KAKO MLADIMA OGADITI ŠKOLU?
Simbolično ili ne, tek činjenica je da ovaj tekst počinjem da pišem
jednog oblačnog dana. Razmišljam o nekim srećnijim vremenima kada je
profesorsko zvanje bilo ne samo jedno od najčasnijih, već i jedno od
najodgovornijih zanimanja. Čini mi se da je najveće tragika srpske
prosvete danas u tome što je, negde na putu od Dositeja do Žarka
Obradovića, izgubila svest da je upravo u njenim rukama najveća
odgovornost za oblikovanje budućih generacija.
Zapitajmo se - možda nam zato danas i jeste ovako kako nam je.
Kada je, krajem aprila ove godine, to teško breme odgovornosti na sebe
preuzeo Srđan Verbić, imao je moju svesrdnu podršku. Mlad, impresivnog
obrazovanja, istraživač u Petnici, jednom od poslednjih uporišta nauke u
Srbiji, delovao je kao tračak svetlosti u mračnom tunelu naše prosvete.
Za prvih 100 dana rada Vlade svakako je bilo nerealno očekivati
istorijski napredak u ovom resoru, ali ono što ja nikako nisam očekivala
jeste sledeća ministrova izjava:
"Svakako ću zvučati neskromno, ali bih sebi dao čistu peticu za ono što
smo moj tim i ja uradili za prvih 100 dana Vlade. Verujem da se ne vidi
sve spolja. . . "
Slažem se da se ne vidi sve spolja, ali, evo, gospodine ministre, reći ću Vam šta se vidi:
- početkom avgusta ove godine Srbija je izbačena sa međunarodnog PISA
testiranja (mada, ruku na srce, ako je suditi po rezultatima, i dok smo
učestvovali, bolje da nismo)
- poslednji podaci o obrazovanju stanovništva su poražavajući - 40%
građana Srbije nema završenu ni srednju školu, 23% je elementarno
nepismeno, dok se tek 10% može pohvaliti visokim obrazovanjem (pri čemu
treba imati u vidu da je u ovaj procenat uračunat i ne tako mali broj
onih sa kupljenom diplomom, te je realna brojka svakako manja)
- od ponedeljka nas, kao uostalom i svake godine, očekuje štrajk
prosvetara (zbog apokaliptičnog stanja u srpskoj prosveti i mizernih
zarada donekle imaju moju podršku, ali bih svakako tim povodom pokrenula
i pitanje njihove odgovornosti - nemara, nerada i korupcije)
Ovih dana ministar Verbić uneo je izvesne novine u načinu vrednovanja
uspeha u školi i polaganja male mature. Naime, ubuduće će đaci iz škole
nositi maksimalno 70 poena, dok će test iz srpskog, matematike i tzv.
"kombinovani" test nositi svaki po 10, odnosno ukupno maksimalno 30
poena.
Ukoliko pokušamo da zanemarimo skandale koji neizostavno prate polaganje
male mature i pretpostavimo buduću strožu kontrolu, predložene izmene
mogu se i pohvaliti i kritikovati. Dobra strana je to što će rezultati
male mature ubuduće nositi manji broj bodova, jer je krajnje nepravedno
bilo dovoditi u pitanje tok nečijeg daljeg školovanja samo na osnovu dva
dana polaganja pod velikim stresom i psihičkim pritiskom, dok me, s
druge strane, zabrinjava čak 70 bodova koje nosi uspeh iz škola u kojima
su kriterijumi ocenjivanja i više nego sporni, a svaki drugi učenik
vukovac.
Ovako ozbiljni problemi u prosveti zahtevaju sistemsku, korenitu
promenu, a ne puku preraspodelu broja bodova. Činjenica je da se do
napretka ne dolazi za 100 dana rada, ali neko mora da počne da se
suočava sa problemima, a ne da ih stalno "gura pod tepih". Pa zašto to
ne biste bili baš Vi, ministre Verbiću?
Kritikovati, a ne nuditi rešenje bilo bi licemerno, te ću prvenstveno
predložiti da se počne od temeljnog preispitivanja školskog programa.
Koliko ste samo puta čuli ili i sami pomislili kakvim nas sve suvišnim
informacijama (da ne kažem - glupostima) u školi zatrpavaju? I kako
država koja, kao na pokretnoj traci, štancuje generacije koje savršeno
poznaju sistem organa varenja člankovitih crva, ali su zato životno i u
praksi potpuno neupotrebljive, može očekivati ikakav napredak? Ne kažem
da ne treba težiti što širem znanju, ali neki prioriteti moraju
postojati. A bojim se da su naši predugo pogrešni.
Nakon reforme programa svakako bi trebalo pristupiti i unapređivanju
načina njegovog prezentovanja. Iako sam lično emotivno vezana za kredu,
zelenu tablu i kartu Srbije okačenu na zid učionice, činjenica je da su
mlađe generacije sve više okrenute tehnologiji, te je i osavremenjivanje
metoda predavanja neophodno.
To nas dalje vodi direktno i do pitanja stručnosti i profesionalnosti
predavača. Jedino temeljna analiza prosvetnih kadrova, ozbiljno
iskorenjivanje korupcije i motivacija u vidu boljih zarada i boljih
uslova rada mogu spasiti srpsku prosvetu davljenja u močvari prepunoj
loših pedagoga i izgubljenih generacija.
One malobrojne koji, uprkos svemu, odluče da nastave sa obrazovanjem
dalje očekuje nevešto i nedosledno sprovedena Bolonjska deklaracija na
Univerzitetu, finansijski gotovo nedostižno visoko obrazovanje i niski
kriterijumi za akreditaciju privatnih fakulteta koji dalje vode
hiperprodukciji diploma "za poneti".
Iz ove močvare neminovno izranjaju ozbiljna pitanja. Kakav motiv i kakvu
perspektivu nudi država mladima koji se danas školuju? Koji izlaz
izabrati na putu od "Uči, sine, uči, da budeš prvi na birou!" do "Završi
Megatrend i pali!" kada su oba puta pogrešna?
Uprkos realnoj situaciji u Srbiji, ja sam još uvek jedna od onih ljudi
koji, možda idealistički, smatraju da državu treba da vodi njena
intelektualna elita. U vrhu naše države danas sede ljudi koji plagiraju
fakultetske diplome ili se prazno hvale kako su bili studenti
generacije, a nemaju ni dana radnog staža u struci.
Sve to iz školskih klupa posmatraju neki novi klinci. Sve im se to od
početka nameće kao model uspeha. I sve to ih, stepenik po stepenik, vodi
do vrha sa kog je sunovrat neizbežan. Sunovrat u onu istu močvaru na
čijem je dnu davno zaglibljena naša prosveta.
Razmišljajući o ovome, ne mogu a da se ne setim reči kneza Mihaila Obrenovića:
"Dokle god ni poslanici ne umeju svoga imena napisati, dotle se, Boga
mi, vi mladići uzalud žurite da proklamujete velike slobode. . . "
I dok iščekujemo da se pred poslanicima Narodne Skupštine nađe predlog
izmena Zakona o visokom obrazovanju i pitamo se da li će on zaista
suštinski rešiti ijedan od problema, ministar Verbić samouvereno
poručuje da za svoj dosadašnji rad zaslužuje čistu peticu.
Poštovani ministre, kada ste i Vi i Vaši prethodnici u pitanju, ukoliko je numeracija fakultetska, ja se u potpunosti slažem. KOKOŠKIN BLOG. TVITERAŠICA KOKOŠKA.