Saveti – Računarstvo u oblaku

Zamislite svet u kojem možete svoje ideje pretvoriti u stvarnost bez potrebe za velikim investicijama u fizičku infrastrukturu. Upravo tu na scenu stupa Amazon Web Services, ili skraćeno AWS, pružajući širok spektar cloud usluga koje omogućavaju kompanijama da razvijaju, grade i šire svoje poslovanje preko interneta. AWS vam donosi moć virtuelnih servera, ogromnih skladišta podataka i baza podataka sve na klik od vas, i to bez glavobolje oko održavanja fizičkih servera. Sa AWS-om, možete lako iznajmiti virtuelne servere putem usluge EC2, čuvati i preuzimati ogromne količine podataka preko S3 skladišta, ili postaviti i skalirati baze podataka uz pomoć RDS-a. Ove usluge su samo vrh ledenog brega onoga što AWS nudi, a svaka od njih je dizajnirana da vam olakša život i učini vaše poslovanje efikasnijim. Jedna od najvećih prednosti AWS-a je njegova skalabilnost. Ovo znači da možete lako prilagoditi resurse koji su vam potrebni u bilo kom trenutku, bez ikakvih dugoročnih obaveza. Plaćate samo ono što koristite, što AWS čini veoma troškovno efikasnim rešenjem. Dodajte tome globalnu infrastrukturu sa regionima i zonama dostupnosti širom sveta, i dobijate platformu koja osigurava brz i pouzdan pristup vašim aplikacijama i podacima odakle god da se nalazite. AWS nije samo za velike igrače. Sa širokim spektrom usluga i fleksibilnim cenovnikom, AWS je odličan izbor i za mala i srednja preduzeća, pa čak i za pojedinačne preduzetnike. Bilo da razvijate web sajt, aplikaciju, ili trebate sigurno skladište podataka, AWS ima rešenje za vas. Za one koji tek ulaze u svet AWS-a, moj savet je da počnete sa AWS Free Tier-om. Ovo je odličan način da istražite šta AWS nudi bez ikakvih troškova. Koristite AWS dokumentaciju i tutorijale kako biste se upoznali sa platformom, i ne zaboravite da pratite svoju potrošnju kako ne biste naišli na neočekivane troškove. Na kraju, AWS nije samo o hardveru i softveru. Sigurnost vaših podataka je na visokom nivou zahvaljujući alatima kao što su IAM i security groups. Takođe, AWS se lako integriše sa popularnim alatima poput Docker-a i Kubernetes-a, što vam omogućava da ostvarite maksimum iz vaše infrastrukture. Ukratko, AWS vam pruža alate, sigurnost i fleksibilnost da brzo i efikasno razvijate i skalirate vaše aplikacije, omogućavajući vam da se fokusirate na ono što najbolje radite - inovacije i rast vašeg poslovanja. Od brojnih usluga izvojili smo 3: S3 (Simple Storage Service) nudi pouzdano, sigurno i skalabilno skladištenje podataka u oblaku. Korisnici mogu čuvati i preuzimati bilo koju količinu podataka, u bilo koje vreme, sa bilo kog mesta na internetu. S3 je idealno rešenje za backup, arhiviranje i distribuciju velikih količina podataka, pružajući visok nivo dostupnosti i trajnosti. RDS (Relational Database Service) je usluga koja pojednostavljuje podešavanje, operaciju i skaliranje relacionih baza podataka u računarstvu u oblaku. Podržava različite sisteme upravljanja bazama podataka, uključujući popularne opcije kao što su MySQL, PostgreSQL, Microsoft SQL Server i Oracle. RDS automatizuje niz administrativnih zadataka poput hardverskog provisioninga, postavljanja baze podataka, backup-a i patching-a, čime se olakšava upravljanje bazama podataka i omogućava korisnicima da se fokusiraju na razvoj aplikacija. Kroz ove tri ključne usluge, AWS nudi moćne alate koji korisnicima omogućavaju da izgrade i upravljaju kompleksnim aplikacijama sa većom fleksibilnošću, skalabilnošću i pouzdanošću, uz istovremeno smanjenje operativnih troškova i kompleksnosti infrastrukture. Računarstvo u oblaku sa AWS-om transformiše način na koji kompanije razmišljaju o IT resursima, pružajući im mogućnost brzog prilagođavanja u dinamičnom digitalnom okruženju. Knjiga na srpskom jeziku Da biste se detaljno upoznali kako Amazon veb servisi deluju u akciji ili praksi, na raspolaganju vam je i knjiga: Amazon veb servisi u akciji, prevod drugog izdanja

