Saveti – Unix, Linux

Korisnici Linuxa uživaju u različitim setovima alatki koje  im omogućavaju da snime aktivan desktop, od GUI programa pa do skriptova  komandne linije. Jednostavan i brz način za kreiranje video prezentacije  Linux desktopa je da upotrebite vncserver.   U prozoru Terminala ukucajte sledeće:    vncserver -geometry 800×600  Otvorite drugi prozor terminala i ukucajte sledeće:    vncrec -record desktop. vncrec    Ovom komandom startovali ste snimanje.   Kada računar zatraži povežite se na localhost:1.   Pritisnite taster F8 kada završite snimanje i kliknite na  Stop u meniju koji će se otvoriti.   Sada je potrebno da konvertujete desktop. vncrec fajl u  avi fajl. To ćete uraditi pomoću sledećeg koda:    transcode -i desktop. vncrec -x vnc -z -y xvid -g 1024×768 -o  recording. avi -w 64

Samo za Linux: Besplatni program otvorenog koda za lansiranje fajlova i programa GNOME Do veoma liči na njegovog KDE-zasnovanog pandana Katapult-a i Launchy-a za Windows (i naravno na Spotlight i Quicksilver funkcije koje su ga inspirisale), ali poseduje i neke unikatne funkcije zbog kojih vam ga i preporučujemo. GNOME Do ima trenutni pristup ka Firefox Favorites-ima, aplikacijama i konfiguracionim alatima na Ubuntu sistemima, a ima i dve brze plugin instalacije koje dodaju IM funkcije i funkcije za pokretanje muzike za Windows-Spacebar lanser. Jedino što bih još mogao da tražim je Thunderbird plugin koji bi znatno olakšao kreiranje e-mail poruka. GNOME Do je besplatan za preuzimanje i namenjen je GNOME-zasnovanim Linux sistemima, mada može da radi i u KDE okruženju bez ikakvih problema. Instrukcije za instaliranje mogu da se nađu na donjem linku. Adresa: GNOME Do

U ovom članku opisaćemo vam kako da instalirate nove ikonice  ili da promenite postojeće u KDE-u bez upotrebe komande Kcontrol. Evo šta je potrebno da uradite:  Kliknite desnim tasterom miša na desktop.   Kliknite na Run Command…  Ukucajte Icons i kliknite na Run. Ako želite da instalirate novu temu onda kliknite na dugme Install  New Theme …. Izaberite lokaciju i kliknite na OK. Zatim da biste primenili temu  samo kliknite na OK u prozoru Configure- KDE Control Module.   Parametre postojećih ikonica možete da promenite na kartici  Advanced u okviru za dijalog Configure- KDE Control Module.

