Saveti – Unix, Linux

Ponekad se desi da ne možete da se setite vaše root lozinke . Na Linuxu, otkrivanje vaše root lozinke može da se odradi tako što ćete butovati Linux u specifičnom režimu rada: single user režimu rada. Ovaj članak će vam pokazati kako da butujete Linux u single user režimu rada kada koristite GRUB i kako da na kraju promenite root lozinku. Tokom normalne upotrebe, Linux OS radi pod runlevel-ima između 2 i 5 koji odgovaraju različitim višekorisničkim režimima rada. Butovanje Linuxa pod runlevel-om 1 će vam dozvoliti da uđete u specifični režim rada, single user režim rada. Pod ovim nivoom (runlevel-om), vi direktno idete u root prompt. Odatle, promena root lozinke je izuzetno laka. 1. Ulaženje u runlevel 1 Neke Linux distribucije, kao što je na primer Ubuntu, nude specijalan unos menija za butovanje u kojem piše "Recovery Mode" ili "Single-User Mode". Ako je ovo vaš slučaj, selektovanje ovog unosa menija će butovati vašu mašinu u režimu jednog korisnika (single user režim rada), i vi možete da nastavite sa sledećim delom. Ako ovo nije vaš slučaj, nastavite da čitate. Pomoću GRUB-a, vi možete ručno da editujete predloženi unos menija u vreme butovanja. Da biste to uradili, kada vam GRUB prikaže listu menija (možda ćete morati prvo da pritisnete ESC), pratite sledeće instrukcije: Upotrebite strelice da biste izabrali unos butovanja koji želite da modifikujete pritisnite e da biste editovali unos upotrebite strelice da biste otišli u kernel liniju pritisnite e da biste editovali ovaj unos na kraju linije dodajte reč single pritisnite ESC da biste se vratili u roditeljski meni pritisnite b da biste butovali ovaj kernel Kernel bi trebalo da se butuje kao i obično (osim grafičkog spleš ekrana na koji ste možda navikli), i na kraju ćete dobiti root prompt (sh#). I stigli smo do kraja prvog dela, u kojem smo dobili root pristup ka fajl sistemu. Hajde sada da promenimo lozinku. 2. Promena lozinke Kao root-a, menjanje lozinke ne traži od vas da uneste staru lozinku, zato će pokretanje komande: # passwd tražiti od vas vašu novu lozinku i da potvrdite novu lozinku koju ste uneli, kako bi sistem bio siguran da niste napravili grešku u kucanju. I to je to, sada možete da restartujete vaš računar i ponovo ćete imati root pristup.

Program za organizovanje FontyPython-a organizuje sistemske  fontove u grupe koje lako možete da instalirate i koje možete da organizujete  za svaki projekat posebno. Startovanje programa je veoma jednostavno. Potrebno je samo  da dodate fontypython paket pomoću Synaptic package managera ili upotrebite  apt-get komandu u komandnoj liniji da biste ga instalirali iz skladišta:sudo apt-get install fontypythonKada Package Manager završi posao, novi sistemski fontovi  mogu da se instaliraju tako što ćete dodati daunlodovane fontove u grupe i  instalirati ih. Fontovi će biti povezani sa vašim direktorijumom ~/. fonts sa  njihove originalne lokacije tako da kolekciju fontova možete da organizujete  kako želite. FontyPython je besplatan program otvorenog koda i dostupna  je verzija samo za Linux sisteme. Adresa: Fonty Python

Pomoćni program  Catfish pretražuje kroz Linux desktop koristeći mašine za pretraživanje koje su  već dostupne, umesto da instalira još jednu mašinu za indeksiranje. Ako niste  raspoloženi da otvarate terminal i upotrebite komandu find svaki put kada  tražite fajl, Catfish će rukovati vašim pretragama u funkcionalnom GUI  interfejsu i omogućava vam da izaberete koju terminologiju pretrage da  koristite. Ako imate instaliran Beagle program može da iskoristi prednosti brže  mašine, u suprotnom on će upotrebiti alatke za pretragu i lociranje da bi  ubrzao pretraživanje. Da biste  instalirali Catfish, otvorite omiljeni menadžer paketa i dodajte paket catfish  ili ga prebacite u terminal i upotrebite jednostavno komandu za instaliranje  paketa:sudo apt-get install catfish