GitHub (originalno poznat kao — Logical Awesome LLC) je veb-baziran hosting servis za kontrolu verzije, Git. Pruža Git funkcionalnosti: distribuiranu kontrolu revizija i menadžment izvornog koda (eng. Source Control Management — SCM), dodajući dodatne funkcije. Za razliku od Git-a, koji je striktno alat koji se koristi iz komandne linije, GitHub pruža veb grafički interfejs, radnu površinu i mobilnu integraciju. Takođe pruža kontrolu pristupai nekoliko funkcija za saradnju, kao što su praćenje grešaka (eng.  bug tracking), zahteve za dodavanje novih karakteristika (eng. feature request), upravljanje zadacima (eng. task management) i mogućnost pravljenja vikidokumentacije za svaki projekat. GitHub pruža planove za privatna skladišta kao i besplatne naloge, koji se obično koriste kao hostovi za sofverske projekte otvorenog koda. GitHub izveštaji iz aprila 2016. godine tvrde postojanje više od 14 miliona korisnika i 35 miliona skladišta, što GitHub čini najvećim hostom izvornog koda na svetu. Usluge[uredi] GitHub[uredi] Razvoj GitHub platforme je počeo 1. oktobra 2007. Sajt je pokrenut u aprilu 2008. od strane Tom Preston-Vernera, Krisa Vanstrata i P. J. Hajeta, par meseci pošto je bio dostupan u beta izdanju. Projektima na GitHub-u se pristupa i manipuliše koristeći standardni Git interfejs iz komandne linije preko kojeg su dostupne i sve standardne Git komande. GitHub dopušta registrovanim i neregistrovanim korisnicima da pregledaju javna skladišta na sajtu. Nekoliko desktop klijenata i Git priključaka su kreirani pomoću GitHub-a koji se integrišu sa platformom. GitHub sajt pruža funkcije slične društvenim mrežama kao što su: dovodi (engl. feeds), pratioci (engl. followers), viki (koristeći softver Gollum) i grafikone saradnje koji ukazuju kako programeri rade na svojim verzijama ("račvama") skladišta i koja račva (i grana te račve) je najnovija. Korisnik mora da napravi nalog kako bi doprineo stranici, ali javna skladišta mogu biti pregledana i preuzeta od strane bilo koga. Sa registrovanim korisničkim nalogom, korisnici mogu da diskutuju, upravljaju skladištima, prave nova skladišta, postavljaju doprinose drugim skladištima i pregledaju izmene u kodu. Softver koji pokreće GitHub je pisan koristeći Ruby on Rails i Erlang od strane GitHub, Inc. razvojnog tima: Kris Vanstrat, P. J. Hajet i Tom Preston-Verner. Područja[uredi] GitHub se najviše koristi za izvorne kodove. Osim izvornog koda, GitHub podržava sledeće formate i funkcije: Dokumentaciju, uključujući automatski generisane README fajlove u raznim Markdown fajl formatima (pogledati README fajlovi na GitHub-u). Praćenje problema (uključujući zahteve za novim karakteristikama) sa labelama, prekretnicama, zastupnicima i pretraživačem. Viki podrška. Zahteve za pregled izmena sa recenzijama koda i komentarima. Istorija izvršavanja. Grafikoni: puls, saradnici, frekvencije koda, mreže, članovi. Adresar integracija. E-mail notifikacije. Opcija prijave za notifikacije o nekome, koristeći znak @. Emoji podrška. Mali veb-sajtovi se mogu hostovati sa javnih skladišta na GitHub-u. URL format je: http://nalog. github. io. Ugnježdene liste zadataka unutar fajlova Vizuelizacija geoprostornih 3D podataka koji se mogu pregledati koristeći novointegrisani STL fajl pregledač koji otvara fajlove na 3D platnu. Pregledač pokreću WebGL i Three. js Photoshop-ov nativni PSD format se može pregledati i porediti sa prethodnim verzijama istog fajla Licenciranje skladišta[uredi] GitHub-ovi uslovi korišćenja ne zahtevaju da javni projekti na GitHub-u zadovoljavaju Open Source Definiciju. Iz tog razloga, preporučuje se korisnicima i developerima koji nameravaju da koriste neki softver sa GitHub-a da pročitaju softver licencu u skladištu (obično se nalazi u prvom fajlu nazvanom "LICENSE", "LICENSE. txt", i sl. ) kako bi utvrdili da li ispunjava njihove zahteve. GitHub Enterprise[uredi] GitHub Enterprise je sličan GitHub-ovom javnom servisu ali je dizajniran za razvoj softvera velikih razmera od strane razvojnih timova gde preduzeća žele da hostuju skladišta iza korporacijskig zaštitnog zida. Gist[uredi] GitHub takođe vodi i druge servise: sajt u pastebin stilu nazvan Gist koji se koristi za hostovanje fragmenata koda, i servis Speaker Deck. Tom Preston-Verner je prezentovao tada novu Gist karakteristiku tokom Ruby konferencije 2008. godine Gist je zasnovan na jednostavnom konceptu pastebin-a sa dodatkom kontrole verzija za fragmente koda, SSL enkripciju za privatne fragmente. Zbog toga što svaki "gist" ima svoje Git skladište, više fragmenata koda se može nalaziti u jednom gist-u i mogu se obraditi od strane Git-a. Dakle, gist-ovi mogu postati mini-projekti. Edukacioni program[uredi] GitHub je pokrenuo novi program sa nazivom GitHub Student Developer Pack kako bi studentima dao besplatan pristup popularnim alatima za razvoj softvera. GitHub je pokrenuo ovaj program u partnerstvu sa kompanijama kao što su: Bitnami, Crowdflower, DigitalOcean, DNSimple, HackHands, Namecheap, Orchestrate, Screenhero, SendGrid, Stripe, Travis CI i Unreal Engine. Istorija kompanije[uredi] GitHub je prvobitno bio poznat kao Logical Awesome LLC. 24. februar 2009: Članovi GitHub tima su najavili, u razgovoru u sedištu  Yahoo!