To se dešava i najboljima među nama. Zaboravljamo gde stavljamo stvari. Ključeve od auta. Fleš drajvove. A često zaboravimo i gde se na računaru nalaze određene stvari. Što se tiče ključeva od auta i fleš drajvova mi na žalost ne možemo da vam pomognemo (ali naš savet nam je da pogledate u frižider), ali možemo da vam pomognemo oko pronalaženja nestalih fajlova. Ako dolazite iz Windows okruženja, možda vam je poznata grafička Search Files/Folder aplikacija. Znate na koju mislim, na onu sa smešnim nacrtanim psom koji ponekad nađe ono što vam treba, ponekad vraća puno toga što vam ni u snu neće trebati, a ponekad ne pronalazi ništa, iako vi znate da to što tražite postoji na vašem računaru. Linux takođe ima grafičke aplikacije za pretraživanje. Pomoću njih, vi možete mnogo preciznije nego u Windowsu da konfigurišete vaše parametre pretraživanja (ili možda samo tako kažemo, pošto ne želimo da se pretraživanje suviše brzo završi i da onaj jezivi džukac ode ko zna gde). Međutim, ovo obično nije najbrži a ni najlakši način da se pronađu fajlovi. Ovo je definitivno jedna od onih situacija kada je mnogo produktivnije da i stari profesionalci a i novi korisnici Linuxa upotrebe komandnu liniju. Ono što zbunjuje većinu korisnika, pa čak i neke iskusne korisnike Linuxa, je biranje komande koju će upotrebiti za pronalaženje fajlova i direktorijuma. U Linuxu, postoje tri glavne komande za pretraživanje: find, locate i whereis. One se međusobno razlikuju po tome kako pretražuju i šta pretražuju. Kada je prikladno da koristite svaku od ovih komandi za pretraživanje? whereis whereis je najdirektnija (i najograničenija) od svih komandi za pretraživanje. Njena namena je da pronađe binarne/izvršne fajlove i asocirane man stranice. Na primer, instalirali ste Flock pretraživač preko binarnog fajla ili iz izvora, a ne iz skladišta programa na Internetu. Sada želite da ga dodate u meni vašeg sistema, ali ne znate gde se nalazi izvršni fajl. whereis flock Ovo će za rezultat vratiti man stranice, izvorne fajlove, i sve binarne fajlove asocirane sa Flock-om. To je više nego što vam u ovoj situaciji treba. Za meni vašeg sistema, trebaju vam samo binarni fajlovi. whereis -b flock Ova komanda vraća samo binarne fajlove asocirane sa Flock-om. -m argument bi vratio samo man stranice, a -s bi vratio sve izvorne fajlove asocirane sa Flock-om. Naravno, postoje i drugi argumenti asocirani sa whereis komandom, od kojih vam većina omogućava da pretražujete putanje direktorijuma za koje pretpostavljate da se u njima nalazi izvršni fajl koji vam treba. Mi mislimo da one neće biti od velike koristi novim korisnicima Linuxa, koji obično nemaju pojma gde bi njihovi binarni fajlovi mogli da se nalaze. Međutim, ako vam trebaju, man whereis će ih pronaći. locate locate (i slocate) su komande koje se koriste za ozbiljnije i šire pretraživanje. Pomoću slocate-a, vi ne možete da vidite fajlove za koje nemate dozvolu da ih otvorite. Neke distribucije povezuju locate i slocate. Na primer, kucanje locate -V u promptu u Xubuntu-u, vraća podatak da mi linkujemo locate sa Secure Locate (slocate). locate vam omogućuje da pronađete lokaciju svakog fajla koji sadrži izabrani tekstualni niz na vašem sistemu. U svojoj najjednostavnijoj formi to izgleda ovako: locate flock | less Sigurni smo da ćete želeti da dodate "| less" vašoj komandi, jer ćete skoro uvek dobiti mnogo rezultata, čak i kada suzite pretragu pomoću argumenata. locate -i rODent | less -i argument govori locate komandi da ignoriše veličinu slova (baš kao kod grep komande). locate -q glibc -q argument sprečava pojavu poruka o greškama koje se mogu javiti prilikom upotrebe locate komande. To su obično poruke vezane za dozvole (ako niste pokrenuli komandu kao root), ali ponekad se pojavljuju i poruke o drugim greškama koje nemate interesa da vidite. Pre nego što prvi put pokrenete locate komandu, trebaćete da kreirate bazu podataka prema kojoj će da pretražuje imena fajlova. U većini slučajeva, to možete da uradite tako što ćete se prebaciti na root korisnika (pomoću komande su, ili sudo) i pokrenuti updatedb. Izvršavanje updatedb komande zahteva malo vremena, zato budite strpljivi. I zapamtite, ako ste upotrebili su da biste postali root, izađite iz root naloga kada ste završili. updatedb se pokreće u pozadini u određenim vremenskim intervalima, što znači da možda neće naći novokreirane fajlove. Ako tražite lokaciju fajlova koje ste upravo kreirali, nije loše da pokrenete updatedb pre nego što pokrenete komandu locate. find find je komanda koju ćete koristiti za najprefinjenija pretraživanja. Tamo gde vas whereis dovodi do određene vrste fajla, a locate vraća rezultate o skoro svemu, find ima najveće šanse da vas dovede do fajal koji tražite bez mnogo suvišnih podataka. find može da vrati rezultate na osnovu više kriterijuma pretraživanja - imena, grupe, dozvole, pa čak i datuma poslednje modifikacije. Upotreba find komande će zahtevati malo veće angažovanje sa vaše strane (razmišljajte o njoj kao o naprednom pretraživanju, za razliku od jednostavnog pretraživanja po ključnoj reči u polju za pretraživanje), ali će krajnji rezultati biti mnogo bolji. Po standardnom podešavanju, find pretražuje aktuelni direktorijum i sve njegove poddirektorijume. Naravno, vi možete da je usmerite i u druge direktorijume. find mp3 -name thick* Gornja komanda pretražuje mp3 direktorijum u mom home direktorijumu, u potrazi za fajlovima koji sadrže termin "thick" u sebi (znak  * je džoker karakter). Komanda dole će pretražiti aktuelno izabrani direktorijum i pronaći sve fajlove koji su editovani u zadnjih 30 minuta (naravno, vi možete da unesete bilo koji vremenski interval). find -mmin -30 Kao što ćete videti, biće pronađeni svi fajlovi koji su kreirani u datom vremenskom intervalu. Da li ste ikada daunlodovali nešto i posle niste mogli da ga nađete (priznajte, i vama se to desilo)? Ako jeste, onda ćete znati da cenite moć ove komande. Sledeća komanda je malo komplikovanije i dobro ilustruje moć koju poseduje find komanda. U ovoj komandi, mi pretražujemo root direktorijum u potrazi za fajlom index. html sa writeable dozvolama grupe. find / -iname index. html -perm -g+w Ova komanda može da se napiše i ovako i da vrati potpuno isti rezultat: find / -iname index. html -perm -020 Postoji još mnogo opcija i argumenata koji mogu da se upotrebe sa find komandom. Ona čak ima moć da pokrene određene komande kada pronađe fajl koji se poklapa sa određenim kriterijumom. Pa kada je prikladno da se koristi jedna komanda umesto druge? Razmislite dobro o tome šta želite da pronađete. Ako treba da pronađete gde se nalaze man stranice određene aplikacije, ili gde je otišao binarni fajl, whereis je vaš najbolji izbor. Za šire, jednostavnije pretraživanje, locate je komanda koju treba da upotrebite. Međutim, ubrzo ćete ustanoviti da kod većine pretraživanja najbolje rezultate daja find komanda. Ona omogućuje precizno pretraživanje pomoću širokog raspona različitih kriterijuma i daje najkorisnije rezultate. Izgubiti nešto je lako. A pronaći izgubljeno? Naravno da nije lako, ali imate tri dobre komande za pretraživanje koje će vam u tome pomoći.