VortexBox je program otvorenog koda za ripovanje CD-a i  rešenje za media server koji je zasnovan na Fedora 10. VortexBox može da strimuje u više formata što vam omogućava  da slušate muziku na drugim računarima, iTunes-u, medija centrima i drugim  muzičkim uređajima. Instalacija je jasna. Daunlodujte ISO fajl, narežite ga na  disk, ubacite disk u stari računar koji želite da pretvorite u džuboks i to je  sve. Kada je instalacija izvršena možete daljinski da pristupite računaru  pomoću ugrađenog web servera. Ripovanje je potpuno automatsko, samo ubacite  disk koji želite da ripujete, a računar će ga ripovati, tagovati i pronaći  sliku korice albuma. Adresa: VortexBox

Ako ste ikada poželeli da prikažete listu poddirektorijuma  ispod a aktuelnog direktorijuma dok se nalazite u terminalu, postoji  jednostavna komanda koja će vam u tome pomoći. Jednostavno pokrenite sledeću komandu iz terminala, koja  filtrira listu fajlova i prikazuje samo direktorijume:  ls -l | grep ^dAko ne želite da kucate celu komandu svaki put kada želite  da prikažete listu direktorijuma možete da upotrebite funkciju alijas da biste  je dodelili nečemu što ćete lakše zapamtiti:  alias lsd="ls -l | grep ^d"Sada, kada ukucate "lsd" u prompt, videćete listu  koja sadrži samo direktorijume, što može da bude veoma korisno kada pokušavate  da pronađete neki određeni  direktorijum.

Neke distribucije Linuxa vam prikazuju ikonice Home,  Computer i Trash na desktopu ali Ubuntu ne. Međutim, postoji rešenje da ove  ikonice prikažete na desktopu Ubuntu sistema. Da biste prikazali ikonice Home, Computer i Trash na Ubuntu  desktopu uradite sledeće:  Pritisnite Alt+F2, ukucajte gconf-editor u okvir za  dijalog koji će se otvoriti i pritisnite Enter.   Otvoriće se Configuration Editor. Potražite Apps >  Nautilus > Desktop.   Sa desne  strane videćete set opcija. Postavite oznaku potvrđivanja pored ikonica koje  želite da prikažete na desktopu.   Takođe možete  da se poigrate i sa imenima ikonica i da ih promenite. To je sve.

Da li ste ikada poželeli da prikažete javnu IP adresu ili da  je dodate na prilagođeni desktop pomoću Geektool-a? Jednostavna komanda će vam  u tome pomoći. Postoji jednostavan trik za upotrebu pomoćnih programa  komandne linije, curl ili wget, da biste zatražili stranicu sa udaljenog web  servera a zatim izdvojili samo IP adresu sa stranice. Ovu tehniku možete da  upotrebite na bilo kom broju web sajtova koji prikazuju vašu javnu IP adresu,  ali treba ipak da se pripazite i da ne upotrebljavate previše često da vas ne  bi blokirali. Pošto Mac sistemi po standardnom podešavanju ne dolaze sa  wget-om, možete da upotrebite komandu curl da biste skinuli IP adresu sa web  sajta myip. dk. Ovo možete da dodate u shell  skript i da ga prikažete na desktopu pomoću Geektool-a.   curl -s myip. dk |grep '"Box"' | egrep -o '[0-9. ]+'Korisnici koji koriste Ubuntu sistem će imati instaliran  wget po standardnom podešavanju tako da možete da uradite istu stvar pomoću  sledeće komande koja može da bude dodata na desktop pomoću Conky.   wget -O - -q myip. dk |grep '"Box"' | egrep -o  '[0-9. ]+'Adresa: Get  own public IP address

Verovatno ste bili u situaciji kada vam je brzo trebao  pristup kalendaru da biste isplanirali različite obaveze. Pomoću Ubuntu-ovog Terminala možete brzo da izvučete  kalendar za bilo koji mesec ili godinu. Uradite sledeće:   Otvorite prozro Terminala.   Da biste prikazali jedan mesec izvršite sledeću komandu  Terminala (unesite željeni mesec i godinu):    cal december 2008  Da biste prikazali celu godinu izvršite sledeću komandu  Terminala (unesite željenu godinu):    cal 2009  Da biste prikazali poslednji mesec, tekući mesec i  sledeći mesec izvršite sledeću komandu terminala:    cal -3