-a, da je prve godine na mreži, GitHub sakupio preko 46,000 javnih repozitorijuma od kojih je 17,000 formirano samo u prethodnom mesecu. U to vreme, oko 6,200 repozitorijuma je odvojeno barem jednom, a 4,600 je spojeno. 5. jul 2009: GitHub je objavio da sajt sada koristi više od 100,000 korisnika. 27. jul 2009: U drugom razgovoru održanom u Yahoo!-u, Tom Preston Verner objavio je da je GitHub porastao da bude host za 90,000 jedinstvenih javnih repozitorijuma, 12,000 što se odvaja barem jednom, za ukupno 135,000 repozitorijuma. 25. jul 2010: GitHub je saopštio da je host 1 miliona repozitorijuma. 20. april 2011: GitHub je saopštio da je host 2 miliona repozitorijuma. 2. jun 2011: ReadWriteWeb je izvestio da je GitHub prevazišao SourceForge i Google Code u ukupnom broju doprinosa za period od januara do maja 2011. godine. 9. jul 2012: Piter Levin, generalni partner GitHub-a Andresen Horvic, naveo je da prihodi rastu 300% godišnje od 2008. godine "profitabilan skoro ceo put". 16. januar 2013: GitHub je objavio da je prešao 3 miliona označenih korisnika i tada je bio host više od 5 miliona repozitorijuma. 23. decembar 2013: GitHub je objavio da je dostigao 10 miliona repozitorijuma. U junu 2015. GitHub je otvorio kancelariju u Japanu i to im je prva kancelarija izvan SAD -a. 29. jul 2015: GitHub je objavio da je skupio 250 miliona dolara iz fonda Sequoia Capital. Procenjena vrednost kompanije na približno 2 milijarde dolara. Cenzura[uredi] 3. decembar 2014: GitHub je blokiran u Rusiji za samo nekoliko dana jer su korisnici pisali instrukcije za samoubistvo. 3. decembar 2014: GitHub je blokiran u Indiji (zajedno sa još 31 sajtom) jer su korisnici pisali pro ISIS sadržaje. 10. januara 2015, GitHub je odblokiran. Ponovo, 12. septembra 2015, GitHub je blokiran širom Indije. 26. marta 2016: GitHub je žrtva masovnog DoS (DDoS) napada koji je trajao 118 sati. Napad, koji je započet iz Kine, usmeren je pre svega na GitHub hostovan korisnički sadržaj koji opisuje metode zaobilaženja cenzure interneta. Odlazak Tom Preston Vernera[uredi] U martu 2014. godine, programer Džuli En Horvat tvrdi da su osnivač i izvršni direktor Tom Preston Verner i njegova supruga Tereza, uznemiravali, što je dovelo do njenog napuštanja kompanije. U aprilu 2014. godine GitHub je objavio saopštenje u kome negira navode Horvatove. Međutim, nakon unutrašnje istrage, GitHub je potvrdio optužbe. Generalni direktor Kris Vanstrat je napisao na blogu kompanije: "Istraga protiv Tom Preston Vernera u svojstvu direktora GitHub-a je postupila neadekvatno, uključujući i sukobljena ponašanja, ignorisanje žalbi na radnom mestu, neosetljivost na prisustvo njegove supruge na radnom mestu, i neuspeh da se sprovede sporazum da njegova supruga ne bi trebalo da radi u kancelariji". Preston Verner je potom podneo ostavku u kompaniji. Maskota[uredi] Github Octocat Zaštitna maskota GitHub-a je Octocat, mačka u ljudskom obliku sa udovima hobotnice, crtana u manga stilu. Organizaciona struktura[uredi] Do decembra 2012.  GitHub je bila horizontalno organizovana bez srednjeg menadžmenta; drugim rečima, "svako je menadžer" (radničko samoupravljanje). Zaposleni mogu da biraju da rade na projektima koji ih interesuju (otvorena raspodela). Međutim, plate je određivao izvršni direktor. 2014. godine je uveden sloj srednjeg menadžmenta. Finansije[uredi] GitHub je start-ap kompanija koja u svojoj prvoj godini obezbedila dovoljno prihoda da finansira jedino svoja tri osnivača i da počne da zapošljava radnike. U julu 2012. godine, četiri godine nakon što je kompanija osnovana, Andresen Horvic investira 100 miliona dolara početnog kapitala.      

