zapamtite recept koji ste koristili kada vam je uspeo specijalitet, onda nikada nećete naučiti dovoljno da ga ponovo napravite. Srećom, digitalni fotoaparati beleže sve bitne podatke, kao što je ekspozicija, ravnoteža beline, blenda i slično, tako da možete kasnije da ih proučite. Vežbajte rad sa fotoaparatom Vežbajte rad sa fototaparatom sve dok on ne postane produžetak vašeg tela, tojest vaša druga priroda. Mnoge prilike u fotografiji prirode, i uopšte u fotografijia, kratko traju. Nećete biti sretni ako propustite odličan snimak samo zato što niste mogli da se setite gde se isključuje automatsko podešavanje ekspozicije. Zato nemojte da ograničite vašu fotografiju samo na prirodu; koristite vaš fotoaparat gde god i kad god vam se pruži prilika. Venčanja (ne vaše) su dobro vreme za vežbanje vaših instikata i refleksa. Uživajte u vašoj fotografiji Nemoje da se toliko zanesete fotografijom da zaboravite da uživate u onom što vidite. Fotografija je slaba zamena za to što ste tamo, zato uživajte u lepotama oko sebe. Neka fotografija bude deo zabave i uživanja, a ne krajnji cilj (osim ako ste profesionalni fotograf). Kako budete napredovali u radu, tako ćete sve više da delite vaša iskustva i zapažanja sa drugima photo. net-ove Nature Photography stranice nude najbolje resurse na Internetu. Čitajte knjige Postoji mnogo dobrih knjiga o fotografisanju prirode. Nemojte da se libite da ih kupite, pošto će vam pružiti mogućnost da sagledate fotorafisnaje pejzaža iz perpektive drugih fotografa i saznate nove "cake".

Dok budete radili u Photoshopu, bilo amaterski ili profesionalno, nećete uvek dobijati savršeno poravnate i opsečene fotografije, već ćete često sami morati da ih korigujete. To pogotovo važi za situacije kada ćete morati da skenirate fotografije. Obično se fotografije pomere prilikom skeniranja tako da će biti neophodno njihovo ispravljanje i opsecanje. Takođe će vam se povremeno desiti da fotografija koju ste snimili nije savršeno poravnata sa horizontom. Za ispravljanje ovih grešaka upotrebićet Crop alatku koja se nalazi u paleti alatki. Napomena: Imajte na umu da opsecanje nepovratno odbacuje piksele koji se nalaze izvan područja opsecanja. U paleti alatki izaberite Crop alatku. Zatim u liniji opcija (u vrhu radnog područja) unesite dimenzije koje treba da ima finalna slika (ovaj korak je opcioni): u polje Width unesite 15 cm, a u polje Height unesite 10 cm. Kliknite na ivicu slike i dok držite pritisnut taster miša vucite da biste kreirali okvir opsecanja. Za sada nemojte da brinete da li je cela slika uključena u okvir. Dok vučete, marker zadržava proporcije koje ste specifikovali u liniji opcija Crop alatke (15 x 10 centimetra). Kada otpustite taster miša, maska opsecanja će pokriti područje izvan selekcije koje će biti opsečeno, a linija opcija Crop alatke će prikazati nekoliko izbora za podešavanje opsecanja. U liniji opcija isključite opciju Perspective ako je uključena. U prozoru slike postavite kursor izvan područja opsecanja sve dok se ne pretvori u zakrivljenu dvostruku srelicu. Kliknite i vucite da biste rotirali okvir opsecanja sve dok se ne poklopi sa uglom pod kojim se nalazi slika. Postavite kursor unutar područja opsecanja i vucite okvir sve dok se unutar okvira opsecanja ne nađe čitava slika koju želite da sačuvate. Ako treba da promenite veličinu okvira opsecanja, vucite jednu od ugaonih ručki. Takođe možete da pritiskate tastere strelica da biste modifikovali okvir opsecanja u koracima od po jednog piksela. Kada je sve podešeno kako treba, pritisnite Enter. Slika je sada opsečena, ispravljena i odgovarajuće veličine. U liniji menija izaberite komandu File > Save da biste snimili vaš rad.

Denis Darzacq, voli da fotografiše ulične igrače i izvođače raznih performansa. Posebno ga interesuje trenutak kada se plesač odvaja od tla, kada lebdi, leti. . . Ovo nije kupac koji je video nove cene. Link ka fotografu.