4. Konfigurišite ProFTPd: ProFTPd-ov glavni konfiguracijski fajl je /etc/proftpd/proftpd. conf. Na Debian-u, proFTPd nudi mogućnost uključivanja fajlova iz glavnog konfiguracijskog fajla. Tako ćemo mi da kreiramo fajl koji će se zvati /etc/proftpd/mysql. conf koji ćemo da uključimo iz glavnog fajla. Prednost ovakvog metoda je u tome što ako naš novi config ne radi, mi lako možemo da stavimo komentar na njega i vratimo se na stari config. Otvorite vaš omiljeni tekstualni editor, editujte /etc/proftpd/mysql. conf i stavite sledeći tekst u njega: # Prisiljava upotrebu mysql backend-aSQLBackend                      mysql # Lozinke u MySQL-u koriste sopstvene PASSWORD funkcijeSQLAuthTypes                    BackendSQLAuthenticate                 users* groups* # detalji za konektovanje na mysql db# dbname@host dbuser dbpassSQLConnectInfo                  proftpddb@localhost proftpduser proftpdpassword # Omogućite proFTPd-u da zna imena kolona u tabeli korisnika# Ovo treba da se poklapa sa imenom u vašoj tabeliSQLUserInfo                     ftpuser userid passwd uid gid homedir shell # Omogućite proFTPd-u da zna imena kolona u tabeli grupe# mi želimo da on stupa u interakciju sa njom. I ovde imena treba da se poklapaju sa onima u dbSQLGroupInfo                    ftpgroup groupname gid members # proftpd će dinamički da kreira homedir ako on još ne postojiSQLHomedirOnDemand              on # ažurirajte brojač kada se korisnik ulogujeSQLLog                          PASS updatecountSQLNamedQuery                   updatecount UPDATE "count=count+1, accessed=now() WHERE userid='%u'" ftpuser # promenite vreme modifikovanja svaki put kada korisnik izbriše fajl ili ga aploudujeSQLLog                          STOR,DELE modifiedSQLNamedQuery                   modified UPDATE "modified=now() WHERE userid='%u'" ftpuser Hajde sada da modifikujemo proftpd. conf i dodamo sledeće linije odmah nakon Include /etc/proftpd/modules. conf: Include /etc/proftpd/mysql. confRootLogin offRequireValidShell off Include će uključiti naš prilagođeni fajl, RootLogin je podešen na off kako bi zabranio root-u da koristi ftp servis i konačno RequireValidShell je podešen na off kako bi omogućio našem virtuelnom korisniku da se uloguje. Zapamtite da je shell našeg ftp korisnika /bin/false. Sada restartujte proftpd: # /etc/init. d/proftpd restart To je to, vi sada možete da se konektujete na vaš ftp server koristeći korisnika firstuser. 5. Savet Ako dobijete sledeće poruku o grešci: May 22 21:37:10 mydomain. com proftpd[9308] mydomain. com (WW. XX. YY. ZZ[WW. XX. YY. ZZ]): USER firstuser (Login failed): Invalid shell: '/sbin/nologin' To se desilo najverovatnije zato što ste zaboravili da podesite RequireValidShell na off.

