 |
 |
 |
|
|
|
Niska cena elektronske komunikacije ima svoje prednosti i nedostatke. Mnogi od nas je uzimaju “zdravo za gotovo” i sa uživanjem koriste sve mogućnosti slanja pisanih elektronskih poruka, koje se za samo par sekundi i uz minimalnu cenu isporučuju direktno na radni prostor primaoca udaljenog kilometrima od nas, koristeći softver za elektronsku poštu. Međutim, ono što mnogi od nas počinju da shvataju je da “tamo negde” postoji stotine hiljada trgovaca i oglašivača koji žele da pošalju svoje poruke u naš radni prostor, takođe po zanemarljivoj ceni. Ova neočekivana, neželjena i često vrlo nametljiva elektronska pošta se naziva spam.
Namera ovog članka je da vam pomogne da saznate kako da zaustavite spam poruke sa ili bez upotrebe filtera za spam elektronsku poštu ili DNS crne liste.
1. Šta je spam?
Termin spam se odnosi na netraženu i neželjenu obimnu elektronsku poštu, Usenet poštu i MUD/IRC monologe. U ovom članku će se termin spam koristiti prvenstveno za elektronsku poštu.
2. Kada je spam spam?
Nije uvek očigledno, kao što to možda izgleda, gde treba povući crtu između spama i legitimne elektronske pošte. Za nekoga je spam sva elektronska pošta koja ne dolazi iz nekog potvrđenog izvora. Prema definiciji Mail Abuse Prevention System, MAPS (Sistem za sprečavanje zloupotrebe pošte) elektronska poruka je spam ako: 1) identitet i kontekst primaoca su irelevantni zato što poruka može jednako da se primeni na više potencijalnih primaoca; 2) primaoc nije dao eksplicitnu dozvolu za slanje pošte i ne zna od koga ona dolazi; 3) slanje i prijem poruke donosi pošiljaocu nesrazmernu korist u odnosu na primaoca.
Ova definicija kaže da relevantnost elektronske pošte i korist za pošiljaoca određuje sam primalac pošte; to znači da spam nije spam sve dok to ne kaže primalac poruke. Međutim, tačka (2) ima smisla samo kada se interpretira u kontekstu slanja velikog broja poruka. Najčešće prva poruka koju nekome pošaljete nije “autorizovana” pošto nikada niste međusobno razmenjivali elektronsku poštu. Zatim, MAPS prilično opširno opisuje “stroge odredbe i uslove zabrane zloupotrebe elektronske pošte”. Ove odredbe i uslovi se isključivo odnose na obimnu elektronsku poštu koja se šalje na liste adresa. Ovo još više naglašava opšte usvojen princip, a to je: da bi spam bio spam, to mora da bude obimna elektronska pošta.
3. Odakle dolazi termin “spam”?
Preovlađujuća teorija je da ovaj termin dolazi iz jedne od već klasičnih parodija u poznatoj engleskoj TV emisiji “Leteći cirkus Monty Python”. U ovoj parodiji jedan par uzaludno pokušava da u restoranu naruči nešto što ne sadrži SPAM u sebi. Dok konobarica nabraja beskonačni niz jela, gde svako od njih sadrži sve veću količinu SPAM-a, grupa Vikinga u uglu restorana počinje da peva “spam, spam, spam, spam…” sve dok se ne iscrepe sve korisne informacije. Ali, gde se nalazi veza između neželjenog SPAM-a i neželjenog spama?
Nije sve počelo od elektronske pošte. Ovaj termin ima korene, vezane za Internet, u kasnim 1980-im i ranim 1990-im u Multi-User Dungeons (MUD) and Multi-User Shared Hallucinations (MUSH). MUD i MUSH su online, interaktivna virtuelna okruženja zasnovana na tekstu i u realnom vremenu. Prema podacima jednog izvora, MUSH korisnik programira makro taster da otkucava “spam spam spam…” u MUSH okruženju, sve dok SysAdmin ne prekine njegovu konekciju. Zatim je ovaj termin počeo da se koristi za opisivanje Excessive Multi-Posting (EMP) u Usenet grupama. Usenet diskusione grupe su forumi gde “autori” mogu da “objavljuju članke” koje će ostali korisnici da čitaju, a zatim i da diskutuju o njima. Pod uobičajenim okolnostima korisnik šalje poruku jednoj ili malom broju relevantnih diskusionih grupa, postavljajući pitanja ili iznoseći mišljenje. Upotrebom softvera koji automatizuje ovaj proces slanja, moguđe je poslati jednu istu poruku hiljadama diskusionih grupa.