Kada kadriraju pejzaž za fotografiju mnogi fotografi pokušavaju da uključe u fotografiju konvergentne linije, tojest linije koje se susreću na horizontu. Linije daju veliki potencijal za kreiranje interesantnih fotografija. Dodajte mnogo linija koje se susreću u određenoj tački (ili prolate blizu jedne drugih) i imaćete još jedan alat koji će da vodi oči posmatrača u fotografiju. Možda su najbolji primer (koji je prečesto već korišćen) konvergentnih linija železničke šine. Postavite sebe na sredinu dve šine (ali prvo proverite da vam ne dolazi nešto sa leđa) i videćete kako šine postaju sve bliže jedna drugoj što više gledate u daljinu. Uzmimo takav snimak i prirodna reakcija onih koji gledaju scenu je da pogledom prate dve linije u daljinu. Na neki način dve linije se ponašaju kao tunel koji vodi pogled posmatrača u određenom pravcu. Isti efekat možete da postignete sa putevima, trotoarima, ogradama, stepenicama, električnim vodovima ili bilo kojim drugim linijama koje se paralelno gube u daljini ili se stapaju u određenoj tački. Nekoliko saveta za upotrebu linija u fotografiji1. Eksperimentišite sa pozicijom - klasični primer železničkih šina koji smo gore opisali nudi mnogo mogućnosti. Jedna mogućnost je da postavite šine u sam centar i simetrično u fotografiji. Druga mogućnost je da se postavite pored jedne šine i pustite ih da idu dijagonalno kroz fotografiju iz donjeg ugla do suprotnog gornjeg ugla. Lepota u ovome je da ćete dobiti dinamičniji snimak. Simetrično i vertikalno postavljanje linija može da bude moćno ali dijagonalne linije bolje dočaravaju pokret. Alternativno, ako se odmaknete od početaka linija dobićete još jednu perspektivu - kao što promena načina držanja fotoaparata može da vam da još jedno dijagonalno kadriranje linija. 2. Širokougaoni objektivi - Različiti objektivi mogu potpuno da promene efekat fotografije sa konvergentnimlinijama. Širokougaoni objektivi su posebno korisni - pogotovo kada se postavite između dve linije. To će vam pomoći da kreirate utisak da je udaljenost između linija na početnoj tački veća nego što je u stvarnosti. Ovo preterivanje u širini linija može pozitivno da se odrazi na kvalitet fotografije. 3. Pozicioniranje konvergencije - Jedna stvar koju treba da imate u vidu  kada imate konvergentne linije u slici je da one uvlače pogled u fotografiju - ka tački u kojoj se spajaju - to postaje jedna od najvažnijih tačaka fotografije - tačka fokusiranja. Dok komponujete snimak postavite sebi pitanje - gde se nalazi nejefektivnija pozicija za kadriranje? Imajte na umu pravila kao što su Pravilo Trećina (već smo pisali o njemu) koje glasi da su zamišljene linije koje se seku na trećinama fotografije horizontalno i vertikalno ključne tačke za pozicioniranje tačaka interesovanja. Takođe imajte na umu da ako se tačke konvergencije nalaze izvan snimka onda će i pogled posmatrača biti odveden izvan fotografije. To može da da za rezultat neurvnoteženu sliku punu tenzije. Sa druge strane, to može da poboljša snimak, ostavljajuči posmatrača da se pita o mestu na kojem se linije susreću. 4. Dodavanje intersovanja na mestu spajanja linija - Ponekad vredi poboljšati tačku u kojoj se spajaju linije (na primer, možete da sačekate da se voz pojavi na šinama u daljini - ili da postavite osobu na vrh stepeništa) - u drugim situacijama kompozicija fotografije će biti dovoljno jaka bez dodavanja ekstra subjekta. Ako imate neke fotografije u kojima ste uspešno iskoristili naše savete, pošaljite nam linkove, rado bismo ih pogledali.

Svetlost i kvalitet svetla predstavlja osnovu i suštinu svih odličnih fotografija. Veliki fotografi znaju kako da čitaju svetlo i manipulišu sa njim tako da služi njihovim fotografskim potrebama i ciljevima. Iako je manipulisanje svetlom izvan finansijskih i prostornih mogućnosti većine fotografa, poznavanje kvaliteta svetla može jako da vam pomogne u vašoj fotografiji. Kvalitet svetla je ključna razlika između odlične i prosečne fotografije. Danas ću kratko da govorim o kvalitetu svetla koji zavisi od veličine svetlsonog izvora. Leva slika je bez softbox-a, a desna sa. Link. Softbox za kreiranje mekog difuznog svetla. Generalno gledano, veći svetlosni izvor u odnosu na subjekt fotografisanja će dati mekše, difuznije i kvalitetnij svetlo sa mekim senkama, mekim svetlim tonovima i malim kontrastom u odnosu na manji svetlosni izvor. Manji svetlosni izvor će dati tvrđe, kontrastnije svetlo koje daje oštro definisane senke, veći kontrast i velike površine svetlih tonova i odsjaja. Veličina u odnosu na subjekat je ključna u ovoj tvrdnji. Mnogi će pomisliti da je po ovome sunce idelan svetlosni izvor pošto je tako veliko. Međutim, iako je fizički sunce veće od bilo kod drugog svetlosnog izvora, ono je veoma mali tačkasti izvor svetla u odnosu na subjekat. Sunce kreira veoma jake, tvrde i usmerene senke i veoma kontrasnte fotografije. Sa druge strane, oblačni dan daje veoma meko, ravnomerno svetlo sa difuznim senkama. Oblaci se ponašaju kao difuzeri i postaju jedan ogromni svetlosni izvor u odnosu  na subjekat fotografisanja. Ako vas je ikada fotografisao profesionalni fotograf u studiju, videli ste ovo u praksi. Najverovatnije su koristili velike kišobrane i soft boxove za kreiranje difuznog svetla i velikih svetlosnih izvora. Ovakva oprema im omogućava da kreiraju meko svetlo i senke koje nas toliko privlače u portretima. Kako možete da primenite ovo znanje u vašoj fotografiji? Tražite velike svetlosne izvore kako biste dobili manji kontrast i slike sa mekim svetlom a koristite manje svetlosne izvore za fotografije u kojima želite da svetlo bude tvrdo i usmereno. Meke, velike svetlosne izvore možete da vam pruži senka drveta, oblačno nebo, ili veliki prozor, ili sa poluspuštenim roletnama, ili sa svetlom koje ne upada direktno. Male svetlosne izvore daje blic i sunce. Izađite napolje i probajte da primenite u praksi ovo što ste danas naučili. Fotografišite vaš subjekat na svetlom, direktnom suncu i ponovo pod oblačnim nebom. Zapamtite, meko svetlo nije uvek najbolje svetlo, ali ako znate kako da ga identifikujete i kada da ga koristite siguran sam da ćete vrlo brzo početi da pravite kvalitetnije fotografije.

