Saveti – Zaštita i sigurnost

Vežbanjem možete da ostanete zdravi i sprečite bolesti, od srčanog udara i raka pa sve do depresije. Međutim, članak u New York Timesu se fokusirao na to kako vežbe pomažu protiv bolesti koje već imate - čak i one koje vam otežavaju vežbanje. Najbrža poboljšanja se vide kod ljudi sa iščašenjima i neuromuskulatornim poremećajima. Bez vežbe, oni koji boluju od osteoporoze postaju vremenom obogaljeni deformisanim zglobovima. Ali vežbe koje jačaju snagu i kondiciju mogu da smanje bol, depresiju i anksioznost i da poboljšaju ravnotežu i kvalitet života. Naravno ključ je u tome da znate koje vežbe pomažu vašoj bolesti. Adresa čitavog članka: You Name It, and Exercise Helps It

Verovatno ste već čitali puno o tome da nijedan bezbednosni program nije dovoljno dobar da detektuje sve bezbednosne pretnje. Pitate li se da li možete da koristite, na primer, Norton sa drugim bezbednosnim programom bez konflikata? Generalno gledano, ovo je užasna ideja. Pokretanje više bezbednosnih programa u isto vreme, naročito onih koji se pokreću u realnom vremenu kao što su antivirusni ili firewall programi, može da izazove haos na Windowsu, da dovede do pada sistema i zada vam mnogo glavobolja, a u najboljem slučaju će vam samo maksimalno usporiti računar. Problem je najgori sa antivirusnim programima koji su dizajnirani da konstantno nadgledaju i prate fajlove koji su promenjeni ili kreirani bez vašeg znanja. Ali pošto antivirusni programi konstantno obavljaju ovu vrstu posla iza scene, postoji dobra šansa da će jedan program pokušati da blokira ponašanje drugih programa i obratno. Rezultat bi mogao da bude katastrofalna greška programa (ostavljajući vas bez zaštite) ili nestabilnost u Windowsu. Ovo je toliko uobičajeno da ako pokušate da instalirate jedan antivirusni program na drugi, mnogi instaleri će vas upozoriti da to ne radite. Čak i ako ste pronašli kombinaciju dva antivirusna programa koji rade zajedno, da li ćete stvarno biti bezbedniji? Verovatno ne. Svi uvaženi programi, pa čak i oni najmanji rade odličan posato u hvatanju nedavno izdatih virusa koji su najveća pretnja vašem PC-ju. Šta je sa starim DOS virusom kojeg nijedan program ne hvata, a koji je izdat pre 15 godina? Verovatno ne treba više da brinete. Instalirajte jedan program koji vam odgovara i što je najvažnije održavajte ga ažurnim. A sada sasvim suprotan savet: ovaj savet ne važi za anti-spyware programe kao što je Ad-Aware i Spybot. Pod pretpostavkom da koristite oba samo u režimu na zahtev, skeniranje sistema kad god to zahtevate a ne zaštita u realnom vremenu ne samo da je dobro već je i preporučljivo. To je kao da imate dva para očiju koja proveravaju domaći zadatak umesto jednog para očiju, i dvostruka je mogućnost da ćete uhvatiti nešto što nije uobičajeno, u ovom slučaju spyware. Dakle, što se tiče antivirus i firewall programa, upotrebite samo jedan. Što se tiče Anti-spyware programa, instalirajte sve što želite, dva ili čak tri je sasvim u redu.

Da li ste ovih praznika dobili mnogo poklona? Još bolje pitanje: da li ih još koristite? Weblog ThinkSimpleNow tvrdi da pokloni i stalna kupovina novih stvari može da izgubi svoju čar, ako već nije. Zahvaljujući svim ovim ekstra "stvarima", naši domovi i naši umovi su ispunjeni nepotrebnim informacijama i posedovanjima. Međutim, naša percepcija bi trebala da bude "manje je više " i da je minimalizam mnogo važniji nego da se poseduje sve. Umesto da brzo radite stvari, usporite. Prestanite stalno da radite više zadataka istovremeno; povremeno, bavite se samo jednom aktivnošću u jednom trenutku. Raščistite haos i uklonite sve što vam ne treba. Kontrolišite vaše navike trošenja kako biste sprečili akumuliranje nepotrebnih artikala. Ono što je najvažnije, uživajte u vremenu i u stvarim koje posedujete. Ako koraknete unazad, opustite se i "razmišljate jednostavno", moći ćete da uživate u životnim zadovoljstvima, kao što je prelep zalazak sunca, bez da brinete o svemu ostalom što vam odvlači pažnju od iskustva življenja. Adresa: The Simple Life