Linux ima veoma bogatu upotrebu komandne linije što je malo  zbunjujuće za korisnike koji se prebacuju sa Windows sistema. Međutim, ako želite da prikažete listu nedavno upotrebljenih  komandi, to možete da uradite veoma jednostavno. U komandnu liniju unesite  sledeće:> history  1 ps -ef  2 kill 24188  3 ps -ef4 tail logfile. logAko želite da pronađete komandu koju ste upotrebili ranije  ali imate veoma dugu listu istorije upotrebe komandi, možete brzo da je  pronađete tako što ćete je propustiti kroz grep. Recimo, sećate se da ste  koristili komandu ftp, ali ne možete da se setite imena servera. Ukucajte  sledeće:> history | grep ftp321 ftp ftp. cdrom18. comVeoma jednostavno i korisno. Ako želite da prikažete listu  stavki koje najčešće koristite, upotrebite komplikovaniju komandu, kao što je  sledeća:> history|awk ‘{print $2}’|awk ‘BEGIN {FS=”|”} {print  $1}’|sort|uniq -c|sort -r  114 ls  105 . /runreports. sh  97 cd  24 uptime  15 mysql  13 vi

Ubuntu File  Browser, po standardnom podešavanju, ne prikazuje skrivene fajlove ili  direktorijume, već samo fajlove kojima korisnici imaju pristup. Ako želite da  prikažete skrivene fajlove i direktorijume potrebno je da pritisnete Ctrl+H i  oni će se odmah prikazati u File Browseru. Ovo je veoma  korisna prečica. Ako želite da se skriveni fajlovi i direktorijumi prikazuju po  standardnom podešavanju kada koristite File Browser, idite u meni Edit i  izaberite Preferences. Potvrdite opciju Show hidden and backup files i  sada biste trebali da vidite sve skrivene fajlove svaki put kada koristite File  Browser.

Po standardnom podešavanju, File Browser Ubuntu-a ne  prikazuje skrivene fajlove i direktorijume. Ako želite da vidite date fajlove  možete to da uradite ako se malo potrudite. Da biste promenili standardna podešavanja File Browsera,  uradite sledeće:  Idite u Main Menu i izaberite komandu Places > Home Folder.   U liniji  menija izaberite Edit >  Preferences.   Kada se otvori  prozor File Browser Preferences, izaberite karticu View.   Potvrdite  polje za potvrđivanje Show hidden and backup files.   Kliknite na  dugme Close. Isto tako, možete  i samo privremeno da prikažete skrivene fajlove, bez menjanja podešavanja File  Browsera. Potrebno je samo da pritisnete prečicu Ctrl+h na tastaturi. Svi  skriven i fajlovi i direktorijumu u aktuelnom prozoru će se prikazati.