Prvu spam elektronsku poruku je poslala kompanija Digital Equipment Corp, 1. maja 1978. godine, predstavljajući računarsku opremu. Ova poruka je poslata svim Arpanet korisnicima na zapadnoj obali SAD-a. Reakcija primaoca je bila slična onoj kakvu biste danas očekivali. Setite se da je Arpanet bio vojni projekat i da njegova komercijalna upotreba nije bila prihvatljiva. U to vreme nije postojao spam filter koji bi zaustavio spam poštu zato što nije ni bilo spam pošte. U aprilu 1994. godine, jedna advokatska firma iz Feniksa, Canter and Siegel, je reklamirala svoje usluge tako što je poslala poruku na adrese nekoliko hiljada diskusionih grupa. Ovo je verovatno bila prva automatizovana upotreba spama velikih razmera i ovaj slučaj je popularizovao termin spam koji se i danas koristi.
4. Zašto ljudi šalju spam?
Spam je elektronski ekvivalent neželjenoj pošti. Ljudi šalju spam da bi prodali svoje proizvode i usluge ili da bi izvršili neku prevaru pomoću elektronske pošte. Slanje spam poruka u velikom broju je namenjeno da parališe saobraćaj do nekih web sajtova ili za prodaju rezličitih šema za brzu zaradu. Za razliku od neželjene pošte u vašem fizičkom poštanskom sandučetu, spam će i dalje stizati na vašu adresu i ako se pokaže kao neuspešan. Kada marketinško odeljenje neke kompanije pošalje poštom neki propagandni materijal po određenoj ceni, i takav vid reklame se pokaže kao neuspešan, oni će najčešće odustati ili preći na neki drugi vid reklamiranja proizvoda i usluga. Sa druge strane, spam može da bude potpuno neuspešan, ali će i dalje nastavljati da stiže. Ljudi koji šalju spam ulažu znatne napore da osujete pokušaje primaoca da zaustavi ovu neželjenu poštu. Oni dizajniraju svoje elektronske poruke tako da zaobiđu filtere za spam elektronsku poštu.
5. Kako mogu da odredim odakle spam dolazi?
Obično ne možete. Kontrola spama je postala vrlo sofisticirana. Iskusniji korisnici će verovatno pogledati zaglavlje poruke kako bi otkrili njeno poreklo, ali oni koji šalju spam najčešće postavljaju jednokratni nalog koji se zatvara nakon slanja poruke. Takođe, pošiljaoci spama falsifikuju zaglavlja poruka tako da je vrlo teško, pa čak i nemoguće odrediti poreklo spama. Zaštita od spama zahteva mnogo suptilnije mere.
6. Kako osobe koje šalju spam dolaze do moje elektronske adrese?
Na mnogo načina. Neke kompanije sa kojima se možda poslovali prodaju svoje liste sa adresama trećim licima, uključujući i one koji šalju spam. Spameri takođe koriste “robote” za pretraživanje Interneta i prikupljanje svake elektronske acdrese koju nađu. Ako posećujete neki forum ili šaljete poruke nekoj diskusionoj grupi, takođe postoji rizik da že spameri pronaći vašu adresu i poslati vam neželjenu poštu. Da biste postigli adekvatnu zaštitu i otarasili se spama, potrebno vam je više od jedne elektronske adrese. Ovo je suštinski elemenat stvarne kontrole spama.
7. Da li ću se otarasiti spama ako se odjavim sa mailing lista?
Postoji vrlo mala šansa da ćete se na taj način osloboditi spama. Profesionalni spameri koriste ovaj trik da provere svoje liste elektronskih adresa. Oni kupuju ili kradu liste koje ponekad sadrže milione adresa. Veliki broj tih adresa može da bude nevažeći. Odjavljivanjem sa liste vi informišete spamera da je vaša adresa važeća i da je mogu prodati drugim spamerima. Pripremite se za još više spama iz različitih izvora. Bolja alternativa je da pokušate da blokirate spam ili da ga odbacite koristeći specijalni softver za elektronsku poštu.
