KAKO DA koristite ručni režim rada fotoaparata

U ovom članku naučićete kako se koristi ručni režim rada sa digitalnim SLR fotoaparatima. Do sada ste već naučili da koristite blic, ISO osetljivost i ravnotežu beline. Ako niste, onda pročitajte prvo naše prethodne članke koji se bave ovim temama. Nakon što ste savladali navedene elemente i opcije rada sa digitalnim SLR fotoaparatima vratite se na ovaj članak da biste se upoznali sa detaljima vezanim za ovaj napredni režim fotografisanja. U ovom režimu rada naučićete kako se koristi veličina blende i brzina zatvarača. Pa hajde da krenemo. Prebacite vaš fotoaparat u manuelni (ručni) režim rada tako što ćete okrenuti dugme na gornjem delu fotoaparata na "M" podešavanje , kao što možete da vidite na slici gore.

U suštini, vaš fotoaparat je samo kutija sa rupom i senzorom za svetlo. Ako odgovarajuća količina svetla uđe kroz rupu i padne na senzor, vi ćete dobiti dobro eksponiranu fotografiju. Ako na senzor padne previše svetla, dobićete smeće. Vi već znate da u programskom režimu rada možete da kontrolišete osetljivost senzora tako što ćete promeniti ISO vrednost, ali u ručnom režimu rada vi takođe možete da kontrolišete i količinu svetla koja će doći do senzora. To radite pomoću zatvarača i blende.

Zatvarač

Zatvarač kontroliše koliko dugo će rupa na fotoaparatu biti otvorena. Ostavite je otvorenom duže vreme i puno svetla će ući unutra. Otvorite je za kratko vreme i manje svetla će doći do senzora. Toliko je to jednostavno!

Pa, ne baš. Ako imate veliku brzinu zatvarača vi možete da zamrznete brzi pokret, kao što je neki momentat u sportskom takmičenju, prštanje vode i slično. Loša strana? Mnogo manje svetla će ući u fotoaparat i vaša fotografija može zbog toga da ispadne tamna. Suprotno od toga, vi možete da upotrebite sporije brzine zatvarača kako biste kompenzovali loše svetlosne uslove - što je otvor duže otvoren, tim će više svetla ući, jel tako? Ali i ovo ima svoju manu. Sa manjim brzinama zatvarača veće su šanse da će se subjekat pomeriti dok je zatvarač otvoren, što može da dovede do zamućenja fotografije.

U automatskom i programskom režimu rada, fotoaparat sam odlučuje koju brzinu zatvarača će da upotrebi. Ponekad ćete dobiti rezultat koji ste želeli a ponekad nećete. Na primer, fotoaparat ne zna da vi želite da zamrznete pokret. Sve što on zna je da li dovoljna količina svetla ulazi u fotoaparat da bi se dobila optimalna ekspozicija. Međutim, kada se fotoaparat nalazi u ručnom režimu rada, vi kontrolišete brzinu zatvarača kako biste dobili onakvu fotografiju kakvu želite.

Da biste promenili brzinu zatvarača u ručnom režimu rada, samo okrenite komandni točkić (1) i pratite kako se brojevi menjaju na LCD statusnom ekranu (2).

Blenda

Dok brzina zatvarača određuje koliko dugo će rupa u fotoaparatu biti otvorena, blenda određuje koliko će veliki biti otvor. Što je otvor veći, tim će više svetla ući u fotoaparat i pasti na senzor. Što je manja rupa, tim će manje svetla ući. Veličine blende se izražavaju u "f-stopovima." Da sve ovo bude još više zbunjujuće, veći broj f-stopa označava manji otvor, dok manji broj f-stopa označava veći otvor. To znači da f/4 označava veću blendu dok f/11 označava manju blendu.

Možda ćete u određenim situacijama želeti da upotrebite veću blendu, recimo f/3.5, da biste kompenzovali slabe svetlosne uslove, ali postoje određeni sporedni efekti o kojima morate da vodite računa: dubina polja, iliti DOF. Veći otvor objektiva (mali f-stop broj) daje veoma malu dubinu polja (DOF), dok manji otvor objektiva (veliki f-stop broj) vam daje mnogo veću dubinu polja (DOF).

Ali šta dubina polja, tojest DOF, označava? Dubina polja određuje koliko detalja u fotografiji će biti u fokusu. Ako imate veliku dubinu polja, onda će pored glavnog subjekta i drugi objekti na različitim udaljenostima od vas biti u fokusu. Ako imate malu dubinu polja, onda će u fokusu biti samo glavni subjekat, dok će pozadina i drugi objekti na različitim udaljenostima od subjekta biti van fokusa, tojest biće mutni. Na primer, ako fotografišete portrete želećete da samo subjekat bude u fokusu a da sve ostalo bude mutno. U tom slučaju koristićete malu dubinu polja, tojest manju f-stop vrednost. Sa druge strane, ako fotografišete pejzaže, u većini slučajeva želećete da sve bude u fokusu. U toj situaciji koristićete veliku dubinu polja, tojest veću f-stop vrednost.