Uniblue-ov WinBackup je odlično rešenje za zaštitu vaših važnih fajlova koje košta $69. 95 dolara. Probni period od 30 dana ne bi trebao da vam kreira bilo kakve probleme, pošto je program tokom probnog perioda potpuno funkcionalan i nema nikakvih ograničenja osim vremenskog. Intuitivni interfejs vam omogućuje da lako kreirate rezervne kopije vaših fajlova i da ih vratite po potrebi. Uloženi napor je minimalan pošto vas proces koji nalikuje na čarobnjaka bezbolno vodi kroz sve faze. Da bi vam posao bio još lakši, softver dolazi sa opširnim helpom ugrađenim u ekran dobrodošlice i Help fajl do kojeg dolazite pritiskom na taster F1, kao i PDF uputstvo koje opisuje sve aspekte programa. Zbog toga, ovde ne može da vam se desi da ne nađete odgovor na bilo koje vaše pitanje. Pored sve ove inspiracije za upotrebu programa, dobijate i korak-po-korak vodiča kroz savete u levom panelu. Iako WinBackup neće kreirati imidže diska koje možete da upotrebite u slučaju pada sistema, on može da bude veoma koristan kada želite automatski da kreirate rezevne kopije fajlova na kojima radite. Svi poslovi kreiranja rezervnih kopija mogu da se podese da se periodično pokreću. Dovoljno fleksibilan da može da se pobrine o svim aspektima vezanim za kreiranje rezervnih kopija fajlova, WinBackup omogućuje korisniku da izvrši proveru kreiranih fajlova na nivou bita. Na taj način možete da proverite kvalitet generisanih rezervnih kopija. Ako odlučite da skladištite fajl na RW-CD/DVD, možete automatski da obrišete medij pre nego što se napiše na njega rezervna kopija. Nema potreba za odvojenim uređajem za rezanje pošto će ga WinBackup zameniti bez ikakvih problema. Tri nivoa kompresije vam omogućuju da odredite količinu prostora na koju želite da snimite rezervne kopije. Loša strana je to što ne možete da utvrdite stepen kompresije, tako da ne znate koliko ste prostora dobili sa određenom kompresijom. Sve što imate je Low, Medium i High nivoi kompresije. Bezbednost takođe ima tri nivoa. (Low, Medium and High). Dok Low nivo bezbednosti ne šifrira vaše podatke već ih štiti pomoću lozinke, Medium i High nivoi kodiraju fajlove pomoću AES 128-bit i AES 256-bit algoritama za šifriranje, što je sasvim dovoljno. Razlika između Standard i Professional izdanja programa, pored cene, je ta što Professional izdanje donosi napredne funkcije koje vam omogućuju da izvršite skriptovane akcije pre i posle kreiranja rezervne kopije. Proces je onoliko komplikovan koliko je privlačan. ali nakon pažljivog čitanja help fajlova i uputstva, moći ćete da podesite program da isključi PC nakon kreiranja rezervnih kopija, zatvori program kada proces kreiranja rezervnih kopija započne, ili čak da pokrenete novi program. Odlično je to što vam svaki posao kreiranja rezervnih kopija dozvoljava da dodate onoliko akcija koliko hoćete. Opcije za periodično kreiranje rezervnih kopija uključuju dnevno, nedeljno i mesečno kreiranje rezervnih kopija. Na ovaj način vi možete da budete sigurni da kreiranje rezervnih kopija prati ritam vaših modifikacija, tako da će najnovije izmene biti zaštićene. Što se tiče vraćanja fajlova, stvari su malo drugačije. Opcije koje imate vam dozvoljavaju da vratite samo neke fajlove i skladištite ih u direktorijum po vašem izboru. Ne postoje dodatna podešavanja i proces je prilično brz (naravno, sve zavisi od veličine vaših fajlova). Da biste mogli da vidite sve što program radi i kako se odvijaju operacije bekapovanja i vraćanja, vi možete da otvorite i pregledate log fajlove. U njima ćete naći sve detalje za poslove koji su izvedeni. Dobre strane Veoma lak za korišćenje, WinBackup je uspešno kreirao rezervne kopije i vratio sve fajlove koje sam mu poslao. Brzina je zadovoljavajuća, tako da vam ovaj program sigurno neće oduzimati dragoceno vreme. Funkcija za ubacivanje skriptovanih akcija je veoma dobra, ako naučite njene tajne. Ona vam omogućuje da primenite razne događaje kako pre tako i posle kreiranja rezervnih kopija. Prečice ka kreiranju rezervnih kopija programa kao što su Microsoft Outlook, Eudora, Mozilla Firefox, Opera ili Internet Explorer predstavljaju dodatne pogodnosti. Zahvaljujući ovim opcijama, nećete morati da kopate duboko u Documents and Settings direktorijumu već ćete imati elegantniji i lakši pristup. Loše strane Cena je ovde jedina zamerka. Cena od 69. 95 dolara za program koji je samo malo drugačiji od konkurentskih proizvoda je malo previše za mene. Činjenica je da je ovo jedini program koji poseduje funkciju skriptovanja, ali ipak mislim da je cena previsoka. Takođe, WinBackup još nije opremljen sa funkcijama bekapovanja Windows Mail-a u Visti ili Mozilla Thunderbird-a. Ovo su standardni elementi u najvećem broju softverskih okruženja i ne smeju da budu zanemareni.

