Saveti – Apple - MAC OS X

Classic, ili Classic Environment, je hardverski i softverski apstrakcioni sloj u Mac OS X-u koji omogućava programima koji su kompatibilni sa Mac OS 9 da rade na Mac OS X operativnom sistemu. Ime "Classic" se ponekad koristi od strane prodavaca softvera za označavanje programerskog interfejsa softvera za "classic" aplikacije, kako bi se razlikovalo programiranje za Mac OS X i prethodne verzije Mac OS-a. Classic je naslednik Rhapsody-jinog "Blue Box" emulacionog sloja, koji je služio kao proba koncepta. On koristi Mac OS 9 System Folder, i New World ROM fajl kako bi premostio razlike između starijih PowerPC Macintosh platformi i XNU kernel okruženja. Classic je bio ključni element Apple-ove strategije da se zameni "klasični" Mac OS (verszija 9 i ranije) sa Mac OS X-om kao standardnim operativnim sistemom za Macintosh računare, tako što će se eliminisati direktna potreba za starijim OS-om. Classic može da se učita prilikom logovanja (radi brže aktivacije kada kasnije bude potreban), po komandi, ili svaki put kada se pokrene Mac OS program kojem treba (kako bi se rasteretili sistemski resursi kada nije potreban). On zahteva punu verziju Mac OS 9 da bi bio instaliran na sistem, i učitava intancu datog OS-a u sandbox okruženje, zamenjujući neke sistemske pozive niskog nivoa sa ekvivalnetnim pozivima ka Mac OS X-u preko ažuriranih sistemskih fajlova i Classic Support system enabler-a. Ovaj sandbox se koristi za lansiranje svih "klasičnih " Mac OS aplikacija - postoji samo jedna instanca Classic procesa koja je aktivna za jednog korisnika, i samo jedan korisnik po mašini može istovremeno da pokreće Classic. Ako je izabrana opcija "load-when-needed" (učitaj po potrebi), dvostruki klik na "classic" program prvo pokreće Classic, koji može da se konfiguriše da se pojavi u prozoru koji liči na prikaz računara koji butuje Mac OS 9. Kada se Classic učitao, program se pokreće. Kada se "classic" program nalazi u prvom planu, meni u vrhu ekrana se menja kako bi izgledao kao meni starijeg Mac OS-a. Okviri za dijaloge i drugi elementi korisničkog interfejsa dobijaju svoj tradicionalni izgled.

Cocoa je Apple Inc-ov izvorno objektno orijentisano programersko okruženje za Mac OS X operativni sistem. to je jedan od pet glavnih API-ja koji su dostupni za Mac OS X; ostali su Carbon, Toolbox (za Classic okruženje), POSIX (za BSD okruženje), i Java. (Okruženja kao što su Perl i Ruby se smatraju manjim okruženjima zato što se generalno ne koriste za programiranje čitavih aplikacija). Cocoa programi se tipično razvijaju pomoću razvojnih alata koje obezbeđuje Apple, kao što su Xcode (prethodno poznat kao Project Builder) i Interface Builder, koristeći Objective-C jezik. Međutim, Cocoa programerskom okruženju može da se pristupi i pomoću drugih alata, kao što je Python, Perl i Ruby, pomoću mehanizama za premošćavanje kao što je PyObjC, CamelBones i RubyCocoa. Takođe je moguće pisati Objective-C Cocoa programe u jednostavnom tekstualnom editoru i izgraditi ih ručno pomoću GCC ili čak GNUstep's makefile skriptova. Za krajnjeg korisnika, Cocoa programima se smatraju oni koji su napisani pomoću Cocoa programerskog okruženja. Takvi programi obično imaju karakterističan osećaj, pošto Cocoa programersko okruženj automatizuje mnogobrojne aspekte program kako bi bio prilagođen Apple-ovom Human Interface Guidelines uputstvu. Cocoa istorijatCocoa je izveden iz NeXTSTEP i OPENSTEP programerskih okruženja razvijenih u NeXT-u kasnih 1980-tih. Apple je kupio NeXT u decembru 1996. godine, i postepeno je počeo da radi na Rhapsody operativnom sistemu koji je trebao da bude direktni naslednik OPENSTEP-a. Trebao je da ima emulacionu bazu za Mac OS aplikacije pod imenom Blue Box. OPENSTEP baza biblioteka i binarna podrška su nazvani Yellow Box. Rhapsody je evoluirao u Mac OS X, a Yellow Box je postao Cocoa. Kao rezultat, Cocoa klase počinju sa skraćenicom "NS" (za NeXT-Sun kreaciju OPENSTEP-a): NSString, NSArray, i tako dalje. Veći deo posla uložen u razvoj OPENSTEP-a je primenje na razvijanje Mac OS X-a, od kojeg je najvidljiviji deo bio Cocoa. Međutim postoje određene razlike. Na primer, NeXTSTEP i OPENSTEP su koristili Display PostScript za on-screen prikazivanje tekst ai grafike, dok Cocoa zavisi od Apple Quartz-a (koji koristi PDF režim slika). Cocoa takođe ima nivo Internet podrške, uključujući NSURL i WebKit HTML klase, i druge, dok je pod OPENSTEP-om postojala samo rudimentarna podrška za upravljanje mrežnim konekcijama kroz NSFileHandle klase i Berkeley sokete. Pre njegove sadašnje upotrebe "Cocoa" je bilo ime programa koji je omogućavao deci da kreiraju multimedijalne projekte. Originalno je bila poznata kao KidSim, a sada je licencirana drugoj firmi kao Stagecast Creator. Program je prestao da se razvija u jednoj od racionalizacija koje su sprovedene nakon što se Steve Jobs vratio u Apple. Ime je ponovo upotrebljeno kako bi se izbeglo odlaganje koje bi nastalo registrovanjem novog trejdmarka, uz saglasnost Stagecast-a da reklamira stari Cocoa pod novim imenom.