8. Zar slanje spama nije nelegalno?
Jasno je da je spam nelegalan ako promoviše nelegalne proizvode ili usluge. Međutim, rešavanje zakonskog pitanja spama je još uvek u toku u SAD i u Evropi. Coalition Against Unsolicited Commercial emmail, CAUSE (Udruženje protiv upotrebe neželjene komercijalne elektronske pošte) je pozdravilo strogost predloženog evropskog zakona, ali se suprotstavilo predloženom američkom antispam zakonu, smatrajući da je suviše blag i da neće uspeti da zaustavi slanji spam poruka.
9. Koliko je veliki problem spama?
Veoma. Spam je veliki problem na prvom mestu zato što je to neproduktivan, parazitski posao. Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, Ronald Coace, je u teoremi pod nazivom Coace Theorem izneo postulat da je svaki neproduktivan posao (onaj koji ne može da pokrije troškove sopstvenih aktivnosti) opasan za ekonomiju zato što, da bi mogao da funkcioniše, mora troškove svojih aktivnosti da prenese na veliki broj “žrtava”. Svaki posao za koji je potrebno slati spam poruke da bi opstao nije održiv posao.
Spam je veliki problem zato što je vrlo teško ili nemoguće primeniti vlasnička prava i osloboditi se spama. Od 1800-ih do sredine 1960-ih industrijalci su smatrali svojim pravom da proizvode i nekažnjeno zagađuju okolinu. Ekonomija nije mogla da funkcioniše bez njihovih proizvoda, a proizvođačima je bilo mnogo jeftinije da ne vode računa o okolini. Bilo je potrebno više od dve decenije lobiranja da bi država i industrija prihvatili drugačije stanovište. Ipak, to su bili prihvatljivi poslovi, sa fizičkom imovinom u zemljama svojih “žrtava” i podložni njihovim pravnim sistemima. Pogledajmo spamere u ovom kontekstu. Svaka fizička imovina koju mogu da poseduju je irelevantna za njihove aktivnosti. Oni ne podležu pravnim sistemima svojih žrtava. Ako postanu podložni zakonskom sistemu koji pokušava da ih zaustavi, pronaći će mnogo povoljnije okruženje u nekoj drugoj zemlji. Neposredni efekti novog evropskog zakonodavstva neće dovesti do zaustavljanja spamera. Biće manje spama koji dolazi iz evropskih zemalja, ali to ne znači da će biti manje ukupnog spama.
Spam je veliki problem zbog deljenih resursa koje zauzima. Dobavljači Internet usluga (Internet Service Providers, ISP) vam dopuštaju da krstarite Internetom i da isporučujete elektronsku poštu odgovarajućem softveru obično za određenu mesečnu novčanu nadoknadu. IPS za uzvrat moraju da kupe propusni opseg (tehnički termin za njihove sopstvene konekcije sa Internetom). Što više korisnika imaju, to im više propusnog opsega treba. Ako imaju veliki broj korisnika, možda đe morati da kupe dodatne servere koji će upravljati elektronskom poštom. Ovi troškovi se nadoknađuju dodatnim prihodom od sve veće baze korisnika. Spam, međutim, povećava potrebu za propusnim opsegom i povećava opterećenje servera za elektronsku poštu bez dodatnih prihoda koji bi kompenzovali troškove. To znači da dodatni troškovi moraju da se prenesu na klijente, žrtve spamera koji nezakonito ometaju njihovo privatno sajber vlasništvo. Neki veoma veliki serveri za elektronsku poštu su morali na duže vreme da prekinu sa radom zbog opterećenja spam porukama, ostavljajuć na hiljade korisnika, koji redovno, plaćaju bez pristupa njihovoj elektronskoj pošti. Jedan od vodećih dobavljača Internet usluga dnevno obradi oko 30 miliona elektronskih poruka, a 30% od toga je spam. Problem spama je dostigao tolike proporcije da predstavlja pretnju održivosti elektronske pošte, pa čak i samog Interneta.
Spam je veliki problem zbog privatnih resursa koje zauzima. Mnogi poslovni ljudi provode oko 15-ak minuta dnevno čitajući i brišući spam poruke. Ako u kompaniji sa 100 službenika, koji zarađuju u proseku 40000$ godišnje, svaki od njih provede 10 minuta dnevno brišući spam poruke, to će dodatno opteretiti kompaniju za 80000$ godušnje. Ovaj trošak će biti prenet na Internet korisnike ili korisnike koji proizvode ove kompanije kupuju u lokalnim prodavnicama.