Kompenzacija ekspozicije je funkcija fotoaparata koja vam omogućuje da korigujete ekspoziciju koju je izmerio svetlomer fotoaparata. Obično ovaj raspon podešavanja ide od +2 do -2 EV u 1/3 koracima. Preciznije rečeno vi možete da podesite ekspoziciju koju je izmerio svetlomer tako što ćete reći fotoaparatu da dozvoli većoj količini svetlosti da uđe (pozitivna kompenzacija ekspozicije) ili da smanji količinu svetlosti koja će da uđe (negativna kompenzacija ekspozicije). Tehnički gledano, vi možete da zapamtite izmerenu ekspoziciju, a onda se prebacite na Manual (ručni) režim rada i ručno je podesite, tojest korigujete. U zavisnosti od toga kako vaš fotoaparat izvodi kompenzaciju ekspozicije (i režima snimanja koji ste izabrali), on može da podešava blendu dok brzinu zatvarača drži nepromenjenom, zatim može da podešava brzinu zatvarača dok blendu drži nepromenjenom, ili može da podešava i blendu i brzinu zatvarača. Na mom fotoaparatu, fotoaparat prvo koriguje blendu dok brzinu zatvarača ne menja. Kada više ne može da koriguje blendu, onda počinje da koriguje brzinu zatvarača. Recimo da svetlomer izmeri brzinu zatvarača od 1/125 sekunde i blendu od F4. 0. Kada podesim fotoaparat na +1EV kompenzaciju ekspozicije, blenda se otvara za 1 f-stop (na F2. 8), dok brzina zatvarača ostaje nepromenjena (1/125 sekundi). Dakle ja sam namerno podesio fotoaparat da preeksponira. Kada podesim fotoaparat na -1EV kompenzaciju ekspozicije, fotoaparat zatvara blendu za 1 f-stop (na F5. 6), dok zadržava brzinu zatvarača koja je prvobitno podešena (1/125 sekundi). Ovog puta ja sam namerno podesio fotoaparat da podeksponira. Sigurno se pitate zašto bi bilo ko namerno hteo da preeksponira ili podeksponira fotografiju? Zato što postoje situacije kada svetlomer vašeg fotoaparata može da se prevari. Na primer, uzmimo situaciju u kojoj fotografišete subjekat u sceni koja je puna svetla (plaža po sunčanom danu, ili scena gde je subjekat okružen snegom). U ovim situacijama, ako biste koristili merenje svetlosti koje uzima prosek u čitavoj sceni, vaš fotoaparat bi mogao da bude prevaren da izabere veliku brzinu zatvarača ili malu blendu (pod pretpostavkoma da je ISO vrednost nepromenjena), što će za rezultat da da subjekat koji je podeksponiran. Međutim, ako izaberete pozitivnu kompenzaciju ekspozicije, u sledećem snimku glavni subjekat će biti dobro eksponiran - mada će okolina biti preeksponirana. Drugi primer je scena u kojoj je okolina previše tamna, a fotoaparat određuje ekspoziciju prema manjku svetlosti birajući malu brzinu zatvarača ili veliku blendu (pod pretpostavkom da je ISO nepromenjen), što će za rezultat dati preeksponiranje. Biranjem negativne kompenzacije ekspozicije vi ćete podeksponirati okolinu, ali će glavni subjekat biti dobro eksponiran. To su samo dve od mnogo situacija u kojima biranje pozitivne ili negativne kompenzacije ekspozicije ima smisla. U stvari, mnogi fotografi koriste braketiranje ekspozicije kada snimaju važnu scenu kako bi osigurali da će bar jedan snimak biti dobro eksponiran. Napomena: Braketiranje ekspozicije je funkcija fotoaparata koja vam omogućava da napravite seriju od tri fotografije sa jednim okidanjem, gde će prva fotografija koristiti izmerenu ekspoziciju, druga fotografija će koristiti pozitivnu kompenzaciju ekspozicije a treća fotografija će koristiti negativnu kompenzaciju ekspozicije. Na priloženim slikama možete da vidite praktičan primer primene pozitivne kompenzacije ekspozicije. Ekspozicija od 30 sekundi. LINK.

Prelepo izoštrene i detaljne fotografije su ono čemu težimo u većini naših slika - ja sam prvi koji stremi ka tom cilju. Međutim, namerno ostavljanje glavnog subjekta ili čitave fotografije izvan fokusa može često da kreira fenomenalne snolike fotografije. Postoje dve glavne tehnike za istraživanje namerno nefokusiranih slika: Možete da fokusirate na naizgled nevažan detalj u sceni (da biste to uradili morate da izaberete široku blendu koja će vam dati najmanju moguću dubinu polja, ostavljajući izvan fokusa sve što se nalazi iza i ispred vašeg glavnog subjekta). Ne fokusirate se ni na šta, tako da je čitava fotografija izvan fokusa (to ćete uraditi tako što ćete se fokusirati na nešto što se nalazi jako iza ili jako ispred vašeg glavnog subjekta). I ovde treba da koristite veliku blendu i najverovatnije ćete morati da se prebacite na manuelni režim rada, jer će u suprotnom fotoaparat neprestano tražiti nešto na šta će se fokusirati. Ova druga tehnika će zahtevati da uložite malo truda u ekperimentisanje. Ako preterate sa izbacivanjem iz fokusa, subjekat će biti potpuno neprepoznatljiv, što nije vaš cilj. Ključ je u tome da subjekat bude dovoljno u fokusu da se može prepoznati a da istovremeno kreira sanjalačku atmosferu. Ispod možete da vidite primer uspešne primene tehnike zamućenja. Fotografija: Pack