Conflict Resolver je program koji koristi Apple Computer-ov . Mac servis. Conflict Resolver se izvršava u slučaju da . Mac Sync Service ne može da odluči koju verziju podataka da koristi, usled čega nastaje konflikt. Korisnik onda mora da odluči koju verziju podataka da koristi (. Mac ili lokalnu) i da li želi da primeni date izmene na sve ili želi pojedinačno da ih primenjuje. Program se nalazi u /System/Library/CoreServices/Conflict Resolver. app. Conflict Resolver se takođe koristi kada koristite iSync za sinhronizaciju podataka između računara i PDA uređaja kao što je Palm.

Core Audio je API niskog nivoa za rukovanje zvukom u Apple-ovom Mac OS X operativnom sistemu. Dokumentacija Apple-ovog Core Audio-a kaže da "u kreiranju ove nove arhitekture za Mac OS X, Apple-ov cilj u svetu audio zvuka je bio dvosmeran. Primarni cilj je bio da se isporuči visokokvalitetno, superiorno audio iskustvo za Macintosh korisnike. Drugi cilj je bio da se rasterete programeri koji sada neće morati da uspostave sopstvene audio i MIDI protokole u svojim programima već će Apple da preuzme odgovornost za ove servise na Macintosh platformi. "

Core Data je deo Cocoa API-ja u Mac OS X-u i prvi put je predstavljen u Mac OS X 10. 4 Tiger-u. On dozvoljava da bilo koja vrstu podataka organizovana po relacionom entitet/atribut modelu bude serijalizovana u XML, binarna, ili SQLite skladišta. Nakon toga podacima može da se manipuliše pomoću seta objekata višeg nivoa koji predstavljaju entitete i njihove odnose. Core Data upravlja serijalizovanom verzijom, obezbeđujući upravljanje životnim ciklusom i grafikonom objekta, uključujući doslednost. Core Data se povezuje direktno sa SQLite-om, odvajajući programera od SQL-a. Baš kao što Cocoa Bindings rukuje dužnostima kontrolera u Model-View-Controller dizajnu, Core Data obavlja mnoge zadatke modela. Pored ostalih zadataka, on rukuje upravljanjem izmenama, serijalizacijom diska, minimizacijom zauzeća memorije, i upitima protiv podataka. UpotrebaU praksi, Core Data dozvoljava programerima da opišu svoje podatke pomoću modela podataka visokog nivoa izražene u terminima entiteta i njihovih odnosa, plus sprovođenje zahteva koji pronalaze entitete koji odgovaraju specifičnim kriterijumima. Kod može da pozove i manipuliše ovim podacima na čisto objektnom nivou, bez potrebe da brine o detaljima vezanim za skladištenje i pronalaženje. Dalje, objekti kontrolera koji su dostupni u Interface Builder-u, standardnom Cocoa alatu za građenje GUI-ja, mogu direktno da pronalaze i manipulišu ovim entitetima. Kada se kombinuju sa Cocoa povezivanjem (bindings), UI može da prikaže mnogo komponenti modela podataka bez potrebe za pozadinskim kodom. Na primer, programer može da piše program koji rukuje vCards-ovima. Da bi mogao njima da upravlja, autor namerava da učita vCards-ove u objekte, a onda da ih skladišti u jedan jedini veći XML fajl. Pomoću Core Data programer može da prevuče svoju šemu iz dizajnera podataka u Xcode-u u prozor za građenje interfejsa kako bi kreirao GUI za svoju šemu. Nakon toga, on može da napiše standardni Objective-C kod kako bi čitao vCards fajlove i postavio podatke u Core Data upravljane entitete. Od te tačke, autorov kod manipuliše ovim Core Data objektima, a ne vCards-ovima. Povezivanjem Save stavke menija sa odgovarajućim metodom u objektu kontrolera će usmeriti kontroler da ispita grupu objekata, utvrdi koji objekti nisu čisti, a onda prepiše Core Data fajl dokument sa ovim izmenama.