Neki pretraživači mogu da se zaraze kako bi otkrili informacije sa računara, ili još gore: ako haker ispravno eksploatiše bezbednosne propuste, on može da upotrebi i zlonamerne programe na ciljnoj mašini. Specijalisti za bezbednost su izjavili da se ovakvi upadi mogu javiti kod korisnika koji imaju instaliran Firefox na svom PC-ju, i da napadi mogu da iskoriste odnose između različitih pretraživača. Jedan takav pravac koji može da utiče na bezbednost je otkriven između Internet Explorera i Mozillinog pretraživača. Ali to nije sve. Internet Explorer koji ponekad ne filtrira ispravno podatke, može da izazove probleme i u kombinaciji sa Netscape Navigator-om i Trillian-om. Ekspert za bezbednost Billy Rios je rekao da je ovo “samo vrh ledenog brega” pošto postoji mnogo više problema vezanih za URI (Uniform Resource Identifier) koje ima Internet Explorer, i da mnogo pretraživača ima problema u saniranju parametara prosleđenih URI rukovaocima ". Dakle, u suštini, računar ne pravi dvostruku proveru ako mu je data komanda došla od spoljašnjeg korisnika koji bi mogao na izvrši upad na PC. Kao što nas NETWORKWORLD izveštava, mnogi istraživači bezbednosti koji su istražili ovaj problem tvrde da bi problem koji je zasnovan na međusobnom odnosu između Firefoxa i Internet Explorera mogao da dovede do toga da računar bude prepušten na milost i nemilost napadaču. Kao što je Thor Larholm objasnio, Firefox ima sopstveni rukovaoc protokolom koji se zove FirefoxURL i kada Internet Explorer pronađe nešto što se odnosi na podatke unutar FirefoxURL-a to se završava tako što propušta sve zahteve URI-a, bez provere unosa. Takođe je objasnio da možete da specifikujete bilo koje argumente Firefox . exe fajlu, za vaš zahtev, i eksploatišući ovu funkciju, neko može da doda Javascript kod a zatim da ga izvrši kao da se radi o sadržaju od poverenja. Za normalne korisnike ovo je izgleda veoma teško da razumeju; mada hakerima nije. Greške u Uniform Resource Identifieru, poznatom kao URI, su prilično loše pošto ovaj protokol koristi Windows za pokretanje programa. Ako je on zaražen, haker može lako da ga upotrebi da bi ukrao informacije sa napadnutog računara.