Programi za obradu slika kao što su Adobe Photoshop, Adobe Photoshop Elements, Gimp i Microsoft Digital Image Suite nude širok raspon alata koji mogu da se upotrebe za kreiranje prelepih fotografija. Mnogi od ovih alata i efekata vodi poreklo iz sveta filmske fotografije. Jedan od tih efekata je i Ortonov efekat. Ortonov efekat je dobio ime po Michael Orton-u koji je prvi upotrebio ovu tehniku spajajuči dve fotografije, jednu u fokusu i drugu van fokusa. Freeman Patterson i Andre Gallant su takođe uspešno koristili ovu tehniku u svom radu. Orton slika se tradicionalno radila pomoću filma gde je prva slika bila oštra i preeksponirana za dva stopa a druga slika je bila izvan fokusa i preeksponirana za jedan stop. Veoma je važno bilo da se koristite stativ za ovaj efekat kako bi se obezbedilo poklapanje dve slike. Nakon toga dve slike su spojene u jednu kako bi kreirale prelepi impresionistički efekat. Ovakvu primenu ove tehnike već smo davno prevazišli. Sa toliko mogućnosti u svetu digitalne fotografije mi sada možemo da dupliramo Ortonov efekat na više različitih načina. Čistunci mogu da koriste istu tehniku koja se primenjivala i u filmskojh fotografiji, tojest da fotografišu dve slike koje su preeksponirane na isti način, a zatim u programu za obradu slika postave sliku van fokusa iznad slike u fokusu i izaberu Multiply za režim mešanja. Naravno, to znači da ćete uvek morati da napravite dva snimka scene koristeći stativ. Drugi metod je da upotrebite jednu jedinu sliku i slojeve kako biste ovaj efekat primenili na bilo koju sliku u vašoj kolekciji. Ja ću koristiti Photoshop CS3 u ovoj lekciji ali isti koraci mogu da se primene i u starijim verzijama Photoshopa. Otvorite vašu sliku   Duplirajte Background sloj (desnim tasterom miša kliknite na Background sloj i izaberite Duplicate komandu) i nazovite ga Sharp. Napravite još jedan duplikat Background sloja i nazovite ga Sharp Copy. Promenite režim mešanja (Blending) Sharp Copy sloja na Screen. Sa selektovanim slojem Sharp Copy, desnim tasterom miša kliknite na njega i izaberite komandu Merge Down. Desnim tasterom miša kliknite  na sloj Sharp i izaberite komandu Duplicate. Dajte ovom sloju ime Out of Focus. U liniji menija izaberite komandu Filter>Blur>Gaussian Blur.   U zavisnosti od rezolucije fotografije na kojoj radite, količina primenjenog zamućenja će trebati da se menja. Koristite takvu vrednost zamućenja da oblici i dlaje budu vidljivi, ali ne i detalji. Za sliku veličine 6 megapiksela, vrednost od 15-16 će biti dosta. Promenite režim mešanja sloja Out Of Focus u Multiply. Kada ste završili, možda ćete trebati da podesite neprovidnost Out of Focus sloja i/ili ćete trebati da primenite Levels (ili Curves) sloj podešavanja na Sharp sloj da biste poboljšali efekat. Takođe možete da podesite količinu zamućenja sloja koji je izvan fokusa, kao i svetloću i kontrast. Jednom rečju, primenite sva podešavanja koja su potrebna da bi fotografija bila najbolja što može da bude. Imajte na umu da ovaj efekat neće podjednako dobro raditi sa svim fotografijama, ali pošto radite digitalno neće vam biti problem da isprobate ovaj efekat na širokom dijapazonu vaših fotografija. Za još primera ovog efekta idite na Orton flickr. com grupu.

U ovom članku saznaćete koji su osnovni koraci koje treba da ispoštujete da biste mogli da se bavite podvodnom fotografijom.     Korak 1 Pronađite fotoaparat koji će biti dovoljno čvrst da izdrži i jače vremenske nepogode. Iako fotoaparati od firme Instamatics daju solidne rezultate, Nikonos sistem, dizajniran da radi na dubinama od 165 feet-a, nudi najveći raspon mogućnosti za ozbiljnog podvodnog fotografa Korak 2 Izaberite kućište koje će da izoluje fotoaparat od vode. Korak 3 Priključite blic (koji takođe treba da bude izolovan unutar kućišta) na fotoaparat. Korak 4 Procenite uslove pod vodom pre nego što zaronite i podesite blendu i brzinu zatvarača pre nego što uđete u vodu. Korak 5 Upotrebite doblicavanje da biste posvetleli podvodne subjekte na malim rastojanjima. Čak i sa velikim blicem, svetlost neće moći da dosegne dalje od 12 feet-a. Korak 6 Upotrebite crveni filter da biste korigovali ravnotežu boja pod vodom. Birajte gustinu blica prema dubini na kojoj ćete fotografisati. Generalno pravilo glasi da treba da dodate 12 kolornih jedinica na svaka 3 feet-a. Korak 7 Uglavite fotoaparat između stena kako biste ga stabilizovali za duže ekspozicije u lošim svetlosnim uslovima. Korak 8 Koristite pištolj za blic sa polarizacionim filterom i polarizacioni filter na objektivu vašeg fotoaparata da biste neutralizovali sitne čestice u vodi koje odbijaju svetlo. Korak 9 Koristite malu osetljivost (25 do 64 ISO za kolornu i 125 ISO za crno belu fotografiju) za snimke iz blizine i veliku osetljivost za fotografisanje na postojećem svetlu ili na udaljenosti pomoću blica. Saveti i upozorenja Vreme između 11 sati prepodne i 2 sata posle podne je najbolje za fotografisanje bez blica. Fotografisanje subjekata pod vodom tako da su vam leđa okrenuta ka suncu će dovesti do toga da će subjekat izgledati relativno svetao u odnosu na tamniju pozadinu duboke plave vode. Da biste uhvatili zrake sunca sa subjektom kao siluetom, okrenite se prema suncu. Podvodni život je uglavnom najaktivniji u plitkim vodama blizu strmih stenovitih obala, koralnih sprudova, atola i u blizini plimnih struja. Olupine brodova su idealno mesto za pronalaženje i fotografisanje riba. . Fotografišite u pećinama sa blicom da biste i pozadinu dodali vašem subjektu. Fotografisanje riba iz blizine je najbolje raditi noću kada su ribe lenje i manje pokretljive. Koristite širokougaoni objektiv i približite se subjektu kada su loši svetlosni uslovi. Magenta filteri vraćaju ravnotežu boja u zelenkastim vodama. Da biste iz blizine fotografisali opasni podvodni život, koristite telefoto objektiv. Obavezno vodite računa o vremenu dok ronite da biste izbegli probleme sa dekompresijom. Pazite na opasnosti kao što su, ajkule, meduze i oktopodi. Pazite da se ne ogrebete na stenama i koralima ako skinete rukavice kako biste komotnije radili sa fotoaparatom.