Kada radite u ručnom režimu rada, promenite veličinu blende tako što ćete pritisnuti dugme za blendu, rotirajte komandni točkić i pratite kako se vrednost menja na LCD ekranu.

Spajanje u jednu celinu

Dakle sada imate dva glavna parametra za upotrebu ručnog režima rada, brzinu zatvarača i veličinu blende, od kojih oba imaju istu svrhu: kontrolisanje količine svetla koja će pasti na senzor fotoaparata. Vi dobijate istu količinu svetla kada koristite veliku blendu i veliku brzinu zatvarača kao kada koristite malu blendu i malu brzinu zatvarača. Da li vam je to razumljivo? Ako imate veliku rupu koja je otvorena kratak vremenski period, to je isto kao kada imate mali otvor koji je otvoren duže vreme. U oba slučaja za rezultat ćete dobiti istu količinu svetla, tojest istu ekspoziciju.

Pa u čemu je onda razlika? Razlika je u sporednim efektima koje smo gore opisali. Ponekad ćete želeti veliku brzinu zatvarača kako biste zamrzli neku brzu akciju, a u nekoj drugoj situaciji ćete želeti veliku blendu kako biste dobili malu dubinu polja, i tako dalje. Ono što je vama bitno je da određena količina svetla uđe u fotoaparat, ali u ručnom režimu rada vi birate kako će potrebna količina svetla da dođe do senzora, na osnovu onoga što želite da dobijete na fotografiji.

U automatskom i programskom režimu rada fotoaparat obično bira neko srednje podešavanje veličine blende i brzine zatvarača, koje obezbeđuje dobru ekspoziciju i istovremeno izbegava ekstreme - kao i bilo kakav oblik kreativnosti.

Zapamtite da je i ISO osetljivost bitan faktor. Na primer, ako želite da fotografišete u zatvorenom prostoru neki sportski događaj, kao što je takmičenje u borilačkim veštinama, znate da vam treba velika brzina zatvarača. Ali takođe znate da pri takvoj brzini rizikujete da ne dobijete dovoljnu količinu svetla za dobru ekspoziciju. Šta da radite u takvoj situaciji? Povećajte ISO vrednost! U zatvorenom prostoru ima malo svetla, a veća ISO vrednost, kao što je 800, omogućuje da i manje svetla dube dovoljno za dobru ekspoziciju. Takođe treba da izaberete najveći otvor blende koji imate: f/3.5 uli čak f/2.8 ako imate. Ako uradite navedene stvari, moći ćete da dobijete dobru ekspoziciju čak i sa velikom brzinom zatvarača koja vam je neophodna da biste zamrznuli akciju. Vaša fotografija će možda da pati od malo više šuma, i male dubine polja koje će dovesti do toga da će sve iza subjekta biti mutno, ali šta ima veze? Bolje to nego da uopšte ne snimite fotografiju. Sve u fotografiji je vezano za pravljenje kompromisa.

Uzmimo drugi primer. Pretpostavimo da napolju snimate portret i to po svetlom sunčanom danu. Mala dubina polja je u ovom slučaju dobra. To što će sve sem vašeg subjekta biti zamućeno je dobro jer će tako pažnja u potpunosti biti usmerena na njega, zato podesite veliku blendu, najmanje f/4. Međutim, sa tako velikim otvorom, možda će previše svetla padati na senzor tako da će slika biti preeksponiorana. Šta možete da uradite da biste rešili ovaj problem? Prvo, podesite fotoaparat na najmanju ISO vrednost. Drugo, postarajte se da brzina zatvarača bude veoma velika - probajte 1/1000 sekunde. Na ovaj način dobićete dobru ekspoziciju, čak i ako imate veliku blendu po svetlom sunčanom danu.

Ako vam ne uspe iz prvog pokušaja nemojte da se nervirate! Snimite sliku, pogledajte kako izgleda na LCD ekranu na zadnjem delu fotoaparata i promenite podešavanja u skladu sa rezultatima. Iskusni fotografi dobro procenjuju potrebna podešavanja za različite uslove, ali čak i oni proveravaju rezultat kako bi bili sigurni.

Prioritetni režimi rada

Sve ovo što smo rekli do sada je puno novih informacija koje treba zapamtiti. Podešavanje f-stopova, brzina zatvarača, i ISO osetljivosti dok istovremeno u glavi pokušavate da dobijete savršenu kompoziciju može da bude teško, pogotovo za početnike. Možda razmišljate da sve ovo zaboravite i držite se programskih režima rada, i uopšte se više ne udubljujete u način rada vašeg fotoaparata.