Uprkos velikom napretku u bezbednosnim tehnologijama, jedan aspekt ostaje nepromenjen: lozinke i dalje igraju centralnu ulogu u bezbednosnim sistemima. Teškoća sa lozinkama je u tome što su one često bezbednosni mehanizam koji se najlakše probije. Iako mi možemo da koristimo tehnologiju i polise kako bi lozinke bile jače, mi se i dalje borimo sa najslabijom tačkom u bilo kom sistemu: ljudskim faktorom. Glavni cilj je da se korisnici obuče da kreiraju bolje lozinke. Međutim, nije uvek najjasnije kako se može postići ovaj cilj. Problem je u tome što koliko god da smo kreativni, mi smo i dalje predvidljivi. Ako bih od vas tražio da izgovorite neki niz potpuno nasumičnih reči, neka vrsta šablona bi isplivala na površinu u vašoj listi. Biranje dobre lozinke zahteva obrazovanje. Administratori sistema moraju da se obrazuju a obrazovanje mora da se prenese na krajnjeg korisnika. Cilj ove serije članaka je da vas bolje upozna sa lozinkama u Windows-u 2000 i XP-u tako što će se pozabaviti sa široko raširenim mitovima vezanim za lozinke. Mit broj 1 - Df#wk5M%c je odlična lozinka Prvi mit je da su potpuno nasumične lozinke koje izbacuju generatori lozinki najbolje. To nije istina. Iako su one obično jake, one se teško pamte, teško se klucaju i ponekad su ranjive na napade algoritama za generisanje lozinki. Vi lako možete da kreirate lozinku koja je isto toliko jaka ali je mnogo lakša za pamćenje ako upotrebite nekoliko jednostavnih tehnika. Na primer, uzmimo lozinku "JaSasa38@password. com". Ova lozinka sadrži velika i mala slova, dva broja i dva simbola. Ova lozinka ima 21 karakter, i vrlo lako može da se zapamti. Pored toga, ova lozinka može brzo da se otkuca. Deo "JaSasa38" kombinuje karaktere sa leve i desne strane tastature, povećavajući brzinu, smanjujući broj grešaka, i smanjujući šansu da neko ko vas posmatra može da otkrije vašu lozinku Za listu od skoro 8000 reči na engleskom jeziku koje koriste slova i sa desne i sa leve strane tastature, idite na http://www. xato. net/downloads/lrwords. txt. Najbolja tehnika za kreiranje složenih lozinki koje se lako pamte je da upotrebite strukture podataka koje smo navikli da pamtimo. Ovakve strukture nam omogućuju da u lozinke uključimo znake interpunkcije, kao u primeru e-mail adrese gore. U ostale strukture podataka koje lako pamtimo spadaju telefonski brojevi, adrese, imena, putanje ka fajlovima i tako dalje. Takođe imajte na umu da određene elemente lakše i brže pamtimo. Na primer, rime, humor, ili čak psovke mogu da budu elementi naših lozinki koje nikada nećemo zaboraviti.

Mit broj 2 - J0hn99 je dobra lozinka Iako ova lozinka zadovoljava zahteve Windows-a 2000 za složenom lozinkom, "J0hn99" nije onoliko jaka lozinka koliko se čini. Većina razbijača lozinki ima pravila i algoritme koji mogu da isprobaju milione varijanti reči za nekoliko sekundi. Zamena slova "o" sa brojem "0" i dodavanje nekoliko brojeva nije veliki problem za razbijača lozinki. Neki razbijači lozinki imaju setove pravila koja mogu da kreiraju kombinacije lozinki koje daleko prevazilaze kreativnost prosečnog korisnika. Bolji pristup je da budete manje predvidljivi. Umesto da zamenite "o" sa "0", probajte da zamenite "o" sa dva karaktera kao što su "()" u "j()hn". I naravno, što je vaša lozinka duža tim će biti jača.

Lozinke treba menjati svakih 30 dana Iako je ovo možda dobar savet za visookorizične lozinke, ovo nije najbolja strategija za prosečnog korisnika. Često menjanje lozinki dovodi do toga da korisnik razvije predvidljive šablone u svojim lozinakama ili koristi neka druga sredstva koja će umanjiti efikasnost njegovih lozinki. Frustrirajuće je za korisnika to što svakih 30 dana treba da razmišlja i pamti nove lozinke. Umesto da ograničite vremensko trajanje lozinke, bolje je da se fokusirate na kreiranje jače lozinke i povećanje svesti korisnika. Realističnije vreme za vremensko trajanje lozinke prosečnog korisnika je između 90-120 dana. Ako date korisnicima više vremena za korišćenje lozinke, veće su šanse da ih ubedite da koriste jače lozinke.