Ako razmišljate o tome da se bavite uličnom fotografijom, morate da imate u vidu jednu stvar. Ulična fotografija je sasvim drugačija od pejzažne fotografije. Pejzažna i ulična fotografija ne bi mogli više da se razlikuju. Za razliku od pejzažne fotografije, ulica se nalazi u stalnom previranju, i momenti kao stvoreni za predivne fotografije nastaju i nestaju za nekoliko sekundi. U ovom članku podeliću sa vama nekoliko saveta i uvida u uličnu fotografijua, u slučaju da poželite sami da je isprobate. Zašto ulična fotografija fascinira ljude? Za razliku od fotografija pejzaža, ulična fotografija nam daje mogućnost da budemo svedoci prolaznog trenutka u nečijem životu. Fotograf zamrzava vreme i dokumentuje urbani život. U suštini, dobra ulična fotografija nam priča priču. Fotografija postaje prozor kroz koji mi možemo da doživimo taj momenat. . Stil fotografisanja je veoma sličan dokumentarnoj fotografiji, gde se fotografu opraštaju greške (zamućenje, iskošenost, ometajući elementi) dok mu je pažnja usmerena na akciju, čineći nemogućim podešavanje svega pre fotografisanja. Izazovi Najveći izazov u ovom fotografskom stilu je da pratite akciju i reagujete brzo. Treba da budete potpuno svesni svega što se dešava oko vas, pošto ste deo scene. Vi u određenom stepenu stupate u interakciju sa subjektima (što manje to bolje, pošto ne želimo da budu svesni fotoaparata). Scene nastaju u sekundi i isto tako brzo i nestaju. Vaš fotoaparat i vi treba da budete spremni i reagujete pre nego što subjekat i shvati šta se dešava. Istovremeno treba neprestano da tražite interesantnu akciju. Gde se nešto dešava? Ko su interesantni ljudi? Jednostavno okidanje na ljude neće dati rezultate (osim ako ljudi sami po sebi nisu vreoma interesanti). Pričanje priče pomoću fotografija brze akcije predstavlja pravi izazov. Ako ste kao ja, onda će vam glavni problem biti da prevaziđete sopstvenu stidljivu prirodu. Treba imati petlju da se priđe nekom sa SLR-om i okine mu se u lice (srećom, moj Nikon D40 je prilično tih). Zato je najbolje da koristite telefoto objektive, jer ćete tako moći sa bezbedne udaljenosti da snimate sve oko sebe. Međutim, vremenom ćete uvideti da vas ljudi uglavnom neće uopšte primećivati, čak i ako ste natovareni fotoaparatim i pokazujete primetno interesovanje za njih. Neverovatno, ali za većinu ljudi bićete nevidljivi. Nemojte se iznenaditi ako se budete osećali kao duh. Neki ljudi će biti svesni onoga što pokušavate da uradite, ali vi im se samo nasmešite ili nastavite da gledate i fotografišete u pravcu iz kojeg su došli. Niko se neće naljuti ili vas preko pogledati, a neki će čak i tražiti da ih fotografišete. Ono što je bitno je da ćete za 95% prolaznika biti nevidljivi, kao deo scene ili mala neprijatnost.

