KAKO DA daunlodujete DVD za manje od 4 sekunde

Nabavite gomilu poluprovodnika, stavite malo silicijuam da biste napravili homogenu mešavinu, pecite je 25 minuta na temperaturi od 250 stepeni Celzijusa, zatim uzmite rezultat i raširite ga ravnomerno i pravolinijski u dužini od nekoliko kilometara i izgledajte veoma smešno dok to radite. Ili jednostavno nazovite istraživače iz University of Tokyo koji imaju prirodnu sposobnost da obaraju rekorde u brzini prenosa podataka preko Interneta; oni su to uradili dva puta u toku dva dana.

I ne samo to, već su upotrebili aktuelnu topologiju mreže da bi postigli veliku brzinu prenosa podataka, za razliku od prethodnih pokušaja koji su koristili fiber kanal ili novu vrstu optičkog primopredajnika. Brzina koju su postigli u prvom pokušaju je bila 7.67 Gbps (981,76 MB/s); sledeći dan, nakon što su uradili neka poboljšanja u protokolima koji su bili upotrebljeni, oni su dostigli brzinu od 9.08 Gbps (1.162,24 MB/s).

Kao što sam i spomenuo, upotrebljena je postoječa aktueln topologija, 10 Gbps, sa Ipv6 sistemom Internet adresiranja kao protokolom. Podaci koji su napustili Internet2 mrežu u Tokiju, otišli su do Čikaga, Amsterdama, Sijetla a zatim, nakon 20.000 milja, vratili se u Tokio. Iako bi nama smrtnicima, takva brzina podataka zahtevala hardver koj prevazilazi većinu kućnih desktopova, Internet2 konzorcijum planira da napravi novu vrstu mreže koja će podržavati 100 Gbps (da budemo precizni 11.25 GB/s).

E sad, naravno da će ovakve brzine da koriste programi koji ne bi pali na pamet prosečnom korisniku računara, kao što je strimovanje digitalnog sadržaja za IPTV. Međutim niko ne razmišlja o jednom malom detalju: ceni takve širokopojasne Internet konekcije. Osoba koja bi htela sebi da priušti takvu liniju morala bi da bude nemoralno bogata. Zna li neko da li Bil Gejts možda traži Internet konekciju?