3. 1. Uklanjanje paketa Pre svega, mi ćemo da uklonimo ne-engleske jezičke pakete, i kako bismo oslobodili još više prostora, uklonićemo i gnome-games pakete. # apt-get remove --purge gnome-games*# apt-get remove --purge `dpkg-query -W --showformat='${Package}\n' | grep language-pack | egrep -v '\-en'` Možda ćete vi želeti da uklonite i neke druge programe. Da biste videli koji je softver instaliran, možete da upotrebite sledeću komandu: # dpkg-query -W --showformat='${Package}\n' | less 3. 2. Ažuriranje postojećeg imidža Sada kada smo uklonili softver koji nam ne treba, mi možemo da ažuriramo naš /etc/apt/sources. list da bismo aktivirali universe i multiverse skladišta zajedno sa gutsy-updates, gutsy-security i partner skladištima kako bismo mogli da instaliramo vmware-server. Otvorite i editujte /etc/apt/sources. list # vim /etc/apt/sources. list i modifikujte ga tako da izgleda ovako: deb http://archive. ubuntu. com/ubuntu gutsy main restricted universe multiversedeb-src http://archive. ubuntu. com/ubuntu gutsy main restricted universe multiversedeb http://archive. ubuntu. com/ubuntu gutsy-updates main restricted universe multiversedeb-src http://archive. ubuntu. com/ubuntu gutsy-updates main restricted universe multiversedeb http://security. ubuntu. com/ubuntu gutsy-security main restricted universe multiversedeb-src http://security. ubuntu. com/ubuntu gutsy-security main restricted universe multiversedeb http://archive. canonical. com/ubuntu gutsy partnerdeb-src http://archive. canonical. com/ubuntu gutsy partner Sada možemo da ažuriramo imidž tako što ćemo pokrenuti sledeću komandu: # apt-get update# apt-get dist-upgrade 3. 3. Instaliranje novih paketa Hajde da instaliramo multimedijalne pakete koji će nam možda trebati. Prema http://www. debuntu. org/howtoplaydvdunderubuntulinux, mi treba da instaliramo: # apt-get install gstreamer0. 10-ffmpeg gstreamer0. 10-plugins-ugly gstreamer0. 10-plugins-ugly-multiverse gstreamer0. 10-plugins-bad gstreamer0. 10-plugins-bad-multiverse vlc mplayer mplayer-fonts# /usr/share/doc/libdvdread3/install-css. sh Zatim ćemo da instaliramo RealPlayer: # wget http://www. debian-multimedia. org/pool/main/r/realplay/realplayer_10. 0. 9-0. 1_i386. deb -O /tmp/realplay. deb# dpkg -i /tmp/realplay. deb Sada ćemo instalirati neke pomoćne programe koji nisu uključeni u Ubuntu Live CD po standardnom podešavanju, ali koji mogu da vam budu od koristi: # apt-get install rar unrar unace-nonfree Plus, mi ćemo instalirati i nekoliko pomoćnih programa za bežične mreže, kako bismo mogli da dobijemo bežične mogućnosti sa Live CD-om: # apt-get install ndiswrapper-common ndiswrapper-utils-1. 9 cabextract unshield \bcm43xx-fwcutter \kismet aircrack-ng Hajde da dodamo još neke mrežne pomoćne programe: # apt-get install wireshark nmap ettercap traceroute Takođe ćemo da dodamo nekoliko Firefox plugin-ova: # apt-get install flashplugin-nonfree mozilla-plugin-vlc Ja bih još želeo da koristim skype i vmware-server: # apt-get install libqt4-core libqt4-gui# wget http://skype. com/go/getskype-linux-ubuntu -O /tmp/skype. deb# dpkg -i /tmp/skype. deb# apt-get install vmware-server To je uglavnom to, sada imamo sav softver koji nam može zatrebati u našem Live CD-u. Vreme je za čišćenje. 4. Čišćenje chroot-a Kada instaliramo pakete, apt kešira pakete, što znači da mi treba da ih uklonimo da bismo uštedeli malo prostora: # apt-get clean Takođe imamo fajlove u /tmp koji treba da se uklone: # rm -rf /tmp/* Pre primene chroot-a, mi smo dodali 2 fajla: /etc/hosts i /etc/resolv. conf, koje ćemo sada da uklonimo: # rm -f /etc/hosts /etc/resolv. conf Konačno, mi smo spremni da izađemo iz chroot-a i prepakujemo CD. Prvo treba da anmauntujemo /proc i /sys: # umount /proc/# umount /sys/# exit Sada smo se vratili u naš host. Pošto smo modifikovali neke pakete, mi treba ponovo da izgradimo neke manifest fajlove, rekreiramo squashfs, kao i ISO. 5. Rekreiranje ISO-a Prvo, hajde da kreiramo manifest fajlove: $ chmod +w ~/livecd/cd/casper/filesystem. manifest$ sudo chroot ~/livecd/custom dpkg-query -W --showformat='${Package} ${Version}\n' > ~/livecd/cd/casper/filesystem. manifestsudo cp ~/livecd/cd/casper/filesystem. manifest ~/livecd/cd/casper/filesystem. manifest-desktop I regenerišemo squashfs fajl: $ sudo mksquashfs ~/livecd/custom ~/livecd/cd/casper/filesystem. squashfsParallel mksquashfs: Using 2 processorsCreating little endian 3. 0 filesystem on ~/livecd/cd/casper/filesystem. squashfs, block size 65536. . . . . . . . . Alternativno, vi ćete možda želeti da prilagodite fajl: ~/livecd/cd/README. diskdefinesi konačno, ažurirajte ~/livecd/cd/md5sum. txt koji sadrži fajlove u ~/livecd/cd md5 sums: $ sudo rm ~/livecd/cd/md5sum. txt$ sudo -s# (cd ~/livecd/cd && find . -type f -print0 | xargs -0 md5sum > md5sum. txt) Skoro smo završili, još jedan zadatak koji treba da izvršimo je da kreiramo ISO pomoću sledeće komande: $ cd ~/livecd/cd$ sudo mkisofs -r -V "Ubuntu-Live-Custom" -b isolinux/isolinux. bin -c isolinux/boot. cat -cache-inodes -J -l -no-emul-boot -boot-load-size 4 -boot-info-table -o ~/Desktop/Ubuntu-Live-7. 10-custom. iso . Završili smo. Sada možete da testirate vaš imidž tako što ćete ponovo butovati računar sa Live CD-a, ili možete da upotrebite neki softver za virtualizaciju/emulaciju kao što je qemu, kvm, vmware. . . . . 6. Zaključak Sa malo uloženog rada, bilo ko može da prilagodi Ubuntu Live CD svojim potrebama tako što će da ukloni nepotrebne programe, ažurira ga, i omogući administratoru da primeni specifične, unapred prilagođene Ubuntu distribucije.