Umetnost kvalitetne fotografske štampe, koju su nekada praktikovali samo specijalizovani studiji ili specijalisti za mračnu komoru, se preselila na kućni inkdžet štampač, u današnje vreme u kojem je digitalna fotografija skoro potpuno potisnula filmsku. Iako štampanje više nije prljav posao - digitalno znači da nema štetnih i opasnih hemikalija, nema smrdljivih fiksera, nema više sata i sata sušenja fotografija u pretrpanim mračnim komorama - ono i dalje zahteva stručno oko, studioznu radoznalost, prilično robustne investicije u opremu i posvećenost. "Nije lako štampati digitalno," kaže Per Gylfe, veteran instruktor u Digital Media Lab iz International Center of Photography na Manhattan-u. "Većina korisnika dobija samo prosečnu štampu od svojih inkdžeta. Softver koji dolazi sa fotoaparatom i štampači treba da se nadograde, a celokupna oprema treba da se podesi. " Drugim rečima ne očekujte da ćete iz prve dobiti savršenu štampu. U svojoj knjizi, "Stephen Johnson on Digital Photography" (O'Reilly), internacionalno priznati fotograf, se slaže da je priprema najvažnija: dobro kalibrisan monitor koji će pokazivati prave boje štampanja, odgovarajuće podešavanje štampača i papira, ograničavanje u nerealnom povećavanju malih fotografija i ograničavanja uopšte. "Ne žurite i shvatite izbore koje imate," Johnson piše. "Ne žurite da pritiskate dugmad, uključuje opcije koje ne razumete i štampate kao da je to besplatno. "Jednostavan način da unapredite vaše štampanje je da kalibrišete monitor, tako da vidite tačno ono što ćete dobiti. Jedan odličan alat za ovu namenu je Huey, uređaj nalik olovci koji elektronski podešava boju na bilo kom LCD, CRT ili laptop monitoru. On čak prilagođava izmene prema svetlu u prostoriji. Napravljen od strane Made Pantone i upotrebljiv kako na Windowsu tako i na Mac-u Huey košta oko 90 dolara. Dakle, identifikovali smo osnovne komponente koje su vam potrebne za kreiranje visoko kvalitetne štampe, koja će vam omogućiti da vaše fotografije stavite u ram i sa ponosom ih obesite na zid gde će svi moći da joj se dive. Fotoaparat, štampač, softver, papir i, za one koji žele da saznaju sve tajne, škola. Ali sve počinje sa . . . Fotoaparat Vaš stari Kodak Brownie - pa čak ni ona stara nemačka Leica - neće biti od velike koristi; mi smo ovde u Totalnom Digitalnom Modu. Cene današnjih digitalnih fotoaparata se kreću od ispod 100 dolara pa sve do nekoliko hiljada dolara. Čak i najosnovniji point-and-shoot modeli su sada sposobni da snimaju fotografije veličine od 8 do 10 megapiksela, ali instruktor Gylfe predlaže da ostanete na 6-megapiksela. To je dobar savet, zato što se eksperti slažu da na malim fotoaparatima sa malim senzorima, više piksela donosi i više "šuma" koji uništava fotografije. Digitalni SLR-ovi, tojest jednoooki relfeksni fotoaparati su sasvim drugačija priča, pošto su senzori veći, a objektivi kvalitetniji, a DSLR-ovi poseduju mnogo kvalitetniju elektroniku. ŠtampačDolazak preciznih inkdžet štampača je predstavljao revoluciju u štampanju kod kuće. Cena ovih uređaja je pala, kvalitet se poboljšao, nove tehnologije su razvijene kako bi se nanosile najsitnije moguće tačkice mastila na papir. ICP na Manhattan-u, Epson poseduje dobre fotografske štampače, ali Gylfe kaže da Hewlett-Packard i Canon predstavljaju vredne alternative. Za one sa neograničenim budžetom i velikim ambicijama, tu je Epson Stylus R2400 studijskog kvaliteta (cena oko 700 dolara), koji može da izbaci štampu dimenzija 11 x 14-inča. R2400 poseduje devet Epson UltraChrome K3 mastila, uključujući - za čistunce - tri nivoa crnog mastila: Light Black, Light Light Black i Black. Takođe pogledajte HP Photosmart A716 (cena manje od 200 dolara, kompaktni, namenski foto štampač za dimenzije 5 x 7-inča. Kao i većina novih inkdžet foto štampača, HP može da štampa direktno sa fleš memorijske kartice. Softver Jedini softver koji dolazi u obzir za profesionalce u štampanju je Adobe Photoshop, ali većina amatera je zbunjena i frustrirana Photoshopom, pa čak i sa njegovim mlađim bratom Photoshop Elementsom za koji Gylfe kaže da je "jeftinija verzija Photoshopa, ali isto toliko komplikovana. "Njegov predlog: Adobe Lightroom (cena mu je oko 200 dolara). Krivulja učenja za fino podešavanje je minimalna, a alati za korigovanje i kreiranje slika su intuitivniji. "to je najverovatnije jedini program koji će amaterima biti potreban", kaže Gylfe. Papir Papir je papir, zar ne? Ne. Postoji ogroman broj brendova, površina, tekstura i težina foto papira. Izbor papira je subjektivna stvar, ali ako se budete držali poznatih marki papira obezbedićete tačnu prezentaciju slike na papiru koja neće brzo izbledeti. Neke sugestije za kvalitetan papir: Epson Velvet Fine Art papir, veoma svetao, luksuzni muzejski mat završetak (20 papira veličine 8 1/2 sa 11-inča košta 32. 95 dolara); i Hewlett-Packard-ov Digital Fine Art Smooth papir (25 papira košta oko 65 dolara), koji u stvari potiče iz nemačke kompanije Hahnemuhle, čiji papiri prolaze tako rigoroznu kontrolu kvalieta da mogu da izdrže "nekoliko vekova. " Hahnemuhle proizvodi papir od 1584. Škola Ovog leta, School of the International Center of Photography na Manhattan-u pokreće nekoliko kurseva digitalne fotografije. Za one koji žele da uđu dublje u problematiku štampanja, razmislite o "Fine Art Digital Printmaking," četvorodnevnoj radionici (od 9'12. avgusta, po ceni od 745 dolara) na kojoj ćete učiti kalibraciju i upravljanje bojama, napredne tehnike obrade slika i biranje mastila. Za fotografe koji traže fokusiraniji pristup, tu je "Inkjet Printing: Color Management and Calibration," 4 i 5 avgusta, po ceni od 540 dolara. Per Gylfe je instruktor na ovom seminaru

8 saveta kako fotografisati sportistu Prvi savet se odnosi na podešavanje kamere. Drugi savet je u kom formatu trebate da snimate sportistu u pokretu, RAW ili JPG. Pročitajte sve savete. LINK.