Spam je veliki problem zbog broja žrtava koje obuhvata. Prema podacima META Group, 5-15% korporativne elektronske pošte je spam. Očekuje se da će vrlo brzo ovaj procenat porasti na 15-30%. To znači da jedna kompanija srednje veličine dobija oko 20000 spam poruka dnevno. Ako pogledamo prethodno naveden primer, to znači da ako 10 miliona ljudi izgubi 5 minuta dnevno brišući spam poruke, to će globalnu ekonomiju koštati preko 4 milijarde dolara godišnje, ne računajući uzalud potrošen propusni opseg, vreme procesora, vreme potrebno za administriranje mreže i upotrebljene alate. Na osnovu ovih pretpostavki proizilazi da globalna cena spama može da bude preko 5 milijardi dolara godišnje.
10. Šta su DNS crne liste?
DNS crne liste su liste domena za koje se zna da sa njih potiče spam. Mnogi antispam softveri koriste ove liste za kontrolisanje spama tako što odbacuju svaku elejtronsku poruku koja potiče sa nekog od ovih domena. DNS crne liste obično održavaju i ažuriraju antispam organizacije ili pojedinci. Jedna od teškoća sa DNS crnim listama je u objektivnom odlučivanju kada staviti domen na crnu listu. Da bi se saznalo da neki domen proizvodi spam, mora da se prijavi takav prekršaj. Međutim, ukoliko ne postoji neki mehanizam koji će sprečiti zloupotrebu, ništa neće zaustaviti ljudi da iz svakakvih zlonamernih razloga dodaju servere na crnu listu. Jedno od očiglednih rešenja je zahtevanje određenog minimalnog broja prijava pre nego što se neki server stavi na crnu listu. Međutim, i ovo se pokazalo kao prilično neuspešna mera za zaustavljanje spama. Svako ko upravlja velikim listama adresa zna da velike kompanije šalju na milione legitimnih komercijalnih elektronskih poruka, što znači da đe dobiti mnogo veći broj optužbi za spam od onih kompanija koje šalju manji broj poruka.
Pravo rešenje leži u dobrom upravljanju. Administrator sistema koji zna dosta o spamu, zna ko su oni koji legitimno šalju veliki broj elektronskih poruka i koji blagovremeno reaguje na nepravedne optužbe da te domene treba staviti na crnu listu će na taj način pružiti korisnu uslugu čitavoj Internet zejednici. Na Internetu postoji nekoliko dobro održavanih DNS crnih lista koje mogu da budu vrlo koristan dodatak antispam softveru. Evo nekih od njih:
11. Šta je otvoreni relej?
Svako ko puno putuje sigurno se nekada našao u ovakvoj situaciji: prijavite se u hotel. Povežete se sa Internetom koristeći Ethernet priključak u hotelskoj sobi. Pokušate da pošaljete elektronsku poruku u kancelariju, a e-mail klijent to odbije, prikazujući poruku “relaying denied”. Šta se dešava? Pretpostavimo da je vaša e-mail adresa you@foo.bar. Vaš redovni e-mail server, koji možemo da nazovemo mail.foo.bar, zna sve IP adrese svih računara povezanih sa Internetom preko domena foo.bar. Proces kada mail.foo.bar treba da prosledi elektronsku poštu koja dolazi sa nekog drugog domena, a ne sa foo.bar, se naziva “relejna translacija” (relaying). Većina dobavljača Internet usluga ne dopušta relejnu translaciju elektronske pošte sa neproverenih domena, zapravo ni sa jednog drugog domena osim svog. Vaš laptop je koristio IP adresu koju je dodelio hotelski DHCP server. Mail.foo.bar nije prepoznao ovu IP adresu i zato je odbio da prosledi poruku. Međutim, postoji puno loše konfigurisanih servera koji će dopustiti svakome da ih koristi za slanje elektronske pošte. Tako otvoreni poštanski relej postaje kanal za spam, koji beskrupulozni spameri bukvalno “kidnapuju” i šalju ogromnu količinu elektronskih poruka kroz njega sve dok ih neko ne otkrije i zabrani, a zatim prelaze na drugi otvoreni relej.
12. Kako mogu da zaustavim spam elektronsku poštu?
Postoji dosta toga što možete da uradite da biste zaustavili spam. Šta će vam najbolje odgovarati zavisi od vaših potreba, vrste elektronske pošte koju dobijate, da li imate potpunu kontrolu nad vašim e-mail nalogom, brojem legitimnih korenspodenata koje imate i koliko dugo želite da ih zadržite.
