KAKO DA dobro procenite vrednost posla

Ako ikada budete postali nezavisni web dizajner, programer, ili bilo kakav drugi privatnik koji stalno juri i prima nove poslove, moraćete da naučite veštinu procenjivanja poslova, kako ne biste precenili, ili još gore podcenili vaš rad i trud.

Vrlo brzo u svakom pregovoru iskrsnuće pitanje “koliko će to da košta?” i sa njim vrlo blisko povezano pitanje “koliko dugo će trebati da se to uradi?” Obezbeđivanje razumnih (i prihvatljivih ) odgovora na ova pitanja često predstavlja razliku između potpisanog ugovora i nesigurnog "čućemo se za koji dan". Bez obzira kakve su vaše veštine u poslu kojim se bavite, moraćete da naučite i osnove procenjivanja.

Osim ako ne radite neki stvarno rutinski posao (ubacivanje podataka sa papirnih formulara ili prevođenje), procenjivanje je više umetnost nego nauka. Ali postoje neke stvari koje možete da uradite kako biste povećali šansu da ćete napraviti dobru procenu: procenu koja će biti blizu stvarnom vremenu i trudu koji ste uložili u posao. Evo nekoliko saveta koji će vam pomoći u razvijanju vaših veština procenjivanja poslova.

1. Procenjujte u inčima a ne u miljama

Kada treba da procenite neki stvarno veliki posao, nemojte da pokušavate da dođete do jednog broja koji će pokriti celokupan posao. Razbijte veliki posao na manje delove sve dok delovi ne budu toliko mali da možete jasno da vidite kako obavljate svaki od njih. Zatim im dodelite brojeve. Kao generalno pravilo važi da ako su delovi toliki da vam za njih treba 4 do 8 sati, onda oni još nisu dovoljno mali. Većina ljudi ima problema sa procenjivanjem poslova za čije obavljanje treba više od ovoga.

2. Procenjeno 2 plus 2 nije uvek četiri 4

Nakon što ste razbili posao na sićušne delove i sve ih procenili, veliko je iskušenje da saberete sve procene i napravite na osnovu toga procenu za ceo posao. Nemojte to da uradite. Problem je u tome što su vaše procene pogrešne, a variranje je asimetrično - ako ste procenili 4 sata za jedan zadatak, vi nećete moći da ga uradite za manje od jednog sata, ali će vam možda trebati i dvadeset sati ako ste malo više pogrešili u proceni. Dakle 2 plus 2 može da bude 4 - ali može da bude i 12. Postoje specijalizovani programi koji primenjuju statistiku na ovaj problem, ali kao generalno pravilo važi da uzmete vašu najbolju ukupnu procenu i pomnožite je sa 2.5.

3. Ne procenjujte na osnovu optmističnih želja

Vi možda znate da klijent želi da potroši samo 15,000 (dolara, evra, dinara) na određeni posao. Ako vaša procena iznosi 37,500, nemojte da vas znanje o ograničenom budžetu klijenta prisili da tu cifru zamenite sa 14,900. Ništa dobro neće izaći iz toga ako ne završite posao ili uzmete samo pola novca od onoga koji vam je potreban za život. Treba da pravite realistične procene i, ako je potrebno, istaknite mesta na kojima posao može da se smanji kako bi stao unutar manjeg budžeta.

4. Nemojte da procenjujete u vakuumu

Da biste dali realnu procenu posla, treba da znate na osnovu čega pravite procenu. Ako vaš potencijalni klijent nije obezbedio detaljnu specifikaciju želja, zahteva i poslova koje treba obaviti, moraćete da ga nazovete, sretnete se sa njim, ili razmenjujete e-mail poruke sve dok vam stvarno sve ne bude jasno u predstojećem poslu. Alternativa je da vi date vašu satnicu i naplaćujete na osnovu nje sve dok ima poslova za koje ste se oboje složili da trebaju da se urade. Međutim u ovakvom dogovoru nemoguće je dati kranju procenu troškova.

5. Pratite i korigujte

Obavezno pratite vaše utrošeno vreme i, na kraju posla, uporedite ga sa inicijalnom procenom. Tu informaciju možete da upotrebite kako biste saznali da li je vaša procena bila premala, prevelika ili baš kakva treba - i prema tome korigujte vašu sledeću procenu posla. Ovi saveti vam neće pomoći kod prve procene, ali kako vreme bude prolazilo bićete sve bolji u proceni poslova, i na vaše zadovoljstvo i zadovoljstvo vaših klijenata.