Kada sam prvi put dobio moj stari pouzdani Minolta SLR kao tinejdžer moja prva ljubav su bili pejzaži. Ima nešto u tome da izađete u prirodu i prihvatite izazov da snimite nešto neverovatno lepo. Možda to ima neke veze sa tim kakva sam ja ličnost – ali ja volim tišinu i mir dok čekam savršen momenat za snimak, tražeći najbolju tačku predela a zatim gledam način kako svetlo menja scenu u periodu od nekoliko sati. Iako u poslednje vreme nemam dovoljno vremena za snimanje pejzaža koliko bih želeo – voleo bih da vam dam nekoliko saveta koje sam ja naučio: 1. Maksimizirajte dubinu polja Iako možda postoje situacije kada biste želeli da budete malo kreativniji i da eksperimentišete sa malo manjom dubinom polja u fotografiji pejzaža – normalan pristup je da obezbedite da u fokusu bude što je više moguće od scene. Najjednostavniji način da to uradite je da izaberete malu blendu (veliki broj) jer što je manji otvor blende veća je dubina polja na snimku. Nemojte da zaboratite da manja blenda znači da manje svetla pada na senzor fotoaparata u bilo kom trenutku vremena, što znači da ćete to morati da kompenzujete ili tako što ćete povećati ISO ili tako što ćete smanjiti brzinu zatvarača (ili i kedno i drugo). Napomena: Naravno postoje situacije kada možete da dobijete neke odlične rezultate sa veoma malim DOF-om (Depth of Field) u fotografisanju pejzaža. 2. Upotrebite stativ Kao rezultat manje brzine zatvarača koju ćete možda trebati da selektujete da biste kompenzovali za mali otvor blende trebaćete da pronađete način da obezbedite da fotoaparat bude potpuno miran u toku ekspozicije. U stvari čak i ako ste u mogućnosti da snimite sa većom brzinom zatvarača upotreba stativa može da vam bude prednost. Isto tako razmotrite upotrebu kabla ili bežičnog mehanizma za okidanje da biste obezbedili dodatnu mirnoću fotoaparata. 3. Potražite tačku fokusiranja Svi snimci trebaju neku vrstu tačke fokusiranja i pejzaži se ne razlikuju po tome – u stvari pejzažna fotografija bez njih će završiti sa praznim izgledom i oko posmatrača će lutati slikom bez mesta na kojem će moći da se zadrži. Fokalne tačke mogu da imaju mnogo formi u pejzažima i mogu da budu u rasponu od zgrade ili strukture, upadljivog drveta, formacije kamena ili stena, silueta i tako dalje. O fokalnoj tački nemojte da razmišljate samo šta je ona već i gde je postavljate. Ovde bi moglo da bude korisno pravilo trećina. 4. Razmislite o prednjem planu Jedan element koji može da izdvoji vaš snimak pejzaža je da pažljivo razmislite o prednjem planu snimka i da na njega postavite tačke od interesa. Ako to uspete da uradite daćete onima koji posmatraju snimak da uđu u fotografiju i osećaj dubine snimka. Fotografija od OneEighteen-a 5. Razmotrite nebo Još jedan element koji treba da razmotrite na pejzažu je nebo. Većina pejzaža će imati ili dominantni prednji plan ili nebo – ako nemate jedno ili drugo snimak može da bude prilično dosadan. Ako je nebo neprikladno i dosatno nemojte da dozvolite da ono dominira na snimku i postavite horizont u gornju trećinu snimka (ali se obavezno uverite da je prednji plan interesantan). Međutim ako je nebo ispunjeno dramom i interesantnim formacijama oblaka i boja dozvolite mu da zasija tako što ćete horizont postaviti niže. Razmislite o poboljšanju neba ili u post produkciji ili pomoću upotrebe filtera (na primer polarizacioni filter može da doda boje i kontrast). 6. Linije Jedno od pitanja koje treba sebi da postavite dok snimate pejzaž je “kako da vodim pogled onoga koji posmatra snimak?”. Postoji puno načina da to uradite (prednji plan je jedan) ali najbolji načini da vodite pogled posmatrača su linije koje ih vode na slici. Linije slici daju dubinu i veličinu i mogu da budu tema same fotografije tako što kreiraju šare u snimku. 7. Kretanje u fotografiji Kada većina ljudi razmišlja o pejzažima oni ih zamišljaju kao mirno, bezbrižno i pasivno okruženje – međutim pejzaži su retko potpuno mirni a ako uspete da prenesete kretanje u njima, dodaćete slici dramu, raspoloženje i tačke interesa. Primeri – vetar u granama, talasi na plaži, voda koja teče preko vodopada, ptice koje lete iznad glava, oblaci koji se pomeraju. Snimanje kretanja generalno znači da treba da upotrebite manju brzinu zatvarača (ponekad i od nekoliko sekundi). Naravno to znači da više svetla dolazi do senzora što znači da ćete trebati da podesite manji otvor blende ili neku vrstu filtera ili čak da fotografišete u zoru ili sumrak kada ima manje svetla. 8. Sarađujte sa vremenom Scena može dramatično da se promeni iy jednog trenutka u drugi. Kao rezultat biranje pravog vremena za snimanje je jako važno. Mnogi fotografi početnici kada vide sunčan dan pomisle da je najbolje vreme da izađu sa svojim fotoaparatom – međutim oblačan dan koji preti kišom mogao bi da vam da mnogo bolju priliku za kreiranje slike sa prelepim tonalitetom. Radite sa varijacijama u vremenu kao što su oluje, vetar, magla, dramatični oblaci, sunce koje sija kroz tamne oblake, duge, zalasci sunca umesto da čekate sledeći sunčan dan sa lepim plavim nebom. Fotografija od 3amfromkyoto-a 9. Radite u zlatnim satima Veliki broj fotografa pejzaža uopšte ne snima u toku dana. Oni fotografiše uglavnom u zoru i u sumrak zato što je svetlo tada najbolje i u to doba pejzaži zažive. Ovi zlatni sati su odlični za pejzaže iz više razloga - od kojih nije zanemarljivo "zlatno svetlo" koje se onda javlja. Drugi razlog je ugao pod kojim pada svetlo i njegov uticaj na scenu, u kojima kreira interesantne šare, dimenzije i teksture. 10. Razmislite o horizontu Ovo je stari savet ali dobar – pre nego što snimite pejzaž uve razmislite o horizontu, i to sa dva apekta. Da li je prav? – iako uvek možete da ispravite slike kasnije u postprodukciji lakše je ako ih snimite kako treba. Gde se on nalazi u kompoziciji? – prirodna tačka horizonta u kompoziciji su dve linije koje označavaju trećine na slici (ili gornja trećina ili donja) a nikada ona u sredini. Naravno pravila služe da bi se kršila ali imajte na umu da će pravilo trećina obično dati najbolji rezultat. 11. Promenite tačku gledanja Dovezite se do mesta gde želite da snimate, izađite iz automobila, uzmite fotoaparat, uključite ga, podignite fotoaparat do očiju, malo rotirajte levo-desno, malo uveličajte i snimite pre nego što se vratite u automobil da biste otišli na drugo mesto gde želite da fotografišete. Svi smo to radili, međutim ovaj proces generalno ne vodi do “vau” snimaka koji većina nas traži. Odvojite malo više vremena za svoje snimke, naročito na pronalaženje interesantnije tačke gledišta sa koje snimate. To može da obuhvata pronalaženje drugog mesta sa kojeg ćete fotografisati, zatim promenu ugla snimanja, što možda znači da treba da legnete na zemlju da biste snimili fotografiju ili da pronađete višlju tačku sa koje ćete snimiti fotografiju. Istražite okruženje i eksperimentišite sa različitim tačkama pogleda i možda ćete pronaći nešto zaista jedinstveno.

35-godišnji  umetnik i fotograf, Manu Pombrol je rođen u Madridu. Njegovi autoportreti su fantastični. Pombrol je kao  veoma mlad krenuo kreativnim stazama i počeo je sa slikanjem, zatim je radio  kao grafički dizajner. Prvi fotoaparat je kupio nedavno, a tada se sve  promenilo. Rekao je sledeće:  "Sve je počelo da ima smisla. Otkrio sam da je fotografija savršena alatka  kojom mogu da pokažem šta mi je na umu. Bio sam opsednut ludom idejom da  kombinovanja realnog i nerealnog, pokušavajući da kreiram sopstveni umetnički  jezik. "Pogledajte  fotografije u ovom članku. Zar nisu fantastične. Manu koristi uglavnom Photoshop  i Lightroom za obradu svojih fotografija. Njegova omiljena fotografija je 'Crystal  Clear' jer smatra da ga ova fotografija savršeno opisuje.