Pomoću ProFTPD-a i njegovog SQL modula za MySQL, vi možete da date FTP pristup nesistemskim korisnicima. Ako to uradite, moći ćete da date pristup Virtual User-u koji će biti jedini kome će biti dozvoljeno da koristi FTP servis. Ovaj članak će vam pokazati kako da kreirate i ispunite user i group tabele kao i kako da konfigurišete proftpd kako bi mogao da koristi MySQL backend. Da biste to postigli, vi treba da: kreirate lokalnog korisnika i grupu preko kojih će se logovanje ljudi obavljati. kreirate bazu podataka za proftpd kao i da date dozvole korisniku proftp baze podataka. ispunite bazu podataka. i konačno, konfigurišete proftpd. 1. Zahtevi Pošto ćemo pokrenuti proftpd server i prijavljivati se koristeći mysql bazu podataka, mi treba da instaliramo obe kompnente plus mysql modul za proftpd: # apt-get install proftpd proftpd-mysql mysql-server Na Ubuntu i Debian-u, standardna root lozinka za MySQL je empty. Možda ćete želeti da je promenite tako što ćete ukucatu: # mysqladmin -u root lozinka 'ovojemojalozinka' 2. Lokalni korisnik i grupa U našem primeru, uid ftp korisnika i gid grupe će biti 3001 (ova vrednost će kasnije biti upotrebljena). Lokalni korisnik kojeg ćemo mi da kreiramo će imati /dev/null za home i shell /bin/false. Da biste kreirali grupu i tip korisnika: # groupadd -G 3001 ftpgroup# useradd -s /bin/false -d /bin/null -c "proftpd user" --uid 3001 -g ftpgroup ftpuser 3. MySQL baza podataka Sada je vreme da kreiramo bazu podataka, damo dozvole korisniku i konačno kreiramo tabele. Baza podataka će se zvati proftpddb a korisnik proftpuser će moći da se konektuje sa localhost-a koristeći lozinku proftpdpassword. 3. 1 Kreirajte bazu podataka Ulogujte se u mysql kao root: # mysql -u root -p I kreirajte bazu podataka proftpddb: mysql> CREATE DATABASE proftpddb;Query OK, 1 row affected (0. 00 sec)mysql> GRANT USAGE ON *. * TO proftpduser@localhost IDENTIFIED BY 'proftpdpassword';Query OK, 0 rows affected (0. 00 sec)mysql> GRANT SELECT, INSERT, UPDATE, DELETE ON proftpddb. * TO 'proftpduser'@'localhost';Query OK, 0 rows affected (0. 00 sec)mysql> quit Nakon što smo kreirali bazu podataka i dali pristup specifičnom korisniku mi treba da kreiramo tabele koje će hostovati naše grupe i korisnike. 3. 2. Kreiranje tabela baze podataka: Postoje različiti načini za kreiranje tabela. Ili interaktivno kroz mysql komandnu liniju ili pomoću sql dump fajla. U ovom slučaju mi ćemo kreirati dump fajl i ubaciti ga direktno iz shell komandne linije. Kopirajte sledeći tekst u fajl koji se zove proftpd-mysql. sql: CREATE TABLE ftpgroup (groupname varchar(16) NOT NULL default '',gid smallint(6) NOT NULL default '3000',members varchar(16) NOT NULL default '',KEY groupname (groupname)) TYPE=MyISAM COMMENT='ProFTPd group table'; CREATE TABLE ftpuser (id int(10) unsigned NOT NULL auto_increment,userid varchar(32) NOT NULL default '',passwd varchar(80) NOT NULL default '',uid smallint(6) NOT NULL default '3000',gid smallint(6) NOT NULL default '3000',homedir varchar(255) NOT NULL default '',shell varchar(16) NOT NULL default '/sbin/nologin',count int(11) NOT NULL default '0',accessed datetime NOT NULL default '0000-00-00 00:00:00',modified datetime NOT NULL default '0000-00-00 00:00:00',PRIMARY KEY (id),UNIQUE KEY userid (userid)) TYPE=MyISAM COMMENT='ProFTPd user table'; Snimite ga i ukucajte:# mysql -u root -p proftpddb < proftpd-mysql. sqlImajte na umu da ovo morate da uradite kao root pošto proftpduser nema dozvole za kreiranje tabela u proftpddb bazi podataka. Konačno, mi ćemo da kreiramo našeg prvog virtualnog ftp korisnika i grupu. 3. 3. Prvi korisnik i grupa Da bismo kreirali našeg prvog korisnika i lozinku, mi ćemo da se konektujemo koristeći pristup korisnika baze podataka koji smo upravo kreirali: # mysql -u proftpduser -p proftpddb a onda ćemo da kreiramo vašu prvu grupu: mysql> INSERT INTO `ftpgroup` (`imegrupe`, `gid`, `members`) VALUES ('ftpgroup', 3001, 'ftpuser'); i vašeg firstuser-a koji će da pripada ovoj grupi: mysql> INSERT INTO `ftpuser` (`id`, `userid`, `passwd`, `uid`, `gid`, `homedir`, `shell`, `count`, `accessed`, `modified`) VALUES (1, 'firstuser', PASSWORD('lozinkakorisnika'), 3001, 3001, '/var/proftp/firstuser', '/sbin/nologin', 0, '', ''); Da bi vaš korisnik mogao da kopira i briše fajlove u svom home direktorijumu, vi treba da kreirate /var/proftp i date proftpuser/proftpgroup pristup pisanju u njega: # mkdir /var/proftp# chown ftpuser:ftpgroup /var/proftp# chmod 775 /var/proftp Sada još treba da konfigurišemo proFTPd da koristi našu novokreiranu bazu podataka kao backend. O tome čitajte u drugom delu ovog članka.