Core Image je proširivi, u piksel precizni i nedestruktivni radni okvir za procesiranje i renderovanje slika za Mac OS X. Kao deo QuartzCore radnog okvira, on proširuje mogućnosti renderovanja Quartz-a pomoću plugin-zasnovane arhitekture za primenu filtera i efekata. Core Image je dizajniran da apstrahuje proces manipulacije slikom na nivou piksela, što je čini dostupnom aplikacijama bez potrebe za dodatnim kodom specifičnim za hardver. Core Image radi tako što primenjuje Image Unit na podatke piksela date slike, što rezultira kreiranjem nove slike. Svaki Image Unit specifikuje filter, transformaciju, ili neki drugi efekat koji može da se primeni na podatke originalnih piksela bez modifikovanja originalnih podataka. Na ovaj način, Image Units nudi nedestruktivno editovanje slika. Kao i Photoshop filteri, jedan Image Unit može da se primeni u kombinaciji sa drugima. Core Image može da kreira instrukcioni cevovod u letu tako da je potrebno da se primeni samo jedna kalkulacija na podatke piksela da bi se dobio efekat primene više Image Unit-a. To znači da više Image Units-a može da se primeni na sliku bez značajnog povećanja u vremenu procesiranja. Core Image koristi specijalni kompajler za kreiranje koda koji izvodi operacije na pikselima asocirane sa jednim ili više Image Units-a. Kod se zatim izvršava od strane procesora ili GPU-a grafičke kartice, tojest od strane onog koji će brže izvesti kalkulacije. Kada je kompatibilni GPU dostupan, Core Image kompajler generiše komande koristeći podset OpenGL Shading Language-a (GLSL). Ako GPU podržava jezik senčenja (Shading Language), on će onda biti glavni izvršilac renderovanja za Core Image. Ako takav GPU ne postoji, kompajler će raditi u fallback modu procesora, generišući komande koje su prilagođene arhitekturi aktuelnog procesora. CPU fallback koristi sopsobnosti vektorskog procesiranja aktuelnog procesora ili više procesora, i on je višeprocesorski svestan. Iz toga sledi Thus da performanse Core Image-a zavise od GLSL sposobnosti GPU-a ili procesorske moći procesora. Sa podržanim GPU-om, većina efekata može da se renderuje u realnom vremenu ili skoro u realnom vremenu. Preciznost pikselaCelokupno procesiranje piksela od strane Image Unit-a se izvodi u pre-multiplikovanom alfa (RGBA) kolornom prostoru, koji skladišti četiri kanala boje: crveni (red), zeleni (green), plavi (blue), i providnost (transparency, tojest alpha). Svaki kanal boje je predstavljen sa 32-bitnim brojem plutajuće tačke. To obezbeđuje izuzetnu dubinu boja, mnogo veću od one koju ljudsko oko može da vidi, pošto je svki piksel predstavljen sa 128-bitnim vektorom (četiri 32-bitna kanal boje). Za kolorne prostore sa manjom dubinom bita, model za izračunavanje plutajuće tačke koji koristi Core Image obezbeđuje izuzetne performanse, što je korisno kada se procesira više slika ili video frejmova. Podržani grafički procesoriBilo koji programibilni GPU koji podržava komande traženog Open GL Shader-a (GLSL) je sposoban da renderuje Core Image instrukcije. Apple je koristio sledeće grafičke kartice da podržavaju Core Image GPU procesiranje ATI Mobility Radeon 9600, 9700, or X1600 ATI Radeon 9550, 9600, 9650, 9600 XT, 9600 Pro, 9700 Pro, 9800 XT, and 9800 Pro ATI Radeon X600 XT, X600 Pro, X800 XT, X850 XT, X1600, X1900 XT NVIDIA GeForce FX 5200 Ultra, 6600, 6600 LE, 6800 Ultra DDL, and 6800 GT DDL NVIDIA GeForce 7300 GT, 7600 GT, and 7800 GT NVIDIA Quadro FX 4500 Intel GMA 950. Svaki GPU koji je sposoban da rukuje sa Core Image instrukcijama je takođe sposoban da izađe na kraj sa Quartz Extreme-om. Zahtevi za Core Image su veći nego za Quartz Extreme.

Crash Reporter je standardni program za izveštavanje o padovima u sistemu u Mac OS X-u i nalazi se u /System/Library/CoreServices/Crash Reporter. app. Crash Reporter može da pošalje Unix logove o padu programa ili sistema Apple Computer-u kako bi ih pogledali njihovi inženjeri. Crash Reporter ima tri režima rada: Basic - Standardni režim rada. Šalju se samo izveštaji o padu programa, a okvir za dijalog ne sadrži nikakve informaicje o debagovanju (ispravljanju greške). Developer — Pored pada programa, prikazuju se i padovi pozadinskih i sistemskih procesa. Server — Stadnardni režim rada za OS X Server sisteme. Nijedna izveštaj o padu se ne prikazuje korisniku (iako se i dalje registruju i zapisuju). Razvojni alat CrashReporterPrefs može da se upotrebi za promenu režima rada, kao i sledeća komanda terminala: defaults write com. apple. CrashReporter DialogType [basic|developer|server]. U Basic režimu rada, ako Crash Reporter registruje da je program pao dvaput zaredom, on će ponuditi da preimenuje fajl sa parametrima programa i probaće ponovo (oštećeni fajlovi sa parametrima su uobičajeni uzrok padova). Kada šalje izveštaj o padu, najgornje tekstualno polje prozora sadrži log izveštaj o padu, dok je donje polje namenjeno za komentare korisnika. Korisnici takođe mogu da kopiraju i pejstuju log u svog e-mail klijenta i pošalju izveštaj o padu programeru aplikaicje koja je pala kako bi mogao da ispita problem.