Histogrami su  veoma važni za razumevanje digitalnih slika. Znamo da su digitalne slike u  stvari mozaik od kvadratića ili piksela iste boje koji su toliko mali da  izgledaju kao da su spojeni. Umesto da poređate  ove piksele po boji, možete da ih sortirate u 256 nivoa svetloće, od crne  (vrednost 0) do bele (vrednost 255) sa 254 sivih nivoa između njih. Program za  obradu fotografije automatski sortira piksele slike u 256 nivoa svetloće.   Vertikalna linija u histogramu vam govori koliko ima piksela za dati nivo  svetloće. Kada snimate  fotografiju, uvek pratite histogram. Većina fotoaparata vam omogućava da vidite  histogram na LCD ekranu tako da možete da podesite ekspoziciju i ako je  potrebno ponovo napravite snimak. Prilikom  editovanja je takođe veoma važno da pratite histogram da biste izbegli senke i  svetle tonove.  

Izoštravanje fotografije je veoma važno da biste poboljšali  kvalitet fotografije. Postoje dve vrste izoštravanja i veoma je važno da ih  razlikujete. Optičko izoštravanje je definisano kvalitetom objektiva i  senzora. Izoštravanje softverom će kreirati optičku iluziju oštrine čineći  ivice kontrastnijim. Digitalni fotoaparati će automatski primeniti određeni nivo  izoštravanja ali treba da obratite pažnju jer to može da dovete do krzavih i  nejasnih ivica. SLR dititalni fotoaparati omogućavaju korisniku da kontrolišu  vrednost izoštravanja ili da u potpunosti isključe ovu funkciju. Digitalni fotoaparati vam takođe omogućavaju da snimate  fotografije u RAW (sirovom) formatu i da kasnije poništite izoštravanje koje je  upotrebio fotoaparat u programu za obradu fotografija po vašem izboru. Ako snimate fotografije u JPEG formatu preporučljivo je da  upotrebite Low ili Normal podešavanje za izoštravanje fotografije.

Pomoću interesantnih foto efekata možete da kreirate  interesantne slike koje možete da upotrebite na vašim profilima na društvenim  mrežama ili da ih prijateljima i porodici poklonite za praznike. Foto efekte za praznike možete da primenite veoma  jednostavno. Sve što treba da uradite je da izaberete šablon i unesete željeni  tekst. Dole navedeni web sajtovi nude vam interesantne efekte:  Kreirajte  sopstvenu snežnu kuglu - Veoma interesantno i lepo. Vaši roditelji će se  sigurno obradovati ovako lepoj čestitki.   Kreirajte  sopstvenu čestitku sa sneškom belićem - Sve što treba da uradite je da  unesete tekst i daunlodujete fajl.   Kreirajte  prazničnu dugmad za vaš web sajt - Zašto i vaš web sajt ne bi bio ulepšan  za praznike? Unesite željeni tekst i daunlodujte fajl.   Kreirajte  čestitku sa lepim prazničnim ramom - Aploudujte fotografiju, opsecite je,  dodajte tekst i možete da preuzmete i odštampate unikatnu čestitku.

Ako koristite Windows Vista sistem, verovatno ste se već  susreli i sa Windows Photo Gallery programom. Windows Photo Gallery u Windows Vista sistemu uključuje  alatke za obradu vaših digitalnih fotografija. Naravno, to su osnovne alatke,  ali mogu da budu veoma korisne za podešavanje boje ili ekspozicije, uklanjanje  crvenih očiju ili opsecanje slike. Da biste obradili digitalnu fotografiju pomoću Windows Photo  Gallery-a, uradite sledeće:  Otvorite fotografiju koju želite da obradite.   Kliknite na dugme Fix.   U panelu sa desne strane izaberite željene kontrole (Auto  Adjust, Adjust Exposure, Adjust Color, Crop Picture ili Fix Red Eye).   Da biste se vratili u glaeriju slika i izabrali drugu  fotografiju, kliknite na dugme Back to Gallery.

Da biste izvukli  maksimum iz digitalne fotografije veoma je važno da znate koji format da  upotrebite. Neke vrste slika  su dobre za dobijanje optimalne ravnoteže kvaliteta i veličine fajla, a neke  vrste slika vam omogućavaju da lakše obradite lošu fotografiju. JPEG formatJPEG je  skraćenica za Joint Photographic Expert Group. Ovaj format je specijalno  kreiran za čuvanje fotografija. JPEG fajlovi su značajno manji od TIFF fajlova  ali je cena gubitačna kompresija. JPEG fajlovi su fleksibilni. TIFF formatTIFF je  skraćenica za Tagged Image File Format i to je standardni format za štampanje i  izdavačku industriju. TIFF fajlovi su dosta veći od JPEG fajlova i mogu da budu  kompresovani i dekompresovani bez gubitka kvaliteta. Mnogi fotoaparati imaju  mogućnost kreiranja TIFF fajlova ali će vam u tom slučaju biti potrebna  memorijska kartica sa mnogo većim kapacitetom nego kada snimate JPEG fajlove.

Želite li da kreirate foto-čestitke za novu godinu, Božić,  rođendan, dan zaljubljenih, venčanje ili neku drugu priliku?Photo Card maker je besplatan i veoma praktičan kreator  foto-čestitki koji je veoma fleksibilan tako da možete da prilagodite vaše  fotografije i poruke svakoj prilici. Božić je na pragu. Zašto ne biste bili originalni. Photo Card Maker nudi vam stotine šablona za kreiranje  prelepih foto-čestitki za sve prilike. Sve što treba da uradite je da izaberete  šablon, unesete željenu poruku i snimite sliku u fajl. Foto čestitke su veoma interesantan i kreativan način da se  povežete sa porodicom i prijateljima. Sigurno će vaša čestitka biti jedinstvena. http://www. photo-card-maker. com/PhotoCardMaker. exe