Prestanice da odugovlačite - odmah!

6 načina da prevaziđete mentalnu paralizu i uradite mrski posao

Ja znam strahovito da odugovlačim - ne u svemu što radim, samo u poslovima koji su mi dosadni ili koje sam već bezbroj puta radio i koje sada i žmurećki mogu da odradim.

Ponekad toliko odugovlačim obavljanje ovakvih poslova da na kraju nemam bukvalno ni sata slobodnog vremena do zadnjeg roka za njegovo završavanje. Ćesto ti poslovi nisu ni veliki a ni previše zahtevni, ali sama pomisao na odvajanje pola sata (ili sat) vremena za njihovo obavljanje zna da me baci u očajanje.

Ali onog momenta kada krenem da ih obavljam, shvatim da je moj očaj bio potpuno nepotreban. Ja sam dugo mislio da je ovakvo odlaganje poslova problem relativno malog procenta ljudi - ali veliki broj istraživanja govori sasvim suprotno. Ova istraživanja su pokazala da većina nas svaki dan aktivno odlaže obavljanje različitih poslova.

Tokom petogodišnjeg proučavanja odugovlačenja, psiholog Piers Steel, Ph.D., na University of Calgary je utvrdio da 95 posto ljudi ima probleme sa odlaganjem. Mi odlažemo poslove za koje smatramo da su teški, kao i poslove koji u nama bude strah i zebnju od neuspeha, strah da nećemo ispuniti sopstvena očekivanja, ili da nikada nećemo završiti posao koji smo započeli.

Kao što smo svi naučili tokom školovanja, odlaganje je najveći kradljivac vremena - ali ove studije pokazuju da je to samo početak. Na primer, odlaganje popunjavanje prijave za porez, košta amerikance 400 miliona dolara godišnje, zato što njihovo ispunjavanje prijava u poslednji trenutak dovodi do velikog broja grešaka. Odlaganje rutinskih medicinskih pregleda dovodi do opasno kasnog detektovanja bolesti koje bi da smo se na vreme javili bile izlečive.

“Ljudi koji odlažu imaju tendenciju da budu manje zdravi, manje bogati i manje sretni,” kaže Steel. Da li ste spremni na pokajanje? Sledi kratak prikaz najnovijih istraživanja koja će vas naučiti kako da povratite izgubljeno vreme i počnete da završavate poslove.

Zamenite cilj sa početkom

Kada se nad vas nadvije neprijatan zadatak, sama njegova veličina može potpuno da nas blokira. Umesto da stalno mislite o tome koliko se daleko nalazite od cilja, kaže psiholog Neil Fiore, Ph.D., autor knjige The Now Habit: A Strategic Program for Overcoming Procrastination and Enjoying Guilt-Free Play, koncentrišite se na početak.

A ako započnete dugotrajan, dosadan posao, i vrlo brzo uhvatite sebe da padate u depresiju, nemojte da odustanete. Prestanite sa poslom i samo postavite sebi pitanje, “Kada ću da nastavim?”

Poenta je da ostanete fokusirani na započinjanje posla, kako biste izbegli da vas preplave strahovi koji su vezani za dolaženje do cilja. Šta ako loše uradim posao? Šta ako ne mogu da ga obavim? Šta ako sam nesposoban? U suštini, izvor svih ovih strahova je u perfekcionizmu, kaže Fiore. Da biste krenuli napred, nemojte sebe da kritikujete zbog vaših veština (ili njihovog nepostojanja). “Da biste obavili posao - i to dobro - morate da mislite o sosptvenim vrednostima kao ljudskog bića u celini, a ne kao o osobi koja je odvojena od činjenice da li svaki posao uradi savršeno ili ne,” on kaže.

Uzmimo primer dijete, zastrašujućeg dugotrajnog projekta koji se lako odlaže za period posle praznika i poslednjeg pojedenog kolača. Susan Wilkinson, stara 37 godina, iz Middletown, CT, je izgubila 20 kilograma tako što je stalno počinjala ispočetka.

“Kada pokleknem i pojedem parče kolača, umesto da mislim, Ovo je beznadežno, pošto sam poklekla sada mogu da pojedem šta god mi padne na pamet, Ja pomislim, Dobro, pojela sam jedno parče torte. Hajde da počnem ispočetka.”

To vam Fiore predlaže: Mislite o velikim projektima kao o seriji početaka - i zapamtite da nijedan neuspeh nije konačan, osim ako vi tako odlučite.