Nemojte da odustajete! Evo dve prečice koje će vam olakšati kalkulisanje koje treba da odradite, omogućujući vam da istovremeno dobijete fotografiju koju želite. Nemojte da me psujete što vam o njima nisam govorio odmah na početku. Dva režima rada o kojma govorim su prioritet blende ("A" ili "Av"), i prioritet zatvarača ("S" ili "Tv").

Pretpostavimo još jednom da fotografišete sportski događaj. Šta vam je najbitnije? Brzina zatvarača, pošto želite da zamrznete pokret. Jedini razlog zbog kojeg su vam bitna i druga dva podešavanja je da kompenzujete veliku brzinu zatvarača. Ako koristite prioritet zatvarača, vi možete da naredite vašem fotoaparatu da deo posla odradi umesto vas. Ako stavite komandni točkić na "S" vi govorite vašem fotoaparatu sledeće: "Ja određujem brzinu zatvarača, a ti podesi blendu umesto mene." Vi ćete i dalje trebati da izaberete ISO osetljivost, ali će fotoaparat da izračuna - na osnovu svetla u prostoriji i brzine zatvarača koju ste izabrali - koje podešavanje blende da upotrebi da bi dobio dobru ekspoziciju. Super, zar ne?

Brzinu zatvarača u režimu prioriteta zatvarača birate na isti način na koji to radite i u ručnom režimu rada: Rotirate komandni točkić i pratite brojeve na LCD statusnom ekranu.

Prioritet bledne funkcioniše na istom principu. Kada fotografišete portret na sunčanom danu, šta vam je najvažnije? Blenda. Treba vam podešavanje koje će dati malu dubinu polja. Jedini razlog zašto menjate brzinu zatvarača je da biste obezbedili dobru ekspoziciju. Ali i ovde vi možete da naterate fotoaparat da odradi deo posla za vas. Ako postavite komandni točkić na "A" vi kažete fotoaparatu sledeće: "Ja sam izabrao f/4, a ti odredi koja brzina zatvarača je potrebna da bismo dobili dobru ekspoziciju." To je sve što treba da uradite. Vi i dalje treba da izaberete odgovarajuću ISO vrednost, ali će brzina zatvarača biti automatski određena.

Pošto je blenda najvažniji parametar u režimu prioriteta blende, možda nećete morati da pritisnete dugme za blendu; jednostavno rotirajte komandni točkić i pratite brojeve na LCD statusnom ekranu.

Zaključak

Sada kada u teoriji znate sve što treba da znate, evo nekoliko stvari koje možete i koje treba da isprobate. Pronađite neku sportsku akciju: decu na skejtbordovima, vašu ćetku kako preskače konopac i slične akcione scene. Prebacite vaš fotoaparat u prioritet zatvarača i podesite ga na 1/800 deo sekunde ili još višlje. Izaberite veliku ISO vrednost ako se nalazite u zatvorenoj prostoroji ili je smanjitea ako se nalazite na dnevnom suncu. Snimite fotografiju. Da li ste uspeli da zamrznete akciju? Ako je konopac koji preskače vaše dete zamućen, probajte da još povećate brzinu zatvarača. Ako vam slika ispadne tamna, još povećajte ISO osetljivost.

Nakon toga prošetajte se u parku sa prijateljem i snimite nekoliko portreta. Prebacite fotoaparat u prioritet blende i izaberite najveću blendu koju možete: najverovatnije je to f/3.5. Ispunite kadar sa vašim subjektom i snimite fotografiju. Da li ste dobili meku, zamućenu pozadinu na kojoj se vaš prijatelj dobro ističe? (probajte i sledeće: stavite prijatelja u senku i fotografišite ga sa blicem!)

A ako se osećate posebno hrabrim, pređite u ručni režim rada u kojem možete da kontrolišete i brzinu zatvarača i veličinu blende. Predlažem vam da koristite ručni režim rada samo kada ne žurite. Prošetajte se i fotografišite drvo ili klupu u parku. Ovakvi subjekti neće izgubiti strpljenje dok snimite četiri ili pet fotografija kako biste dobili savršeno podešavanje.

Ovladavanje brzinom zatvarača i veličinom blende nije lako, ali će zato rezultati opravdati uloženi napor. Razumevanje načina na koji oni funkcionišu omogućuje vam da kontrolišete ne samo količinu svetla koja ulazi u fotoaparat, već i da dobijete umetničke rezultate koje ste i želeli; možete da dobijete rezultate koje nijedan fotoaparat ne bi izabrao za vas. Zapamtite da možete da koristite i prečice u obliku prioriteta blende i prioriteta zatvarača. Oni će vam znatno olakšati život.

Čestitamo! Više niste samo pritiskač dugmadi, ne vi. I ne više. Sada ste dobro zagazili na put koji će od vas napraviti pravog fotografa. Sve što vam sada treba je praksa. Zato krenite i srećno fotografisanje!