Live CD je odličan alat, jer vam omogućuje da isprobate distribuciju bez njenog instaliranja na računar. Pored toga, on vam omogućava da koristite vašu omiljenu distribuciju na bilo kom računaru i odlični su kada se javi potreba za spasavanjem oštećenog ili poremećenog sistema. Ubuntu live CD je već prepun odličnih programa koij vam omogućuju da uradite skoro sve sa vašim Live CD-om, ali ipak može da se desi da vam neke od njegovih aplikacija nisu potrebne, ili da fale neki programi kioji su vam potrebni. Ovaj članak će vas provesti korak po korak kroz proces prilagođavanja Ubuntu Live CD-a vašim potrebama tako što ćete ukloniti neke komponente a neke ćete dodati. Tokom izlaganja ovog procesa, mi ćemo modifikovati naš Ubuntu Gutsy Gibbon 7. 10 Live CD na sledeći način: Uklonićemo ne engleske jezičke pakete Ažuriraćemo izdanja softvera koja dolazi u Live CD-u Aktiviraćemo universe i multiverse skladišta Uključićemo divx podršku, mp3 podršku, realplayer . . . . Uključićemo ndiswrapper podršku Dodaćemo Firefox flash-nonfree plugin, i skype. Dodaćemo nekoliko alata za rešavanje problema u mreži: traceroute, wireshark, kismet. . . Krajnji imidž će biti veći za 800MB, tako da neće moći da stane na CD, ali će bez problema stati na DVD. 1. Priprema hosta Pre svega, treba da skladištimo aktuelni Gutsy Gibbon Live CD, recimo u ~/Desktop. Takođe treba da instaliramo dodatni softver po imenu squashf koji će omogućiti ponovnu izgradnju našeg gutsy live CD-a: $ sudo apt-get install squashfs-tools chroot Sada možemo da krenemo u podešavanje našeg radnog okruženja. Prvo treba da mauntujemo iso u /tmp/livecd: $ mkdir /tmp/livecd$ sudo mount -o loop ~/Desktop/ubuntu-7. 10-desktop-i386. iso /tmp/livecd Zatim kreirajte direktorijum koji će da čuva naš budući CD imidž (cd) u našem radnom direktorijumu (~/livecd) i kopirajte sadržaj čitavog CD-a osim casper/filesystem. squashfs u vaš ~/livecd/cd direktorijum: $ mkdir ~/livecd$ mkdir ~/livecd/cd$ rsync --exclude=/casper/filesystem. squashfs -a /tmp/livecd/ ~/livecd/cd Ovo će kopirati sve osim squashfs fajla, koji je u suštini kompresovani fajl koji sadrži naš live CD fajl sistem. Sada treba da mauntujemo casper/filesystem. squashfs na direktorijum koji se zove ~/livecd/squashfs da bismo kopirali njegov sadržaj u direktorijum u kojem ćemo da editujemo naš live CD fajl sistem: ~/livecd/custom$ mkdir ~/livecd/squashfs$ mkdir ~/livecd/custom$ sudo modprobe squashfs$ sudo mount -t squashfs -o loop /tmp/livecd/casper/filesystem. squashfs ~/livecd/squashfs/$ sudo cp -a ~/livecd/squashfs/* ~/livecd/custom I konačno, hajde da kopiramo /etc/resolv. conf i /etc/hosts u naš ~/livecd/custom/etc tako da možemo da pristupimo mreži iz imidža koji ćemo da prilagodimo (kroz chroot): $ sudo cp /etc/resolv. conf /etc/hosts ~/livecd/custom/etc/ 2. Rad sa našim budućim imidžom Da bismo prilagodili imidž vašim potrebama, mi ćemo da chroot u ~/livecd/custom direktorijum, mauntovaćemo neke neophodne pseudo fajl sisteme (/proc i /sys). Odatle, mi ćemo moći da prilagođavamo i menjamo naš Live CD. $ sudo chroot ~/livecd/custom# mount -t proc none /proc/# mount -t sysfs none /sys/# export HOME=/root Sada smo spremni da krenemo sa prilagođavanjem. . . . Nastavak pročitajte u članku KAKO DA prilagodite Ubuntu Live CD vašim potrebama - drugi deo