Bilo koja lozinka može da se razbije Iako svaka lozinka može da se razbije primenom različitih sredstava (pomoću keylogger-a, ili kroz socijalni inženjering), moguće je kreirati lozinku koja ne može da se razbije unutar nekog razumnog vremenskog roka. Ako je lozinka dovoljno dugačka, trebaće tako mnogo vremena i procesorske snage da se razbije da će realno gledano ona biti neprobojna (barem za većinu hakera). Dakle odgovor je da, ako se da neograničeni vremenski period za razbijanje onda svaka lozinka može da se razbije, što ne znači da će se to desiti tokom vašeg života. To znači da ako nije sama vlada angažovala svoje resurse da razbije vašu lozinku, onda ste najverovatnije bezbedni od većine napada. Naravno, napredak računarske moći će možda u budućnosti ovaj mit pretvoriti u realnost.

Lozinke ne smeju da uključuju razmake Iako većina korisnika to ne zna, i Windows 2000 i Windows XP dozvoljavaju unošenje razmaka u lozinke. U stvari ako možete da vidite karakter u Windowsu, vi možete da ga koristite u lozinci. Zbog toga su razmaci savršeno validni karakteri za lozinke. Međutim, zbog toga što neke aplikacije uklanjaju razmake, najbolje je da ne počinjete ili završavate vaše lozinke sa razmakom. Razmaci olakšavaju korisnicima da dođu do složenijih lozinki. Razmak upotrebljen između reči može da ohrabri korisnike da koriste više reči u svojim lozinkama. Interesantna činjenica koju sam nedavno otkrio da razmaci ne spadaju ni u jednu kategoriju Windows kriterijuma za definisanje složenosti lozinke. Razmak nije broj niti slovo ali se ne svrstava ni u simbole. Tako da iako će vaša lozinka biti složenija, ona ne radi ništa kako bi vam pomogla da prođete Windowsove zahteve za složenom lozinkom. I konačno, jedna mana vezana za razmake je to što njihovo ukucavanje kreira jedinstveni zvuk. Nije teško čuti kada neko koristi razmaknicu u svojim lozinkama. Zato koristite razmake ali nemojte da preterate.

Nikada nemojte da zapisujete vaše lozinke Iako je ovo obično dobar savet, nekada je neophodno da zapišete lozinke. Korisnici će opuštenije da kreiraju složene lozinke ako mogu da ih zapišu negde u slučaju da ih zaborave. Međutim, važno je da obrazujete korisnike da znaju kako pravilno da zapisuju lozinke. Ispisivanje lozinke na papirić koji je zalepljen za monitor nije dobro rešenje, ali skladištenje lozinke na bezbedno ili zaključano mesto je sasvim dovoljno. I nemojte da zapostavite bezbednost kada dođe vreme da bacite te lozinke, jer je veliki broj lozinki kompromitovan nakon što su završile u kanti za smeće. Razmislite o tome da dozvolite korisnicima da snime lozinke u specijalizovanom programu za skladištenje lozinki. Ovi programi omogućavaju korisnicima da skladište veliki broj lozinki na jednoj centralnoj lokaciji, zaštićenoj pomoću master lozinke. Ako znate master lozinku, vi možete da pristupite kompletnoj listi vaših lozinki. Ali pre nego što dozvolite korisnicima da skladište lozinke unutar ovakvog alata, imajte na umu da je ovaj alat softverski i da samim tim i on može da postane meta napada i drugo, pošto je zasnovan na samo jednoj master lozinki dovoljno je samo ona da se razbije i sve vaše lozinke će biti otkrivene. Zato je najbolje da kombinujete tenhologiju, fizičko obezbeđivanje i bezbednosnu politiku kompanije. Ponekad lozinke treba da se dokumentuju. Nije neuobičajeno videti kompaniju koja je pala u paniku zato što je njihvo administrator dao otkaz a on je jedini koji zna lozinku servera. Zaključak Vi treba da savetujete korisnike da ne zapisuju lozinke u određenim situacijama, ali ako je njihovo zapisivanje neophodno ili od pomoći, neka ih zapisuju pametno.