Darwin je besplatni Unixoliki operativni sistem otorenog koda koji je prvi put izdata od strane Apple Inc. -a  2000. godine. To je samostalni operativni sistem kao i jezgro komponenanata na kojima je izgrađen Mac OS X was developed. On je primarno razvijen od strane Apple-a kako bi podržao OS X. Darwinovi preci mogu da se prate nazad sve do NeXT-ovog NEXTSTEP operativnog sistema (kasnije poznatog kao OPENSTEP), koji je originalno izdat 1989. godine. Nakon što je  Apple 1997. godine kupio NeXT, kompanija je objavila da će upotrebiti OPENSTEP kao osnovu za svoj sledeći operativni sistem. On je razvijen u Rhapsody 1997. godine i u Rhapsody-zasnovan Mac OS X Server 1. 0 1999. godine. U 2000. godini, Rhapsody je razvijen u Darwina i izdat kao softver otvorenog koda pod Apple Public Source License (APSL), a komponente iz Darwina su danas prisutne u Mac OS X-u. Darwin je izgrađen oko XNU-a, hibridnog kernela koji kombinuje Mach 3 mikro kernel, različite elemente FreeBSD-a 5 (uključujući model procesa, mrežni stek, i virtualni fajl sistem), i objektno orijentisani API za drajvere uređaja koji se zove I/O Kit. Neke od prednosti ovog izbora kernela je Mach-O binarni format, koji omogućava  da jedan izvršni fajl (uključujući sam kernel) podržava više procesorskih arhitektura i zrelu podršku za simetrično multiprocesiranje u Mach-u. Dizajn hibridnog kernela predstavlja kompromis između fleksibilnosti mikro kernela i performansi monolitnog kernela. Darwin trenutno uključuje podršku za 32-bitne i 64-bitne varijante PowerPC i Intel x86 procesora. Pošto iPhone koristi ARM procesor, možda je Apple portovao Darwinov kod i u sam ARM, iako je nije izdata nijedna verzija Darwina koja pdoržava ARM. On podržava POSIX API po njegovoj FreeBSD liniji i može da pokreće veliki broj programa napisanih za različite Unixolike sisteme. I Darwin i OS X koriste I/O Kit za svoje drajvere i zbog toga podržavaju isti hardver, fajl sistem i tako dalje. Apple-ova distribucija Darwina uključuje samo binarne drajvere za njihove AirPort bežične kartice. Darwin ne poseduje mnoge definišuće elemente Mac OS X-a, kao što su Carbon i Cocoa API-ji ili Quartz Compositor i Aqua korisnički interfejsi, i samim tim ne može da pokreće Mac programe. Međutim, on može da podržava određeni broj manje poznatih OS X funkcija, kao što je mDNSResponder, višefunkcijski DNS responder i ključna komponenta Bonjour mrežne tehnologije i launchd, napredni okvir za upravljanje servisima.

Dashboard je program za Apple-ov Mac OS X v10. 4 Tiger operativni sistem. Ovaj program služi za hostovanje mini programa poznatih pod imenom vidžeti. To je u suštini poluprovidni sloj koji je nevidljiv korisniku, osim ako ga ne aktivira pomoću prečice na tastaturi, koja može da se podesi prema željama korisnika. Kada se Dashboard aktivira, korisnikov desktop izbledi a vidžeti izađu u prvi plan. Kao i prozori programa, vidžeti mogu da se pomeraju, reorganizuju, brišu i rekreiraju (tako da može da bude otvoreno više instanci istog vidžeta, najverovatnije sa različitim podešavanjima). Nove vidžete možete da otvorite preko linije menija, tako što ćete prevući njihove ikone na sloj. Nakon što se učita, vidžet je spreman za upotrebu. Dashboard vidžeti se kreiraju pomoću Hypertext Markup Language-a (HTML-a), kaskadnih lista stilova (CSS) i JavaScripta. PoŠto se isti ovi programski jezici koriste za kreirnaje web sajtova, mnogi web programeri već mogu da ih grade. U svojoj suštini, sami vidžeti su jednostavni HTML fajlovi koji se prikazuju unutar Dashboard sloja; oni koriste WebKit programersko okruženje koje se takođekoristi u Apple-ovom Safari web pretraživaču, što znači da čak i korisnik koji ima stariju verziju Mac OS X-a u kojoj Dashboard ne postoji - može da ih kreira. Kada se Dashboard vidžet izgradi, on se obično sastoji iz šest fajlova: Vidžetov HTML fajl, je fajl koji će biti prikazan na Dashboard sloju Vidžetov CSS fajl, koji služi za stilizovanje vidžeta (ali se poziva iz HTML fajla) Vidžetov JavaScript fajl, iako on može da se implementira direktno unutar HTML fajla, ako programer tako odluči Vidžetova Property List-a (koja se zove “Info. plist”), sadrži ono što vidžet koristi za učitavanje parametara vidžeta (ime, verzija, HTML fajl, i tako dalje) Pozadinska slika vidžeta, u PNG formatu Ikona koja se prikazuje u liniji menija Kada se svi ovi fajlovi nađu u root-u direktorijuma, on dobija ". wdgt" ekstenziju i ime, i nakon toga može da se otvori u Dashboard-u kao vidžet. Složeniji vidžeti mogu da sadrže i Cocoa plug-in za vidžete (za funkcionalnost specifičnu za platformu), jedan ili više JavaScript fajlova (za skrolovanje teksta, parametre, i tako dalje) ili više slika (za personalizaciju menija i dugmadi). Mac OS X 10. 5 Leopard, Apple-ov sledeći operativni sistem, će da sadrži program po imenu Dashcode, koji će ponuditi prijateljskiji način za kreiranje vidžeta. Druga nova funkcija Mac OS X Leopard-a se zove "WebClip", i omogućiće korisnicima da lako kreiraju vidžete od delova web stranice. Tokom otvaranja WWDC 2007, Steve Jobs je napravio vidžete od sledećeg: od naslovnih vesti na Yahoo. com, deset najtraženijih termina na Google-u, Fotografije dana sa National Geographic, nekih stripova, i informacija sa Rotten Tomatoes. Vi takođe možete da modifikujete borduru, kako biste dodatno personalizovali vidžete. Dashboard vidžeti, kao i web stranice, su sposobni za mnogo različitih stvari, kao što je obavljanje zadataka koji bi bili teški ili komplikovani da ih korisnik ručno obavi. Jedan dobar primer je Google Search vidžet, koji jednostavno otvara web pretraživač i obavlja pretraživanje na Google-u. Drugi vidžeti, kao Wikipedia, uzimaju sadržaj web stranica i prikazuju ih u Dashboard-u. Neki vidžeti mogu takođe da služe kao igre, koristeći Adobe Flash (ili neki drugi multimedijalni program za autorizaciju) kako bi kreirali igre kao da se nalaze u pretraživaču.