Ovaj članak će vam pokazati kako da podesite samba-u da dozvoli read-only deljenje fajlova za računare u vašem LAN-u (bez da traži lozinku). Pošto se od korisnika neće tražiti korisničko ime i lozinka, ovaj članak je namenjen za one LAN-ove u kojima imate poverenja u sve hostove. Postoji mnogo prednosti u deljenju fajlova preko LAN-a. Na primer, ako imate multimedijalni računar u LAN-u (za slušanje muzike ili gledanje filmova. . . . ) onda bi bilo jako dobro ako možete da pristupite muzici sa bilo kog računara u LAN-u. Hajde da počnemo. Pre svega, treba da instalirate samba-u. $sudo apt-get install samba Pošto ćemo da namestimo samba-u da sa stanovišta bezbednosti bude nezaštićena, postarajte se da samo vaša lokalna mreža ima pristup samba servisu. Da biste to uradili, otvorite  i editujte /etc/samba/smb. conf $sudo vi /etc/samba/smb. conf i podesite interfaces na lo i interfejs lokalne mreže. U mom slučaju: eth1. interfaces = lo eth1bind interfaces only = true Sada, vreme je da se izgladi samba-ina standardna bezbednost tako što ćete promeniti bezbednosnu varijablu: security i podesiti je da bude na share umesto na user i aktivirati guest nalog: security = share. . . . . . guest account = nobody Sada možemo da kreiramo deljenje koje će moći da koriste guest korisnici: [Guest Share]        comment = Guest access share        path = /path/to/dir/to/share        browseable = yes        read only = yes        guest ok = yes Sada možete da testirate da li je vaša konfiguracija dobra pomoću testparm: $ testparm Ako je sve u redu, vreme je da ponovo učitate samba servis tako da vaša nova konfiguracija bude uzeta u obzir: $sudo /etc/init. d/samba reload To je to, sada svako u vašem LAN-u može da pristupi vašem deljenju.