Možda ćete ponekad poželeti da promenite ime Linux sistema.   Ovaj savet možete da primenite na većinu, ako ne i na sve Linux distribucije. Da biste promenili ime Linux sistema uradite sledeće:   Upotrebite komandu sudo da biste dobili root pristup.   Potrebno je da pokrenete editor teksta.   Editujte fajl /etc/hostname i zamenite ga novim imenom.   Snimite fajl.   Pokrenite komandu "hostname -F /etc/hostname" (bez  navodnika) da biste promenili ime hosta (ova komanda može da varira u  zavisnosti od distribucije koju koristite).   Alternativno, pokrenite sudo hostname  "hostname" i zamenite "hostname" sa željenim imenom za  računar.   Restartujte računar ako ne vidite efekat pošto promene  neće biti odmah vidljive u bash shell-u.

How-to web sajt Tech-Recipes. com nudi jednostavan i veoma koristan savet za promenu imena računara nakon što je Linux sistem već instaliran. Da biste promenili ime računara otvorite terminal i ukucajte sledeće: gksudo gedit /etc/hostname Ukucajte vašu administratorsku lozinku i dobićete fajl koji sadrži ime računara. Promenite ga, snimite ga, i završili ste. Oni kažu da su sami otkrili ovaj trik kada su organizovali imena računara u kućnoj mreži. Pošto će mnogi na svom radnom mestu morati da menjaju imena računara ako kancelarijska mreža zahteva određena imena da biste se ulogovali, mislimo da će ovaj savet mnogima biti od koristi. Imajte u vidu da iako članak ističe da je ovo savet za "Ubuntu", većina Linux sistema skladišti ime računara u istom fajlu.

Nije dovoljno da samo jednom izaberete dobru lozinku kako biste se efikasno zaštitili od upada u sistem, već treba povremeno i da je menjate kako biste bili bezbedniji (recimo na svaka 3-6 meseca). Mi menjamo naše lozinke najmanje jednom u 3 meseca i koristimo različite lozinke za različite naloge.   Većina korisnika Linuxa ne menja lozinke ako se konektuju na svoje Linux mašine pomoću programa kao što je putty. Zato ćemo vas u ovom članku upoznati sa brzim i lakim metodom za promenu lozinke u Linuxu. Ulogujte se u Linux pomoću SSH klijenta Prva stvar koju treba da uradite je da se ulogujete u Linux čiju lozinku želite da ažurirate. Upotrebite passwd komandu Pomoću passwd (osetljiva na veličinu slova) komande vi možete lako da promenite lozinku. Čim prosledite passwd komandu od vas će se tražiti da unesete vašu staru lozinku. Nakon što ste uneli staru lozinku od vas će se tražiti da unesete novu lozinku za vaš nalog i da je ponovo unesete u polje za proveru nove lozinke. Nakon što ste uneli novu lozinku nemojte da zatvarate sesiju, jednostavno otvorite novu sesiju na serveru i ulogujte se sa novom lozinkom. Ako nešto krene naopako vi ćete moći da ispravite problem u prozoru prethodne sesije.