Scenario A
Džon vodi mali posao. On redovno razmenjuje elektronsku poštu sa oko 50 poslovnih saradnika. Takođe, vrlo često koristi Internet za naručivanje robe, dobijanje informacija, rezervisanje karata za razne kulturne događaje i putovanja, kao i za uspostavljanje novih poslovnih kontakata u diskusionim grupama. Prvo što Džon može da uradi je da promeni svoju e-mail adresu i obavesti svoje poslovne saradnike o tome. Zatim, može da dobije drugu, web e-mail adresu, potpuno besplatno od nekog od mnogobrojnih dobavljača ovakvih usluga. Ovu web e-mail adresu može da koristi kada unosi podatke u online forme ili kada posluje sa nekim licima u koja još uvek nema dovoljno poverenja, znajući da će na ovoj adresi verovatno dobijati veliki broj spam poruka. Kada počne da stiže previše spama, jednostavno će promeniti ovu adresu bez potrebe da obaveštava bilo koga. Konačno, Džon može da koristi spam filtere u svom klijentu za elektronsku poštu.
Scenario B
Aneta radi u odeljenju za odnose sa javnošću u jednoj velikoj organizaciji. Za raliku od Džona, Aneta prima veliki broj legitimnih elektronskih poruka od ljudi sa kojima ranije nije imala kontakt. Zbog toga za Anetu ne bi bilo dobro rešenje da promeni e-mail adresu i o tome obavesti svoje korespondente. Pored toga, sve e-mail adrese u Anetinoj organizaciji imaju isti format: ime.prezime@organizacija.tld. Aneta dobija preko stotinu poruka dnevno, od kojih je oko 60 spam. Aneta mora da se konsultuje sa administratorom elektronske pošte o ovom problemu, koji muči i većinu njenih saradnika. Idealno dugoročno rešenje za Anetinu organizaciju bi bilo instaliranje servera zasnovanog na antispam softveru, sa pravilima koja se mogu modifikovati za korisnike i grupe korisnika. Korisnici elektronske pošte u Anetinom odeljenju verovatno imaju nešto drugačije potrebe od korisnika u računovodstvenom ili pravnom odeljenju. U međuvremenu, Aneta verovatno može da smanji broj spam poruka korišćenjem filtera na svom e-mail klijentu. Ovo nije dobro dugoročno rešenje, ali će biti od pomoći dok administrator elektronske pošte ne primeni neko bolje.
Scenario C
Marija je upravnik IT odeljenja u srednjoj školi. Ona želi da njeni đaci koriste Internet za istraživanja, što bolje upoznaju informatiku i primaju elektronsku poštu iz legitimnih izvora. Ona je već imeplementirala sistem za filtriranje web sadržaja, ali ne može da bude sigurna da njeni studenti ne dobijaju neodgovarajuću poštu. Za razliku od Anetine organizacije, koja će radije propustiti spam poruke da ne bi slučajno sprečili legitimnu elektronsku poštu da stigne do svog odredišta, Marijina škola ne može da dozvoli da neka neodgovarajuća poruka dođe do đaka, čak i ako to podrazumeva blokiranje legitimnih poruka. Mariji je potreban server koji ispunjava sledeće zahteve: a) mora da filtrira svu elektronsku poštu, bez obzira sa kojeg e-mail servera dolazi, b) mora da izoluje sumnjive poruke, dopuštajući ovlašćenom osoblju da označi pojedinačne poruke kao legitimne i c) mora da ima promenljivi prag, što će omogućiti administratoru da poveća nivo “strogosti” u slučaju da neka neodgovarajuća poruka ipak stigne do odredišta.
13. Kako filter za spam poruke funkcioniše?
Za mnoge korisnike je korisišćenje filtera za e-mail spam jedino održivo rešenje za oslobađanje od spama, ukoliko ne žele da svakog dana čitaju i brišu razne neželjene poruke.
Postoje različite vrste filtera:
Korisnički definisani filteri su obuhvaćeni većinom današnjih e-mail klijenata. Pomoću ovih filtera možete da prosleđujete elektronsku poštu u različite poštanske sandučiće, u zavisnosti od zaglavlja ili sadržaja poruke. Na primer, poruku od svakog vašeg prijatelja možete da smestite u poštansko sanduče sa njegovim imenom. Takođe, iste filtere možete da koristite za prosleđivanje elektronske pošte u kantu za otpatke ukoliko je poreklo ili sadržaj poruka sumnjiv. Da biste to uradili, morate pažljivo da pregledate svaku spam poruku koju dobijete. Pokušajte da uočite zajedničke karakteristike, šablone koji se ponavljaju u e-mail adresi pošiljaoca, sumnjive zahteve u liniji Subject, itd. Uskoro ćete shvatiti da čak i spam filteri koji koriste mali broj pravila mogu da eliminišu veliki broj spam poruka.