Jedna od novih stvari u Ubuntu 7. 10 je mogućnost da čitate i pišete na NTFS formatirani drajv, što je odlično za Windows XP i Vista korisnike. To znači da vi sada možete da kreirate Firefox profil u Windowsu i podesite ga tako da Ubuntu može da koristi isti taj profil. Zašto je to dobro za vas? Svi bookmarkovi, ekstenzije i opcije koje konfigurišete u Windows biće korišteni i u Ubuntu-u. Nećete morati da ulažete dodatno vreme na podešavanje Firefox profila samo za Ubuntu, što je za mnoge korisnike dual operativnih sistema dovoljan razlog. Evo šta treba da uradite: Pozovite terminal u Ubuntu-u, i ukucajte firefox -profilemanager u prompt: Trebalo bi da se pojavi Firefox Profile Manager koji ćete upotrebiti za kreiranje novog profila. Nakon što pritisnete dugme Create Profile trebaćete da kliknete Next na sledećem ekranu. Tu treba da unesete ime za novi profil, a nakon što ste to uradili kliknite dugme Choose Folder: Tu ćete trebati da pronađete lokaciju Firefox profila na vašoj Windows particiji, koja je po standardnom podešavanju u Ubuntu-u označena kao “sda2″. Profili se nalaze u Documents and Settings\[User Name]\Application Data \Mozilla\Firefox\Profiles\ u Windows XP/2000 ili u users\[User Name]\ AppData\Roaming\ Mozilla\Firefox\Profiles\ u Windows Visti. Nakon što ste izabrali direktorijum vašeg Firefox profila kliknite na dugme Open. Sada možete da završite proces kreiranja profila. Kada budete vraćeni u Profile Manager, izaberite novi profil koji ste upravo napravili, i pokrenite Firefox. Ako potvrdite opciju Don’t ask at startup, Firefox će uvek koristiti taj profil kao standardni. Vidite, rekao sam vam da će biti jednostavno! Istu stvar možete da uradite sa Mozilla Thunderbird-om, ali ja sam smatrao da je Firefox dobro mesto da počnete. Uživajte u istim ekstenzijama, bookmarkovima i podešavanjima u Windows i Ubuntu verzijama Firefox-a!

Najnovije izdanje Google Gadgets-a za Linux nudi poboljšanje  brzine i upotrebe memorije kao i ispravljene greške u prethodnoj verziji, a što  je najvažnije dodata je podrška za novije gadžete kao što su Gmail i Google  Docs. Gmail i Google Docs se pokreću na Linuxu odlično što je  povoljno za korisnike Linuxa koji traže odgovarajuće rešenje za email i pisanje  dokumenata bez potrebe da imaju ceo Google Desktop paket. Adresa: Google  Gadgets for Linux

Ako već uveliko koristite Hardy Heron 8. 04 betu dolazećeg Ubuntu Linux izdanja, ili planirate da nadgradite na njega sledeći mesec, Tombuntu blog ukazuje na malu izmenu u načinu pristupanja prilagođenim prozorima i desktop efektima iz "Preferences->Appearance" menija. Da biste dobili jednostavan interfejs sa opcijama, vi jednostavno treba da instalirate "Simple Compiz Config Settings Manager" (sudo apt-get install simple-ccsm iz komandne linije). Oni koji vole da vide svih stotinu vizuelnih parametara i dalje mogu da instaliraju compizconfig-settings-manager kako bi instalirali "Advanced Desktop Effects Settings" meni. Pročitajte ceo članak na Custom Compiz Effects in Ubuntu 8. 04

Ako želite da  kontrolišete blog i pratite ažuriranja novih članaka, odličan način je da se  prijavite na RSS vesti bloga i da odmah budete obavešteni o novom sadržaju. Ako  želite da pratite više od jednog bloga, Specto će vam u tome pomoći. Specto je Linux  zasnovani desktop program koji vam omogućava da gledate prilagodljive događaje  i da odmah budete obavešteni kada su dostupna ažuriranja. Stvari koje možete da  pratite uključuju web sajtove, emailove, fajlove i direktorijume, sistemske  procese i portove za konekciju. Način rada Specto-a je veoma jednostavan. Ako  pratite određeni web sajt, kao što je vaš nalog na Facebook-u, Specto prati  veličinu fajla datog sajta u regularnim vremenskim intervalima i upoređuje ih  sa prethodnom verzijom. Ako primeti promene on će vas obavestiti prozorom koji  će se pojaviti u uglu sistemskog taskbara. Specto je  besplatan za daunlodovanje i dostupna je verzija za Linux sisteme. Adresa: Specto

Skladišta na  Ubuntu sistemu su lokacije sa kojih možete da daunlodujete programe. Standardna  skladišta ne sadrže ispravne lokacije za većinu programskih paketa koje ćete  želeti da instalirate. Da biste rešili  ovaj problem potražite fajl /etc/apt/sources. list, i isključite sledeće linije:deb http://us. archive. ubuntu. com/ubuntu dapper universe main restricted universedeb http://security. ubuntu. com/ubuntu dapper-security  universeAko ne koristite verziju Dapper Drake (6. 06), verovatno ćete  videti neko drugo ime, kao što je breezy ili edgy. Kada dodate  skladišta, treba da pokrenete sledeću komandu:sudo apt-get updateTo je sve.