Disk Utility je pomoćni program koji je razvio Apple za izvođenje zadataka vezanih za rad hard diskova u Mac OS X-u. U ove zadatke spadaju: kreiranje, konverzija, kompresija i šifriranje imidža diskova za širok raspon formata koje može da čita Disk Utility, kao što su . dmg ili . cdr, koji je identičan sa . iso formatom; mountovanje, demauntovanje, i izbacivnaje diskova (uključujući hard diskove, prenosive medije i imidže diskova); uključivanje ili isključivanje žurnalizovanja; provera integriteta diska i popravka diska ako je oštećen; provera i popravka dozvola; brisanje, formatiranje i particionisanje diska; bezbedno brisanje slobodnog prostora ili diska pomoću Gutmann algoritma dodavanje ili promena tabele particija između Apple Partition Table i GUID Partition Table; kreiranje, uništavanje i popravljanje RAID setova; snimanje imidža diskova na CD ili DVD u HFS+ formatu; brisanje CD-RW-ova i DVD-RW-ova; provera S. M. A. R. T statusa hard diska. Funkcijama Disk Utility-ja možete da pristupite i iz Mac OS X komandne linije pomoću diskutil i hdiutil komandi. Disk Utility je ažuriran u Mac OS X-u v10. 3. Pre v10. 3, funkcionalnost Disk Utility-ja je bila podeljena između dva programa: Disk Copy i Disk Utility. Disk Copy se koristio za kreiranje i mauntovanje fajlova imidža diskova, a Disk Utility se koristio za formatiranje, particionisanje, proveravanje i popravku strukture fajlova. Sposobnost da "nulira" sve podatke na disku nije postojala sve do Mac OS X-a 10. 2. 3Dalje izmene uvedene u 10. 4. 3 su omogućavale Disk Utility-ju da se upotrebi za proveru strukture fajlova na aktuelno izabranom butabilnom drajvu. Međutim, kao što Apple navodi u svojoj javno dostupnoj bazi podataka to može ponekad da dovede do lažnih poruka o grešci. U verzijama Mac OS-a pre Mac OS X-a, funkcije provere u Disk Utility-ju su mogle da se nađu u programu Disk First Aid. Drugi program koji se zvao Drive Setup se koristio za formatiranje i particionisanje drajva, a Disk Copy se koristio za rad sa imidžima diskova.

File Vault je sistem koji štiti fajlove na Macintosh računarima. Može se naći na Mac OS X v10. 3 ("Panther") operativnom sistemu i kasnijim. On radi tako što šifrira korisnikov home direktorijum koristeći 128-bitni Advanced Encryption Standard (AES) algoritam sa ključem izvedenim iz korisnikove lozinke za logovanje. Master lozinka bi trebala da bude definisana kao predostrožnost u slučaju da korisnik izgubi svoju lozinku. Sadržaj se automatski u letu kodira i dekodira. Iako su ranije verzije bile spore i dovodili do povremenog zamrzavanja sistema kada se koristio istovremeno sa zahtevnim programima, kao što su programi za editovanje zvuka i videa, performanse FileVault-a su se poboljšale u novijim verzijama Mac OS X-a. Neki korisnici su se žalili da ne mogu da selektuju koji deo diska da se šifrira. Za razliku od Linuxa, Microsoft Windowsa i drugih operativnih sistema, samo čitavi home direktorijumi mogu da se šifriraju. Na primer, korisnik ne može da šifrira čitav disk kao što to može da se uradi u Linuxu ili Windows XP-u pomoću različitih alata za šifriranje. Jedna moguća zaobilaznica je da upotrebite Apple-ov Disk Utility program, koji dolazi sa standardnom instalacijom, kako biste kreirali šifrirani imidž diska koristeći isto 128-bitno šifriranje koje nudi FileVault, koji omogućuje korisnicima da šifriraju specifične fajlove i direktorijume. Nekoliko mana je identifikovano u FileVault-ovoj upotrebi šifriranja, kao što je upotreba CBC moda operisanja koji dovodi do watermark napada, oslanjanje na 1024-bitnui RSA i 3DES-EDE koji imaju efektivan ključ manji od 128-bitnog AES-a, i nebezbedno skladištenje ključeva i u OS X-ovom "safe sleep" modu. Nalozi zaštićeni pomoću FileVault-a mogu da se prenesu sa starijih Mac-ova na novije samo dok noviji računar nije još migriran (i nema definisan nijedan korisnički nalog). U suprotnom, FileVault mora da se isključi tokom migracije, ili treba prvo da se reinstalira OS na novom Mac-u.

