Mala škola hardvera - RAM

RAM, skraćeno od engl. Random Access Memory (memorija nasumičnog pristupa), je jedan od oblika pohranjivanja računarskih podataka čijem sadržaju se može pristupiti po bilo kom redosledu. Ovakav način pristupa razlikuje se od sekvencijalnog načina koji se koristi kod uređaja kao što su magnetna traka, diskovi i cilindri, gdje je, zbog prirode mehaničkog kretanja takvih medija za skladištenje podataka, računar primoran da pristupa podacima prema strogo određenom redosledu. RAM je još karakterističan po tome što kod ove vrste memorije podaci mogu ne samo da se čitaju, već i da se zapisuju, za razliku od ROM (Read-only memory) memorije, iz koje podaci mogu samo da se čitaju. RAM se u računarima upotrebljava prvenstveno za primarno skladištenje podataka koji se aktivno koriste i neprestano se menjaju. Međutim, postoje i neke vrste RAM uređaja koji se koriste za trajno skladištenje podataka.

U računarima je RAM zadužen za držanje podataka i programskog koda tokom njegovog izvršavanja. Veoma važna karakteristika RAM-a je da se različitim memorijskim mestima gotovo uvek pristupa jednakom brzinom. Kod nekih drugih tehnologija postoje određeni zastoji pri propuštanju pojedinih bitova ili bajtova.

Prvi sistemi zasnovani na vakuumskim cevima ponašali su se kao moderni RAM iako je bilo mnogo grešaka u radu. Jezgarne memorije, sačinjene od žica obmotanih oko malih feromagnetnih jezgara, imala su gotovo jednako vreme pristupa. Osnovna zamisao koja se nalazi iza cevnih i jezgarnih memorija još uvek se primenjuje kod savremenih RAM-ova izgrađenih od integralnih kola.

Neka alternativna rešenja za skladištenje podataka nisu imala jednako vreme pristupa, pa smo tako imali cevi ispunjene živom koje su držale nizove bitova uz pomoć zvučnih talasa, zatim cilindrične memorije koje su bile slične današnjim tvrdim diskovima i njihovom načinu skladištenja podataka uz pomoć namagnetisanih čestica složenih u neprekidne kružne trake.
Mnoge vrste RAM-a su nestabilne, u smislu da gube svoje podatke kada je računar isključen. Uobičajen način smeštanja podataka u RAM je ili u obliku naboja kondenzatora (dinamički RAM) ili stanju flip-flopa (statički RAM).

U razvoju su različite vrste "stabilnih" RAM-ova koji mogu da drže svoje podatke i kada im je prekinuto napajanje. Tehnologije koje se pri tome implementiraju su, među ostalima, karbonske/ugljenične nano-cevi i efekat magnetnog tunela.
Zanimljivo je i deljenje RAM-a na particije, kao što se obično dele tvrdi diskovi, samo što je slučaju RAM-a particija kreirana na njemu mnogo brža od one na tvrdom disku. Često se naziva i ramdisk.

Uobičajene vrste RAM-a

• SRAM, skraćeno od engl. Static RAM
• NV-RAM od engl. Non-Volatile RAM
• DRAM engl. Dynamic RAM
• Fast Page Mode DRAM
• EDO RAM engl. Extended Data Out DRAM
• SDRAM engl. Synchronous DRAM
• DDR SDRAM engl. Double Data Rate Synchronous DRAM
• RDRAM ili Rambus DRAM

Ostale vrste RAM-a

• Dual-ported RAM
• Video RAM, dual-port memorija sa jednim portom nasumičnog pristupa i drugim, sekvencijalnim. Ova je vrsta sve popularnija zbog sve izraženije potrebe korisnika za sve više video memorije. Vidi Dynamic random access memory
• WRAM
• MRAM
• FeRAM