Ubuntu ima opciju za dodavanje ikonice Trash Can na desktop  što može da bude veoma korisno za one koji se sa Windowsa prebacuju na Ubuntu  Linux. Potrebno je da pritisnete Alt+F2 i u okvir za dijalog Run  koji će se otvoriti ukucajte gconf-editor. Otvoriće se Gnome Configuration  Editor. Potražite sledeći unos: apps \ nautilus \ desktop Sa desne strane, videćete unos koji se zove  trash_icon_visible. Potvrdite ovu opciju. Takođe možete da promenite i ime  ikonice, ako želite. To je sve.

Jedna od odličnih funkcija KDE 4. 0 su vidžeti. Na žalost,  kada instalirate KDE uključeno je samo nekoliko vidžeta. Naravno vi možete da  instalirate više vidžeta da biste ulepšali svoj desktop. Da biste dodali vidžete pratite sledeće korake:  Otvorite prozor terminala.   Pokrenite sledeću komandu:    sudo apt-get install extragear-plasma  Potvrdite sve promptove za instaliranje vidžeta. Sada kada pogledate listu vidžeta, videćete dodatne vidžete:  Twitter Microblogging (za prikazivanje i postavljanje blogova), Picture Frame (za  prikazivanje omiljenih slika), Dictionary, Comic Strip, 3D Earth Model,  Lancelot Launcher and Lancelot Part (za pokretanje aplikacija), i Color Picker.

Pošto na Ubuntu sistemu provodite puno vremena u komandnoj  liniji ponekad je mnogo lakše da pokrenete novi prozor terminala pomoću  prečice. Ubuntu ima ugrađen pomoćni program za dodeljivanje prečica.   Evo kako da dodelite prečicu za otvaranje novog prozora Terminala:   Idite u System \ Preferences \ Keyboard Shortcuts.   Skrolujte dole do unosa “Run a terminal” i kliknite u  kolonu Shortcut.   Kada vidite “New accelerator…”, sledeći otkucaj na  tastaturi koji unesete će biti prečica na tastaturi. To je sve. Uštedećete sebi puno vremena na ovaj način.

Da li se iznervirate kada imate otvorenu SSH sesiju, odete u vaš web pretraživač a kada se vratite ustanovite da ste diskonektovani? Većina kućnih NAT rutera je uzrok ovome. Ako vaš ruter ne nudi opciju da se ne zatvori neaktivna konekcija, onda je najbolje da definišete keep-alive podešavanje. Da biste to uradili, samo otvorite /etc/ssh/ssh_config na vašem home (klijent) računaru. Dodajte sledeću liniju: ServerAliveInterval 180 To je to! Samo sada zapamtite da ako slučajno ostavite SSH konekciju otvorenom, bilo ko će moći da je iskoristi. Zapamtite da morate da zatvorite sesiju kada ste završili.

Funkcija za upozorenja na Ubuntu sistemu u stilu tamnog  stakla je odlična ali još uvek nije kompatibilna sa svakim programom,  uključujući i Firefox. Eksperimentalna ekstenzija, FirefoxNotify može to da ispravi  prebacujući obaveštenja o daunlodima u Jaunty Jackalope-ov prozor. To je sve što FirefoxNotify radi, ali za Ubuntu korisnike  koji traže nešto interesantnost  za svoj desktop ovo je odlično rešenje. Sama ekstenzija je veličine 9K, i iako  je tek u eksperimentalnoj fazi, izgleda da dobro radi svoj posao. FirefoxNotify je besplatan za daunlodovanje i radi u  Firefoxu na Ubuntu Linux 9. 04 (ili ranijim verzijama). Adresa: FirefoxNotify

Hardverski profil je odličan način da otkrijete šta se  nalazi ispod haube vašeg sistema bez potrebe da otvarate kućište. Koristeći komandu terminala možete lako da generišete  hardverski profil za vaš računar i da ga odštampate ili snimite.   Otvorite prozor terminala.   Izvršite sledeću komandu: sudo lshw -html >  hardwareprofile. html  Zatvorite prozor terminala kada je komanda izvršena.   Idite u Main Menu > Places > Home Folder. Pronađite kreirani html fajl  (hardwareprofile. html) koji sadrži hardverski profil i otvorite ga. Kreirani izveštaj  daće vam detaljni pregled hardvera vašeg sistema.