Passfilt. dll je komponenta koja zahteva da koristite jake lozinke. U Windowsu 2000 i XP ona je implementirana kroz "Passwords must meet complexity requirements" polisu. Iako je ovo polisa koju je često dobro koristiti, neke korisnike (a možda i većinu) ona će samo da frustrira jer će njihove lozinke biti često odbijene zato što nisu dovoljno složene. Čak i iskusnim adminsitratorima će se dešavati da treba nekoliko puta da unose lozinku pre nego što pogode onu koja zadovoljava zahteve za složenošću. A frustrirani korisnici vam sigurno neće biti mnogo naklonjeni. Ako ustanovite da su korisnici frustrirani zahtevima za složenošću lozinki, možda je bolje da ne insistirate na ovoj polisi već da zahtevate duže lozinke. Ako izračunate videćete da je lozinka od 9 karaktera ispisana malim slovima grubo gledano isto toliko složena kao i lozinka od 7 karaktera koja koristi velika i mala slova i brojeve. Jedini problem je u tome kako programi za razbijanje lozinki rukuju sa podsetovima karaktera; neki razbijači lozinki mogu prvo da isprobaju lozinke sa svim malim slovima pre nego što isprobaju brojeve. Druga alternativa je da uzmete Platform SDK uzorak iz \samples\winbase\Security\WinNT\PwdFilt\ direktorijuma i modifikujete ga tako da bude blaži prilikom selekcije lozinki. Obrazovanje korisnika vezano za složenost lozinke i davanje primera složenih lozinki će takođe biti od pomoći.

  Samo za Windows: Zaključajte vaš PC i sprečite pokretanje neautorizovanih izvršnih fajlova pomoću besplatne aplikacije Trust-No-Exe. Kao administrator računara, vi ćete moći da definišete belu listu čistih izvršnih fajlova kojima će biti dozvoljeno da se pokreću i selektivno blokirate ostale. Nakon što je instaliran, Trust-No-Exe dodaje unos u vaš Control Panel, odakle ćete moći da definišete belu i crnu listu izvršnih fajlova. Ako često idete kod mame i tate da im sredite računar već sedmu godinu zaredom, možda ćete poželeti da instalirate ovu aplikaciju kao vaš poklon za Božić. Ova aplikacija nije savršeno rešenje, ali može da bude dobra kao prva linija odbrane od nestručnih ruku. Trust-No-Exe je besplatan i postoji samo verzija za Windows. Adresa: Trust-No-Exe

Verzija IE7 za Vistu dodaje Protected Mode, koji dozvoljava  web sajtovima da pristupaju samo Temporary Internet Files direktorijumu na vašem PC-ju. Prema Microsoft-u, ova funkcija je uključena po standardnom podešavanju za Internet, Intranet, i Restricted zone, ali je isključena za Trusted Sites i Local Machine zone. Na mom računaru ova funkcija je bila aktivirana za sve zone. Vi ćete videti "Protected Mode: On" u statusnoj liniji kada je ova funkcija aktivna, ili kliknite na Tools > Internet Options > Security, i postarajte se da bude potvrđena opcija "Enable Protected Mode (zahteva restartovanje Internet Explorer-a)" u dnu svake zone. Svakako vam preporučujemo da maksimizirate bezbednost IE7 za Vistu tako što ćete aktivirati Protected Mode. PAŽNJA! Postoje izveštaji koji pokazuju da je kod nekih korisnika Protected Mode izazivao razne probleme. Zato ako određena stranica neće korektno da se učita, dektiviranje ove opcije će najverovatnije rešiti problem, mada ne preporučujem da u potpunosti isključite Protected Mode. Internet ne postaje bezbednije mesto, već baš obrnuto i trebaće vam sva moguća zaštita koja postoji. Još jedna odlična nova funkcija u IE7 za XP i Vistu podjednako je Phishing Filter. Zašto je ovaj filter isključen po standardnom podešavanju za mene je potpuna misterija. Da biste ga aktivirali, kliknite na Tools > Phishing Filter > Turn On Automatic Website Checking > OK. Na žalost, biranje Tools > Phishing Filter > Phishing Filter Settings će otvoriti samo Advanced Internet Options okvir za dijalog, u kojem možete da skrolujete dole do Phishing Filter sekcije pod Security, samo da biste ustanovili da imate samo dve opcije na rapolaganju: jednu koja isključuje filter i jednu koja "isključuje automatsku proveru sajta (turn off automatic website checking). Ali kada se već nalazite u Advanced Options podešavanjima, postarajte se da bude potvrđena opcija "Automatically check for Internet Explorer updates" u Browsing sekciji. Kliknite OK kada ste završili. Ne bi bilo loše da steknete naviku da svakodnevno brišete tragove vašeg surfovanja. U IE7 vi možete odjednom da izbrišete vašu istoriju surfovanja, sadržaj Temporary Internet Files direktorijuma, kolačiće, snimljene podatke iz obrazaca, i snimljene lozinke tako što ćete kliknuti na Tools > Delete Browsing History > Delete All. Ili možete da izbrišete svaku kategoriju odvojeno tako što ćete kliktati na odgovarajuću dugmad u Delete Browsing History okviru za dijalog.

