5 saveta za svakog novog korisnika Linuxa
Linux je moćan operativni sistem, ali velike su šanse da se potpuno razlikuje od operativnih sistema koje ste prethodno koristili. Dovoljno je samo da pomislite na ogroman broj različitih distribucija pa da vam se zavrti u glavi. Međutim, veliki broj distribucija istovremeno znači da postoji neka verzija Linuxa koja savršeno odgovara vašem stilu rada na računaru. Takođe postoje neke stvari u Linuxu koje treba sami da otkrijete ako nameravate da ga koristite - različite distribucije, aplikacije, skrinsejvere, i tako dalje (hej, i mi volimo da nas nešto povremeno uznemirava i prekida u poslu). U ovom članku nećemo se baviti pojedinačnim distribucijama niti Linux aplikacijama već ćemo pričati o onome šta bismo mi voleli da smo čuli i saznali u vreme kada smo prvi put zagazili u svet Linuxa. Saveti koje ćemo vam dati kreću se u rasponu od planiranja instalacije pa sve do toga kako da tražite pomoć. Izabrali smo savete koji su univerzalni, tojest nisu specifični za pojedinačne distribucije, što znači da će većina novih korisnika imati neke vajde od njih. 1. Eksperimentišite sa LiveCD-ovimaRazlog: LiveCD-ovi su kompletne radne verzije Linuxa koje možete da pokrećete bez da na bilo koji način modifikujete vaš hard drajv. Postoji veliki broj distribucija koje nude LiveCD-ove, i mi vam preporučujemo da isprobate nekoliko LiveCD-ova kako biste osetili razliku između različitih verzija Linuxa i desktopova. Na taj način lako ćete moći da izaberete onu distribuciju Linuxa koja najviše odgovara vašim potrebama. Čak i ako izaberete distribuciju koja nema LiveCD, mi vam toplo preporučujemo da kreirate njen LiveCD. Ako ne budete mogli da butujete vaš sistem (da, čak ni Windows!) moći ćete da upotrebite LiveCD kako biste popravili štetu ili spasili fajlove koji su vam važni. 2. Instalirajte /home na odvojenu particiju Ovo je savet koji smo morali da spomenemo pošto govori o dve stvari koje će svaki novi korisnik smatrati problematičnim: particionisanje i instaliranje. Ali budite sigurni da je ovo najkorisniji savet koji može da dobije bilo koji korisnik Linuxa na početku svoje karijere, jer će mu, ako se pridržava ovog saveta, upravljanje sistemom i kasnije dodatne instalacije biti mnogo lakše. Razlog: Instaliranje /home (vaš korisnički direktorijum) na odvojeni particiju hard diska znači sledeće: ako budete želeli da isprobate neku drugu verziju Linuxa (ili toliko pokvarite sistem da više ne može da se povrati) svi vaši /home direktorujumi (i njihov sadržaj) će ostati nedirnuti. Kako da to uradite: To ćete najlakše da uradite kada prvi put instalirate Linux (mada može da se uradi i kasnije). Ovo je malo problematično zato što morate ručno da particionišete vaš hard disk, ili pomoću sistemskog instalera ili pomoću programa kao što je fdisk. Mi vam preporučujemo da upotrebite sistemski instaler ako vaša distribucija ima instaler koji možete da obavlja particionisanje (Ubuntu, openSuSE i većina distribucija na koje korisnici prvo pomisle imaju ugrađene programe za particionisanje sistema). Verujte nam, ovo je lakši put. U najjednostavnijem obliku, trebaće vam tri particije na vašem disku sa tačkama mauntovanja /, /home, i swap. Swap bi trebao da je najmanji (standardna preporuka za swap je da bude dvostruko veći od RAM memorije). /home i / mogu da podele preostali prostor diska, ali u redu je da /home bude veći ako imate ogroman slobodan prostor na drajvu.
Šta će se desiti: Linux stavlja sve vaše programe, log fajlove, i sistemska podešavanja na / particiju. Svi vaši dokumenti i korisnička podešavanja se snimaju na /home particiju. Ako odlučite da promenite distribuciju, ili ako se nešto poremeti, vi možete da reinstalirate Linux tako što ćete reformatirati / particiju i ostaviti /home particiju neformatiranom. Podesite isto korisničko ime koje ste koristili kada ste konfigurisali sistem i sve, počev od vašeg adresara pa do fotografija će vam biti dostupno. 3. Kada sumnjate, upotrebite vesa drajvere!Razlog: Grafička podrška je ponekad problematična u Linuxu. Mnoge distribucije vam daju opciju da konfigurišete vašu grafičku karticu ako sistem ne uspe odmah da je prepozna. Ovo je deo u kojem se mnogi novi korisnici iznerviraju. Oni obično izaberu drajver koji je najbliži njihovom modelu grafičke kartice. Ponekad imaju sreće i grafička kartica proradi. Ali ako ste novi korisnik Linuxa onda je najbolje i najbezbednije da izaberete vesa drajver. Nećete dobiti moderne specijalne fekte, i grafika će biti ružna, ali ćete barem imati grafički interfejs. Nakon toga možete da potražite odgovarajuće drajvere za vašu grafičku karticu. 4. Ne bojte se komandne linije Razlog: Vi ne treba da budete guru da biste koristili komandu liniju. Ponekad je najbrži i najlakši način da dođete do srži problema da otvorite terminal, i ukucate ime programa koji želite da pokrenete. Ako bude bilo ikakvih problema u pokretanju programa. . . izlaz će vam to pokazati. Komandna linije će vam često obezbediti udicu koja će vam omogućiti da uđete u srž problema, dok vam jednostavno kliktanje na launcher može dati samo kursor koji beskrajno skače i ništa za šta možete da se uhvatite. Linux je posebno zahvalan što se tiče korisnih poruka o greškama, ali svakako nakon što dobijete odgovarajuće informacije treba da znate gde možete da nađete rešenje problema. 5. Tražite pomoć pre nego što se previše iznervirateRazlog: Frustracija samo pogoršava situaciju za sve. Ako odete na forum i napišete "Ovo ništa ne valja, vraćam se na Windows/Mac" (bez obzira da li to stvarno mislite ili ne) ljudi neće biti mnogo motivisani da vam pomognu. Najbolji način da dobijete pomoć: Ako ste ovo čuli jedanput, onda ste čuli milion puta: Google je vaš prijatelj. Ako imate problema sa nečim na vašem sistemu, velike su šanse da ih je neko drugi takođe imao pre vas. Ako rešenja koja pronađete ne pomognu, obavezno pošaljite informacije o vašem problemu na ovaj forum ili mailing listu, i napišite sve detalje problema koji imate. Kada kažemo sve, stvarno to mislimo. Napišite koji hardver imate, koju distribuciju koristite, poruke o grešci koje dobijate, postavite log ili konfiguracijske fajlove za koje mislite da mogu da budu od koristi i objasnite kako ste sve probali da rešite problem. Ništa neće više usrećiti starog korisnika Linuxa od rečenice koja počinje sa, "tražio sam ovde, i ovde i ovde, probao sam ovo, i ovo i ovo, i nisam uspeo da rešim problem. "Prelazak na Linux može da bude zastrašujući, ali ne mora to da bude i za vas. Na Internetu ćete naći mnogo saveta, kako dobrih tako i loših, kao i neke savete koje ne možete da primenite na vašu situaciju.
U svakom slučaju, sa ovih pet saveta u arsenalu, vi se nalazite na dobrom putu da imate pozitivno iskustvo sa Linuxom.