Filteri zaglavlja su mnogo sofisticiraniji. Ovi filteri pregledaju zaglavlja e-mail poruka kako bi otkrili da li su falsifikovana. Takođe, ovi filteri sadrže informacije o serverima koji se koriste za isporuku vaše elektronske pošte. Mnogi spameri ne žele da im se uđe u trag. Zbog toga unose lažne informacije u zaglavlje poruka kako bi sprečili ljude da direktno kontaktiraju sa njima. Neki antispam programi mogu da detektuju falsifikovana zaglavlja, što je siguran znak da se radi o spamu. Ipak, nemaju sve spam poruke falsifikovano zaglavlje, tako da ovaj filter sam po sebi nije dovoljan.
Jezički filteri prosto odstranjuju sve e-mail poruke koje nisu na vašem maternjem jeziku. Ovi filteri odbacuju samo spam na stranom jeziku, što danas nije veliki problem, osim ako je taj strani jezik engleski. U budućnosti se očekuje da će ostali jezici sačinjavati mnogo veći procenat komunikacije na Internetu. Ako ne očekujete da ćete dobijati poruke na drugim jezicima, ovaj filter može da bude brzo i jednostavno rešenje za eliminisanje jednog dela spama.
Filteri sadržaja pretražuju tekst elektronske poruke i, koristeći prilično “zamršenu” logiku, određuju da li je ta poruka spam. Ovi filteru mogu da budu prilično uspešni, ali povremeno mogu da odbace i legitimne poruke.
Filteri dozvola blokiraju svaku elektronsku poruku koja ne dolazi iz autorizovanog izvora. Obično, kada prvi put pošaljete poruku nekoj osobi koristeći ovaj filter, dobijate automatski poziv da posetite određeni web sajt i unesete neke informacije. Vaša elektronska pošta tada postaje autorizovana i svaka buduća pošta koju pošaljete će biti prihvaćena.
14. Želim da pošaljem veliki broj poruka. Kako da budem siguran da primaoci neće misliti da im šaljem spam?
Nije sva obimna elektronska pošta spam. Mnoge organizacije redovno šalju obimnu poštu svojim klijentima i pretplatnicima. U naporima da zaustave spam, mnogi korisnici upotrebljavaju specijalizovane softvere za blokiranje neželjene pošte, što ima i neželjeni efekat odbacivanja legitimnih poruka. Što je još gore, možete da dobijete izveštaj od vlasnika DNS crne liste gde se tvrdi da vas je neko prijavio kao spamera, dok vi zapravo šaljete legitimnu poštu. Mnogi ljudi se prijavljuju na toliko lista da čak ne mogu da se sete gde su sve prijavljeni, pa zato ako im neka poruka izgleda kao spam, oni će je prijaviti ne trudeći se da bliže odrede o čemu se radi.
Da biste izbegli ovakva dešavanja, potrebno je da pogledate svoju elektronsku poštu i proverite da li izgleda kao spam. Ako su poruke pune velikih slova i znakova uzvika i ako više puta ponavljaju jednu istu stvar, onda će se verovatno smatrati spamom. Ako primalac koristi antispam filter, verovatno nikada neće dobiti vašu poruku. Najbolji test je da instalirate antispam filter i da sami sebi pošaljete poruku. Ako filter smatra da je spam, nemojte da je šaljete drugima, već je prepravite. Učinićete sebi veliku uslugu.
Linkovi:
http://spam.abuse.net/others/simplespam.shtml
http://www.ironworks.com/comedy/python/spam.htm
http://www-cse.stanford.edu/classes/cs201/projects-97-98/spam/internet.HTML
http://www.templetons.com/brad/spamreact.html
http://coase.org/aboutronaldcoase.htm
http://faculty.econ.nwu.edu/faculty/witte/pf/handouts/coase.html
 |
|||
|
|||
© Sva prava pridržana, Kompjuter biblioteka, Beograd, Obalskih radnika 4a, Telefon: +381 11 252 0 272 |
||