Socijalni inženjering predstavlja skup metoda kojima se manipuliše ljudima s ciljem dobijanja poverljivih informacija ili neautorizovanog pristupa informacijama ili sistemima. Ovi napadi se oslanjaju više na ljudsku sklonost greškama nego na tehničke slabosti.   Definicija i tipovi napada socijalnog inženjeringa: Ovi napadi uključuju fišing (phishing), pretvaranje u drugu osobu s lošim namerama (pretexting), mamljenje (baiting), i druge metode kojima se iznuđuju informacije od žrtava pod lažnim pretstavima. Uobičajene tehnike korišćene u napadima socijalnog inženjeringa: To mogu biti falsifikovanje elektronske pošte (email spoofing), imitacija (impersonation), i slične taktike koje ciljaju na ljudsku veru i poverenje. Uticaj i posledice napada socijalnog inženjeringa na pojedince i organizacije: Ovi napadi mogu imati dalekosežne posledice, uključujući finansijski gubitak, gubitak poverljivih informacija i štetu za reputaciju. Znaci upozorenja i crvene zastave za prepoznavanje potencijalnih pokušaja socijalnog inženjeringa: Neobični zahtevi za informacijama, nepoznati pošiljaoci i hitnost zahteva mogu biti indikatori pokušaja napada. Najbolje prakse za sprečavanje napada socijalnog inženjeringa: Ovo uključuje korišćenje jakih lozinki, višefaktorsku autentifikaciju (multi-factor authentication), i druge sigurnosne mere. Edukacija zaposlenih i podizanje svesti o pretnjama socijalnog inženjeringa: Redovne obuke i informisanje zaposlenih o novim taktikama napada su ključni za prevenciju. Kako efikasno postupati s sumnjivim elektronskim porukama ili porukama: Ne otvarati sumnjive priloge, ne odgovarati na sumnjive poruke i koristiti filtere za neželjenu poštu. Prijavljivanje incidenata socijalnog inženjeringa nadležnim organima: Važno je obavestiti IT odeljenje i, ako je potrebno, pravne ili sigurnosne službe. Studije slučaja ili stvarni primeri uspešnih napada socijalnog inženjeringa i njihovi ishodi: Analizom stvarnih incidenata mogu se naučiti važne lekcije. Novi trendovi i taktike u socijalnom inženjeringu i fišingu: Neprekidno praćenje novih metoda koje koriste napadači je neophodno za adekvatnu zaštitu. Dodatno, treba razmotriti i sledeće teme: Tehnike psihološke manipulacije korišćene u napadima socijalnog inženjeringa: Razumijevanje kako napadači eksploatišu ljudske emocije i sklonosti je ključno za odbranu. Napadi socijalnog inženjeringa usmereni na specifične industrije ili sektore: Finansijski sektor, zdravstvo i druge osetljive industrije često su mete ovakvih napada. Pravne i etičke implikacije socijalnog inženjeringa i fišinga: Ovi napadi mogu imati ozbiljne pravne posledice za žrtve i napadače. Napadi socijalnog inženjeringa u kontekstu društvenih mreža: Društvene platforme su često poprište ovakvih napada zbog velikog broja korisnika i poverenja među njima. Uloga tehnologije u ublažavanju rizika od socijalnog inženjeringa: Savremena IT rešenja mogu pomoći u detekciji i prevenciji ovakvih napada. Značaj redovnih obuka o sigurnosti za pojedince i organizacije: Kontinuirana edukacija je ključ za očuvanje sigurnosti informacija. Koraci za oporavak od napada socijalnog inženjeringa i minimiziranje štete: Brza reakcija i adekvatni postupci oporavka mogu umanjiti posledice napada. Resursi i alati dostupni pojedincima i organizacijama za zaštitu od napada socijalnog inženjeringa: Postoje brojni alati i resursi koji mogu pomoći u zaštiti od ovih pretnji.