Kako rade digitalni fotoaparati

U ovom članku posvetićemo se onome o čemu većina ljudi veoma malo zna - načinu na koji rade digitalni fotoaparati.

Senzor za snimanje fotografija u digitalnom fotoaparatu sastoji se od mreže odvojenih fotoosetljivih ćelija. Svaka ćelija osetljiva je na svetlost. Na osnovu jačine primljenog svetla ove ćelije stvaraju signal odgovarajuće jačine. U većini mreža senzora svaka ćelija je pokrivena crvenim, zelenim ili plavim filterom, kako bi reagovala samo na jednu od primarnih boja (zelenu, crvenu i plavu). Filteri su raspoređeni u grupe od po četiri filtera. Dva zelena filtera dolaze na svaki plavi i crveni par. Dodatni zeleni filter je neophodan zato što je ljudsko oko najosetljivije na zelenu svetlost.

Električni signali koje emituje svaka ćelija srazmerni su jačini upadne svetlosti. Da bi se informacija pretvorila u digitalni oblik, signal mora da se digitalizuje prema svojoj snazi. Zbog toga se svakom signalu dodeljuje odgovarajući broj. Nakon toga informacija se jednostavno može obraditi u bilo kom računaru.

Digitalni fotoaparat obrađuje signale različite jačine koji dolaze iz pojedinačnih ćelija senzora, tako da svaki piksel slike dobija odgovarajuću vrednost boje: za svaki piksel se na osnovu podataka iz susednih ćelija izračunava njegova vrednost. Ovaj proces, koji se zove interpolacija, je najvažniji, zato što omogućava sprovođenje kalkulacija od kojih zavisi kvalitet snimljene fotografije. Za poboljšanje kvaliteta digitalnih fotografija najzaslužnije je usavršavanje algoritama za izračunavanje interpolacije. Na kraju se vrednosti svakog piksela integrišu i povezuju kako bi nastala kompletna slika.

Neki digitalni fotoaparati nastavljaju da obrađuju sliku dodatnim izoštravanjem slike, i njenim komprimovanjem, ako se slika snima u JPEG formatu. Nakon obrade, digitalna fotografija se skladišti u memoriju fotoaparata. Prvi deo procesa, snimanje slike pomoću senzora, je veoma brz, dok sama obrada i skladištenje mogu da traju malo, ili mnogo duže. Kako bi se ubrzao ovaj drugi deo procesa, mnogi kvalitetniji fotoaparati imaju veliki RAM, koji im omogućuje da privremeno skladište fotografiju kako obrada snimaka ne bi ometala dalje fotografisanje.