Finder je standardni program na Mac OS i Mac OS X operativnim sistemima koji je odgovoran za upravljanje fajlovima, diskovima, mrežnim volumenima i pokretanje programa od strane korisnika. Finder radi isto kao shell u drugim operativnim sistemima, ali koristi grafički korisnički interfej. Finder se pojavio zajedno sa prvim Macintosh računarom, a postojao je i kao deo GS/OS-a na Apple IIGS. Doživeo je potpuno prepisivanje nakon Apple-ovo prelaska na UNIX-zasnovani OS u Mac OS X-u. Finder je prvi program sa kojim korisnik stupa u interakciju nakon podizanja Mac-a (i potencijalnog logovanja), i kao takav on je generalno odgovoran za izgled i osećaj na Mac računarima. Nemojte da mešate Finder od aktuelnog GUI-ja mašine, koji u stvarnosti obezbeđuje poseban servis unutar operativnog sistema (WindowServer). Finder je samo još jedan program, i to standardni. Možete čak i da ga zatvorite ako znate kako, mada onda nećete moći da otvorite nijedan fajl niti direktorijum, sve dok ponovo ne pokrenete Finder. Finder omogućava prikazivanje fajl sistema koji je renderovan koristeći metaforu desktopa - tojest, fajlovi i direktorijumi su predstavljeni sa odgovarajućim ikonama, volumeni su prikazani na desktopu, a postoji i kanta za smeće (u Dock-u u OS X-i, na desktopu u prethodnim verzijama) u koju možete da prevučete fajlove kako biste ih označili za brisanje.

FireWire je ime Apple-ovog brenda za IEEE 1394 interfejs. Poznat je i pod imenom i. Link (Sony-jevo ime). To je standard za serijski bus personalnog računara, koji nudi asinhrone i real-time servise prenosa podataka velike brzine. FireWire je zamenio Parallel SCSI u mnogim programima, zahvaljujući manjim troškovima implementiranja i pojednostavljenom, prilagodljivijem kablovskom sistemu. IEEE 1394 je adaptiran kao High Definition Audio-Video Network Alliance (HANA) standardni interfejs za konekciju, komunikaciju i kontrolu A/V-a (audio/vizuelne) komponente. FireWire je takođe dostupan u bežičnoj, optičkoj i koaksijalnoj verziji koristeći asinhrone protokole. Bežični FireWire je integrisan u WiMedia Alliance-ov WiMedia Ultra-Wideband (UWB) standard. Skoro svi moderni digitalni kamkorderi izdati od 1995. godine poseduju ovu konekciju. Mnogi računari koji su namenjeni za kućnu i profesionalnu upotrebu audio i video mogućnosti imaju ugrađene FireWire portove uključujući sve Apple-ove i Sony laptop računare i većinu novih Dell i HP modela. On je takođe široko prisutan na matičnim pločama za uradi sam PC-je, zajedno sa USB-om. FireWire je korišćen sa inicijalnim modelima Apple-ovog iPod-a, ali zadnji modeli su eliminisali FireWire podršku u korist USB-a zbog prostornih ograničenja i šire kompatibilnosti.

HFS Plus ili HFS+ je fajl sistem razvijen od strane Apple Inc. -a čija je osnovna namena bila da zameni Hierarchical File System (HFS) kao primarni fajl sistem koji se koristi na Macintosh računarima. To je takođe jedan od formata koji koristi iPod digitalni muzički plejer. HFS Plus se još zove i HFS Extended i Mac OS Extended. Tokom razvoja, Apple je za ovaj fajl sistem koristio kodno ime Sequoia. HFS Plus je unapređena verzija HFS-a, koja podržava mnogo veće fajlove (blokovi adresa su dugački 32-bita umesto 16-bita) i koristi Unicode (umesto Mac OS Roman) za imenovanje stavki (fajlova, direktorijuma) - imena koja su takođe normalizovana sa NFD. HFS Plus dozvoljava imena fajlova dužine do 255 UTF-16 karaktera, i n-forked fajlove slično NTFS-u, mada skoro nijedan program ne koristi preednosti fork-ova osim fork-ova podataka i fork-ova resursa. HFS Plus takođe koristi 32-bitnu alokacionu tabelu mapiranja, umesto HFS-ove 16 bitne. To je bilo ozbiljno ograničenje HFS-a, jer nijedan disk nije mogao da podržava 65,536 alokacionih blokova pod HFS-om. Kada su hard diskovi bili mali, ovo nije imalo nikakve posledice, ali kako su počeli da se približavaju veličini od 1 GB, tako je najmanja količina prostora koju je bilo koji fajl mogao da zauzme (jedan alokacioni blok) postala preterano velika, što je dovodilo do značajnog gubitka prostora na hard disku. Na primer, na hard disku od 1 GB, veličina alokacionog bloka na HFS je 16 KB, tako da i fajl od jednog bajta zauzima 16 KB prostora na hard disku. Kao i HFS, HFS Plus koristi B*-trees za skladištenje većine meta podataka o volumenima.

