Mac OS X tehnologije - Bonjour

Bonjour je standardni za pronalaženje servisa u lokalnoj mreži, tojest u LAN-u. Ova tehnologija se široko primenjuje u čitavom OS X-u i omogućuje korisnicima da postave mrežu bez bilo kakvog konfigurisanja. Trenutno se koristi od strane Mac OS X operativnog sistema za pronalaženje štampača i servisa za deljenje fajlova. Takođe se koristi od strane iTunes-a za pronalaženje deljene muzike, iPhoto-a za pronalaženje deljenih fotografija, iChat-a, Adobe Creative Suite-a 3, Proteus-a, Adium-a, Fire-a, Skype-a, i Gizmo Project-a za pronalaženje drugih korisnika u lokalnoj mreži, TiVo Desktop-a za pronalaženje video rekordera i deljenih biblioteka medija, SubEthaEdit-a i e-a za pronalaženje saradnika u radu na dokumentima i Contactizer-a za pronalaženje i deljenje kontakata, zadataka i informacija o događajima.

Pored toga, koristi ga i Safari za pronalaženje lokalnih web servera i konfiguracijskih stranica za lokalne uređaje, kao i Asterisk za reklamiranje telefonskih servisa zajedno sa konfiguracijskim parametrima za VoIP telefone. Bonjour Browser može da se koristi za pregledanje svih servisa koje koriste nabrojani programi i još mnogo toga.

Bez specijalne DNS konfiguracije, Bonjour radi samo unutar domena jednog emitera, što je obično malo područje.

Za Bonjour se ponekad pogrešno smatra da kreira servise na ličnom računaru (na primer, deljenje fajlova) koji su dostupni javnom Internetu, što bi predstavljalo bezbednosni rizik. Međutim, u stvarnosti, Bonjour ne obezbeđuje nikakve ekstra pristupe servisima, čak ni u local area network (LAN-u); on samo objavljuje ("reklamira") njihovo postojanje. Na primer, korisnik može da pretražuje listu bliskih računara koji dele fajlove - Bonjour je na ovim računarima obavestio korisnike da je servis dostupan - ali on ili ona i dalje moraju da unesu lozinku da bi pristupili zaštićenim fajlovima na ovim mašinama. Pored toga, Bonjour radi samo na malim rastojanjima; po standardnom podešavanju, njegove poruke stižu samo do korisnika koji se nalaze na istom linku. Iz toga sledi da je jedini bezbednosni rizik Bonjour-a to što reklamirani servisi više nisu zaštićeni time što su nevidljivi u lokalnoj mreži. Ako su servisi zaštićeni i nekim drugim sredstvima a ne samo nevidljivošću, oni će i ostati zaštićeni.

Bonjour servisi se implementiraju na nivou aplikaicja pomoću standardnih TCP/IP poziva, a ne u operativnom sistemu. Iako Mac OS X obezbeđuje razne Bonjour servise, Bonjour radi i na drugim operativnim sistemima. Apple je napravio da izvorni kod Bonjour multicast DNS respondera, ključne komponente za otkrivanje servisa, bude dostupan kao Darvin projekat otvorenog koda. Projekt obezbeđuje izvorni kod za izgradnju demona za širok raspon platformi, uključujući Mac OS 9, Mac OS X, Linux, *BSD, Solaris, VxWorks i Windows. Pored toga, Apple obezbeđuje set korisničkih servisa koji mogu da se instaliraju na Windowsu koji se zove Bonjour for Windows kao i Java biblioteke. Međutim, do današnjeg dana, samo mali broj programa koji nisu Mac OS X, kao što su Adobe Creative Suite 3, Cerulean Studios' Trillian Pro 3, Ruckus Music Player od Ruckus Network, i e, kolaborativni tekstualni editor za Microsoft Windows, koriste Bonjour.

Na početku, Bonjour je izdat pod kontroverznom Apple Public Source License što je dovelo do toga da je njegova implementacija na Linux-u i ostalim Free Software desktopovima bila ozbiljno obogaljena. To je dovelo do razvoja Avahi projekta pod manje kontroverznom LGPL licencom. Danas Avahi je standardna Zeroconf implementacija na svim Linux distribucijama, a importovan je i u Apple-ov sopstveni Mac OS X operativni sistem.