CyberScrub Privacy Suite ukljanja sve dokaze onlajn aktivnosti, briše vraćene podatke, obezbeđuje fajlove sa jakim šiframa i poboljšava celokupnu performansu sistema. Privacy Suite koriste državne agencije, Američka vojska i mornarica i Ujedinjene Nacije. On je testiran i sa Encase forenzičkim programom za vraćanje podataka i primio je prvi VIA Padlock sertifikat za programe. Privacy Suite vam takođe omogućava da obezbedite fajlove pomoću moćnih šifri da biste sprečili neautorizovane osobe da ih otkriju. Adresa: CyberScrub Privac Suite

Samo za Windows: Besplatna i mala aplikacija po imenu ThreatFire nadgleda vaš računar u potrazi za malware-ovima i blokira nove pretnje u stvarnom vremenu. Postoji mnogo besplatnih anti-spyware aplikacija, ali razlika između većine ovih programa i ThreatFire programa je to što je ThreatFire uvek budan i nudi zaštitu u realnom vremenu, za razliku od skeniranja po zahtevu koje nude ostali programi ove namene. Caka je u tome što ThreatFire ne nudi mogućnost skeniranj po zahtevu u besplatnoj verziji. To znači da vi možete da daunlodujete jednu od velikoj broja besplatnih opcija (kao što su AVG Free i Ad-Aware) za skeniranje po zahtevu i da istovremeno koristite ThreatFire za eliminisanje aktualnih pretnji po vašu bezbednost. ThreatFire je besplatan i postoji samo verzija za Windows. Svako od vas ima svoj omiljeni anti-virusni i anti-malware program, zato bismo voleli da u komentarima saznamo koji su vaši omiljeni programi za zaštitu. Adresa: ThreatFire

  Ispričaću vam jednu priču. Ovo je priča o jednom čoveku koji ima Gmail nalog i koji je IMAO domen registrovan na svoje ime. Ova osoba redovno proverava svoj Gmail nalog a posle toga posećuje druge web sajtove. Veoma je prijatno kada ostanete ulogovani na Gmail u slučaju da želite često da proveravate sanduče. Možda ćete čak da otvorite Gmail na posebnoj kartici tako da stalno može da vam bude pri ruci. Dok je bila na godišnjem odmoru ova osoba je dobila veoma uznemiravajuću poruku od svog prijatelja koji ga je obavestio da nešto nije u redu sa njegovim domenom. Njegov web sajt se nije više učitavao već je preusmeravao saobraćaj na web sajt za koji nikada nije čuo. On je odmah ispitao o čemu se radi i otkrio je da više nije vlasnik domena koji (ironije) nosi njegovo ime! (ime. com). Prvo je pomislio da je zakup domena istekao, ali je ubrzo utvrdio da je njegov Gmail nalog hakovan i da je promenjen vlasnik domena. Evo kako su to odradili. Ako ostanete ulogovani na Gmail i posetite posle toga pripremljen web sajt, vaša lista Gmail filtera može da se modifikuje. U ovom slučaju, celokupna korespondencija sa hostom njegovog web sajta je preusmerena na drugi e-mail nalog a onda izbrisana iz Gmail-a. Zahtev za novom lozinkom je prosleđen hakeru, koji je nakon toga uspeo da pokrene transfer domena na svog web hosta. Pošto su sve e-mail poruke vezane za transfer bil odmah preusmerene i izbrisane, žrtva nije znala šta se dešava bez njenog znanja. Jedini način na koji je mogao da sazna šta se dešava je da se ulogovao na web sajt hosta i pogledao podatke koji bi mu rekli da je domen prebačen. Dužu verziju onog što se desilo možete da pročitate na David Arey-ovom web sajtu. Navodno je ova sigurnosna rupa zakrpljena, ali to ne znači da se vama ne može isto dogoditi. Ako koristite Gmail, trebalo bi odmah da pogledate vaše filtere i proverite da nisu možda izmenjeni. Pošto ovo sigurno nije poslednja bezbednosna rupa koju će hakeri otkriti, postarajte se da se izlogujete iz Gmail-a svaki put kada završite sa pregledanjem pošte. Ili pređite na e-mail program kao što je Thunderbird.