Ovaj članak je namenjen za sve one korisnike koji žele da prebace svoju e-mail korespondenciju sa Thunderbird-a na Evolution. Jedan od glavnih razloga zbog kojih ćete to želeti da uradite je činjenica da je Evolution mnogo bolje integrisan sa Gnome Desktop-om, Beagle-om, i tako dalje. . . U ovom članku saznaćete kako možete da importujete e-mail-ove iz Thunderbird-a u Evolution. Menjanje klijenta za poštu je uvek riskatntno, pošto ćete obično želeti da sačuvate vašu staru poštu u slučaju da vam zatreba. To se obično lako rešava pomoću Export funkcije sa klijenta kojeg napuštate i Import funkcije u klijentu na koji se prebacujete. Na žalost, Thunderbird još nema funkciju za eksportovanje. Zbog toga, importovanje vaše stare elektronske pošte u Evolution nije baš tako lako. Ali, srećom, Thunderbird koristi standardni format za sanduče za poštu: mbox. mbox format je od starta podržan u Evolution-u preko njegove import funkcije. E pošto sada znamo da možemo lako da importujemo e-mailove iz thunderbird-a, jedino što treba da uradimo je da nađemo gde se pisma nalaze. Njih ćete naći preko stranice sa parametrima naloga. U Thunderbird-u idite u Edit>Account Settings. . . i izaberite nalog iz kojeg želite da importujete elektronsku poštu, a onda izaberite podunos Server Settings i potražite tekstualno polje Local Directory. Ono bi trebalo da izgleda ovako: /home/user/. mozilla-thunderbird/gfdse2df. default/Mail/mail. server. com Ako 'ls'-ujete ovaj direktorijum, pronaći ćete kolekciju fajlova i direktorijuma. Uzmimo na primer Inbox. Tu ćete naći: * Inbox. sbd directory* Inbox. msf* Inbox Inbox. sdb je direktorijum koji sadrži sve poddirektorijume i njihove poruke koje ste kreirali u Inbox direktorijumu u Thunderbird-u. Inbox. msf je fajl koji sadrži sumarni izveštaj o vašim e-mail-ovima radi bolje performanse. I konačno, Inbox fajl sadrži vaše e-mail-ove u mbox formatu!!! Ovo je fajl koji želite da importujete u Evolution. Hajde sada da importujemo Thunderbird Inbox u Evolution. U Evolution-u kliknite na File->Import. To će otvoriti prozor čarobnjaka. Kliknite Forward, izaberite Import a single file, kliknite ponovo forward. U novom prozoru, otvorite pretraživač fajlova, i uđite u /home/korisnik/. mozilla-thunderbird/ gfdse2df. default/Mail/mail. server. com. Možda ćete trebati da kliknete desnim tasterom miša u prozoru pretraživača fajlova kako biste uključili "Show Hidden Files". Izaberite vaš Inbox fajl i to je to. Evolution će da importuje vaše Thunderbird fajlove. Ako ste kreirali puno poddirektorijuma, moraćete da prođete kroz importovanje svakog fajla (bez . msf ekstenzije) i poddirektorijuma pod Inbox. sbd. Nadam se da će vam ovaj članak pomoći.

Linux plejerima kao što su XMMS, Audacious ili BMP nedostaju  preseti ekvilajzera Winamp-a. Za velike ljubitelje muzike to je veliki minus.   To je funkcija koju bi svaki audio plejer trebao da ima. Postoji jednostavan trik kako da importujete ekvilajzer u  XMMS, Audacious ili BMP. Pratite sledeće korake:  Napišite shell skript ili pokrenite sledeću komandu u  terminalu:  #!/bin/bash  wget http://www. xmms. org/misc/winamp_presets. gz  gunzip -c winamp_presets. gz > ~/. xmms/eq. preset  gunzip -c winamp_presets. gz > ~/. config/audacious/eq. preset  gunzip -c winamp_presets. gz > ~/. bmp/eq. preset  Ovaj skript će aktivirati presete za XMMS, Audacious i BMP.   U slučaju da vam nisu potrebni svi, uklonite one koji vam  ne trebaju. To je sve.