7 Zanimljivih činjenica o skup softverskih alata systemd

Systemd je skup softverskih alata koji pružaju osnovne komponente za Linux operativni sistem. Upravljajući sistemskim i servisnim procesima, omogućava Linuxu da se pokrene i održi operacije. Evo sedam zanimljivih činjenica o systemd-u koje ističu njegov značaj i funkcionalnost:

1. Zamena za init Sistem

Systemd je dizajniran da zameni tradicionalni init sistem, koji je bio prvi proces koji pokreće kernel u Unix-sličnim operativnim sistemima. Init sistem je bio odgovoran za inicijalizaciju korisničkog prostora i pokretanje svih ostalih procesa. Systemd unapređuje ovo omogućavajući paralelno pokretanje demona, pokretanje na zahtev i logiku kontrole servisa zasnovanu na zavisnostima, što značajno ubrzava proces pokretanja sistema.

2. Upravljanje servisima

Systemd uvodi koncept jedinica (unit) za upravljanje različitim vrstama sistemskih resursa i servisa. Ove jedinice uključuju servise, soket jedinice, uređaje, mount jedinice i druge. Svaka jedinica je definisana konfiguracionim fajlom, što administratorima omogućava efikasno upravljanje servisima. Komanda systemctl se koristi za interakciju sa ovim jedinicama, pružajući jedinstven interfejs za upravljanje servisima.

3. Logovanje sa journalom

Systemd uključuje ugrađeni sistem za logovanje nazvan journal, kojim upravlja journald servis. Za razliku od tradicionalnog syslog-a, journal je strukturiran, što olakšava pretragu i analizu logova. Journald može beležiti različite tipove poruka, uključujući kernel poruke, initrd poruke i poruke iz korisničkog prostora. Logovi journala se čuvaju u binarnom formatu, koji se može pretraživati komandom journalctl.

4. Targeti i zavisnosti

Systemd koristi targete umesto runlevel-a za grupisanje jedinica. Targeti se koriste za pokretanje ili zaustavljanje grupa jedinica i upravljanje zavisnostima između njih. Na primer, multi-user.target je analogan runlevelu 3, dok je graphical.target sličan runlevelu 5. Ovo omogućava fleksibilniju i detaljniju kontrolu nad stanjima sistema i tranzicijama.

5. Tajmeri umesto cron poslova

Systemd zamenjuje tradicionalne cron poslove sa timer jedinicama. Timer jedinice su definisane konfiguracionim fajlovima i mogu pokretati servisne jedinice na osnovu rasporeda. Ovo pruža integrisaniji i pouzdaniji metod za zakazivanje zadataka, jer se tajmeri upravljaju u istom okviru kao i ostali sistemski servisi. Komanda systemctl može se koristiti za kreiranje, upravljanje i pregledanje timer jedinica.

6. Kontrola resursa sa cgroups

Systemd se integriše sa kontrolnim grupama (cgroups) za upravljanje i ograničavanje resursa koje koriste servisi. Cgroups omogućavaju administratorima da dodeljuju CPU vreme, memoriju, disk I/O i druge resurse specifičnim procesima ili grupama procesa. Ovo pomaže da se osigura da kritični servisi dobiju potrebne resurse, dok se sprečava da manje važni procesi monopolizuju sistemske resurse.

7. Široka primena i kontroverze

Od svog uvođenja, systemd je široko prihvaćen od strane mnogih glavnih Linux distribucija, uključujući Debian, Ubuntu, Fedora i Arch Linux. Uprkos svojim prednostima, systemd je takođe bio kontroverzan. Kritičari tvrde da uvodi nepotrebnu složenost i ide protiv Unix filozofije malih, jednostavnih alata koji rade jednu stvar dobro. Ipak, funkcionalnosti i poboljšanja performansi systemd-a učinila su ga standardom u Linux ekosistemu.

Zaključak

Systemd je revolucionisao način na koji Linux sistemi upravljaju procesima i servisima. Zamenom tradicionalnog init sistema i uvođenjem novih koncepata kao što su jedinice, journald, targeti i cgroups, systemd pruža efikasniji i fleksibilniji pristup upravljanju sistemom. Uprkos kontroverzama, prihvaćenost systemd-a u glavnim Linux distribucijama naglašava njegov uticaj i korisnost u modernom računarstvu. Razumevanje ovih ključnih aspekata systemd-a ne samo da ističe njegovu funkcionalnost već i njegov značaj u evoluciji Linux sistema.