Kada instalira računar, svako od nas ima listu "esencijalnih aplikacija", tojest programa bez kojih jednostavno ne može da funkcioniše. Neki korisnici prvo instaliraju Firefox zajedno sa omiljenim ekstenzijama. Nekima je možda najbitniji Outlook i njegov nalog za poštu. Nadamo se da se među omiljenim programima svakog od vas nalazi i neka antivirusna aplikacija. Ali kada se povede reč o Mac-u, postoji jedan plugin koji je neprevaziđen. Taj plugin je Saft, za Safari web pretraživač. Saft dodaje ogroman broj prilagodljivih opcija Safariju: kartice koje mogu da se prevlače, automatsko sakrivanje prozora za daunlodovanje, kopiranje, umanjeni prikazi kartica, i još mnogo toga. Ovaj plugin poseduje čak i program za blokiranje slika (mada smo mi utvrdili da Safari 3 AdBlock bolje obavlja ovu funkciju, barem za sada). Saft pokriva i sitnice. Na primer, ako vam treba nova kartica u Firefoxu, treba samo dvostruko da kliknete na liniju kartica i eto nove kartice. U Safariju, vi treba da upotrebite prečicu na tastaturi da biste otvorili novu karticu (Za neke ljude ovo je napredak ali neki od nas vole da klikću sa mišem a neki da pritiskaju tastere). Sa instaliranim Saft-om, otvaranje kartica nije nikakav problem. Mogli biste Saft da nazovete i "Firefoxer-om" Safarija. Saft je upravo ažuriran za Safari verziju 3. 0. 4. Izgleda da je Apple-ovo zadnje bezbednosno ažuriranje privremeno blokiralo Saft. Srećom, ovaj problem je veoma brzo rešen u Saft-u 10. 0. 4. Jednostavno rečeno, Safari bez Saft-a je kao džedaj bez svetlosnog mača. Ostavićemo vama da razmislite o ovoj metafori. Vi možete da daunlodujete Saft kao trial verziju ili možete da se registrujete po prihvatljivoj ceni od 12 dolara. Adresa: http://haoli. dnsalias. com/Saft/Download/index. html

Growl je globalni sistem obaveštavanja za OS X. Growl je u stvari dodatak OS X-u koji na ekranu ispisuje poruku ako program u pozadini traži vašu pažnju, ako je završio zadatak koji je obavljao ili ako sistem želi nešto da vam kaže. Sve to Growl obavlja ne prekidajući vas u radu i bez promene fokusa programa. Growl je u poslednje vreme postao toliko raširen među Mac korisnicima da je u većini programa već ugrađena podrška za njega. Growl će vas obavestiti kada je stigao novi mail, kada je Firefox završio preuzimanje fajla, kada je ftp završio sa slanjem fajlova, kada je rss čitač ažurirao vesti i koliko ima novih članaka, i tako dalje. Growl poruke su nenametljive i diskretne i mogu da se konfigurišu”. Growl se instalira u System preferences i iako možete naknadno da ga podešavate, u većini slučajeva će raditi zadovoljavajuće bez dodatnog prčkanja po njegovim parametrima. Growl je freeware.

Stara ali dobra komanda Find, može da se upotrebi kako biste pronašli bukvalno bilo šta na vašem sistemu. Tech weblog dmiessler. com daje uvod u Find i objašnjava njegovu funkcionalnost, počev od jednostavnih pretraga pa sve do veoma komplikovanih kriterijuma. Find može da se upotrebi za lociranje fajlova na osnovu ogromnog broja kriterijuma uključujući ime, direktorijum, datum i vreme modifikovanja, veličina fajla, vrsta fajla, vlasnik fajla i dozvole. Ono po čemu se Find izdvaja od ostalih programa je to što bilo koji broj argumenata može da se kombinuje da bi se kreirali veoma suptilni parametri pretraživanja. Find je instaliran praktično na svim Unix sistemima po standardnom podešavanjua. Adresa: find

Sticky Windows je odličan program bez kojeg nećete moći da živite čim ga isprobate. Šta to radi Sticky Windows što je toliko očaravajuće? Jednostavno, ako odvučete bilo koji prozor do ivice ekrana, on će se pretvoriti u karticu. Nema u ovome ničeg revolucionarnog, ali tu se ne završava priča o ovom programu. Ako na ekranu imate veliki broj prozora, sve prozore na kojima trenutno ne radite odvucite do ivice ekrana i napravite od njih kartice. Kada vam je potreban neki od prozora samo kliknite na karticu, a prozor na kojem ste do tada radili će se automatski minimizirati. Celokupan rad Sticky Windowsa je prirodan i nenametljiv, tako da sam siguran da će vam brzo ući pod kožu. Sticky Windows predstavlja odličnu nadgranju na ugrađeni Expose, jer iako obavlja istu funkciju kao Expose, ekran nam je čist i pregledan a u svakom trenutku su nam dostupni svi svi otvoreni prozori. Pored svega navedenog, Sticky Windows omogućava i prevlačenje i puštanje na kartice. Sticky Windows je “unrestricted shareware” (može se koristiti u evaluacione svrhe bez vremenskih i funkcionalnih ograničenja), a licenca košta samo 15. 95 dolara.

Apple već prilično dugo gura Bonjour, takozvani “zeroconfig” mrežni protokol. To je protokol koji omogućava da se dva ili više Mac računara “povežu” bez ikakvog konfigurisanja. Korisnik ne mora da zna ništa o IP adresama i sličnim petljancijama. Bonjour se pokazao kao posebano dobar za razmenu fajlova unutar lokalne mreže. Međutim, sada su se pojavila dva mala programa koji omogućuju još jednostavniju razmenu podataka: DropCopy je alat koji pravi rupu u desktopu, u koju možete da gurnete fajl ili direktorijum i da izaberete primaoce vašeg fajla. DropCopy ne zahteva da imate “nalog” na drugom računaru niti da znate korisničko ime i lozinku za povezivanje. Samo ubacite fajl, a korisnik na drugom računaru će odlučiti hoće li da ga preuzme ili neće. Simpatično i jako korisno rešenje, koje mene lično podseća na razmenu fajlova preko Google Talk-a. Picnic radi na malo drugačiji način. On vam omogućava da postavite deljeni direktorijum na neki računar u mreži, a zatim sinhronizuje fajlove na vašem računaru sa fajlovima koji se nalaze u mrežnom direktorijumu. Ovo je posebno korisno ako nekoliko korisnika radi na istim fajlovima, ili ako vaš posao nosite na laptopu kući. Picnic po povratku računara u mrežu automatski sinhronizuje fajlove, a poseduje i mehanizam za rešavanje konflikata koji mogu nastati ako su dva korisnika radila na istom fajlu. Picnic je idealan za mreže u manjim firmama koje nemaju namenske fajl servere i mrežne administratore, a imaju stalnu potrebu za razmenom datoteka. Oba alata su freeware i odlična stvar za sve korisnike koji nisu obučeni za mrežne administratore, a moraju svakodnevno da koriste mrežu.

U Mac OS X-u linija sa alatkama može da se prilagođava tako da sadrži dugmad i ikonice za različite komande i stavke. Pre nego što počnete da je menjate imajte na umu sledeće činjenice: Kada podešavate liniju sa alatkama promene će uticati na linije sa alatkama u svim prozorima u kojima je prikazana data linija sa alatkama. Da biste prikazali liniju sa alatkama kliknite na Toolbar kontrolno dugme u gornjem desnom uglu Finder prozora, izaberite View>Show Toolbar, ili pritisnite Option-Command-T. Da biste podesili liniju sa alatkama uradite sledeće: Sa otvorenim Finder prozorom i prikazanom linijom sa alatkama, izaberite View>Customize Toolbar. Otvoriće se Customize Toolbar okvir za dijalog. Napravite promene u sadržaju linije sa alatkama na sledeći način: Da biste dodali stavku u liniju sa alatkama prevucite je iz Customize Toolbar okvira za dijalog na poziciju na kojoj želite da se nalazi u liniji sa alatkama. Kada otpustite taster miša stavka će se pojaviti u liniji sa alatkama. Da biste uklonili stavku iz linije sa alatkama izvucite je sa linije sa alatkama. Kada otpustite taster miša stavka će nestati. Da biste preuredili redosled stavki u liniji sa alatkama prevucite ih na željenu poziciju. Kada otpustite taster miša stavke će biti preuređene. Da biste specifikovali kako stavke treba da izgledaju u liniji sa alatkama, izaberite opciju iz Show padajućeg menija u dnu prozora. Icon & Text - prikazuje i ikonicu i ime ikonice. Icon Only – prikazuje samo ikonicu. . Text Only – prikazuje samo ime ikonice. Da biste prikazali dugmad manje veličine u liniji sa alatkama uključite polje za potvrđivanje Use Small Size. Kada završite sa promenama kliknite na Done. Savet: Ne treba da upotrebite Customize Toolbar okvir za dijalog da biste preuredili ili uklonili stavke iz linije sa alatkama. Samo držite pritisnut taster Command i prevucite stavku koju želite da pomerite na novu poziciju ili prevucite stavku koju želite da uklonite van linije sa alatkama. Da biste vratili liniju sa alatkama na standardna podešavanja uradite sledeće: Sa otvorenim Finder prozorom i prikazanom linijom sa alatkama izaberite View>Customize Toolbar. Otvoriće se Customize Toolbar okvir za dijalog. Prevucite grupu stavki u polju blizu donjeg dela prozora u liniju sa alatkama. Kada otpustite taster miša pojaviće se standardne stavke linije sa alatkama. Kliknite na Done.