Tomboy je desktop program za vođenje beleški koji je originalno  kreiran za Linux i Unix operativne sisteme, ali je podržan i na Windowsu i Mac  OS X-u. Ovaj mali program otvorenog koda poboljšava vašu produktivnost  pošto vam pomaže da organizujete delove informacija koje sakupljate. Ako želite  alternativu za Tomboy Notes, onda je Gnote odlično rešenje. Da biste  instalirali Gnote na Ubuntu i dobijali ažuriranja za program, dodajte u listu apt  sources. list sledeće unose:deb http://ppa. launchpad. net/gnote/ppa/ubuntu jaunty maindeb-src http://ppa. launchpad. net/gnote/ppa/ubuntu jaunty mainNakon toga, potvrdite pomoću sledećeg unosa:sudo apt-key adv --keyserver keyserver. ubuntu. com  --recv-keys 5AAB5553  sudo apt-get updateZatim instalirajte program pomoću sledeće komande:sudo apt-get install gnoteInstalirani program se sada nalazi u Applications ->  Accessories -> Gnote. Adresa: Gnote

Standardni Linux sistem ima ogromnu količinu instaliranih fajlova. Zbog toga pronalaženje određenog fajla može da bude veoma problematično ako ćete da koristite samo pretraživač fajlova. Srećom, postoji odlična komanda koja se po standardnom podešavanju nalazi u svim Linux distribucijama: njeno ime je find. find može da pronađe bukvalno sve na vašem računaru iposeduje ogroman broj opcija. Ovaj članak će vas upoznati sa osnovama upotrebe find komande za pronalaženje fajlova na Linux računarima. Na Debian zasnovanim distribucijama, find je deo paketa findutils. find vam omogućuje da pretražujete fajlove na fajl sistemu na osnovu različitih uslova, kao što su datum kreiranja, datum modifikovanja, tip fajla, dozvole, imena . . . . U ovom članku fokusiraćemo se na pronalaženje fajlova i direktorijuma na osnovu njihovog imena. Da bismo detaljnije objasnili sintaksu find komande, pokazaćemo vam i kako možete da suzite vašu pretragu putem dodavanja uslova vezanih za veličinu i vreme modifikovanja fajlova. Ovo će vam biti dovoljno za većinu pretraga. Ako vam treba još detalja predlažem vam da pročitate find-ov manpage. 1. Osnove Find komande Standardna sintaksa find komande je: find [path] [expression] gde je path putanja upotrebljena za šemu pretraživanja a expression je izraz sa kojim želimo da se fajl poklopi. 2. Pronalaženje fajla na osnovu njegovog imena Uzmimo da želite da pronađete sve . avi fajlove u korisnikovim home direktorijumima. Pretraživanje možete da izvedete pomoću sledeće komande: # find /home -name '*. avi' Ako želite da potražite *. mpg i *. avi fajlove, upotebićete sledeću komandu: find /home -name '*. mpg' -o -name '*. avi' Pretrage koje nisu osetljive na veličinu slova mogu da se izvedu pomoću -iname sviča: find /home -iname '*. mpg' -o -iname '*. avi' 3. Dodavanje još kriterijuma Prethodno navedene pretrage mogu da vrate preveliki broj rezultata, otežavajući na taj način pronalaženje fajlova koji vam trebaju. Srećom, vi možete da suzite pretraživanje tako što ćete dodati kriterijume, kao što je veličina fajla ili datum modifikacije. Hajde da pokrenemo pretragu za . avi fajlovima većim od 700MB. To može da se uradi na sledeći način: find /home/ -name '*. avi' -a -size +700M Hajde sada da potražimo podset fajlova koji su modifikovani pre manje od 15 dana: find /home/ -name '*. avi' -a -size +700M -mtime -15 4. Dodavanje akcija Odlično, sada znamo da pronađemo fajlove na osnovu podseta kriterijuma. Ali još bolje bi bilo kada bismo primenili neke akcije na date fajlove. Akcije mogu da se primenjuju pomoću -exec sviča. Pošto sada možemo da pronađemo . avi fajlove koji su "mlađi" od 15 dana (u našem primeru), sada ćemo da prebacimo te fajlove na drugu lokaciju: /my/new/movies . Ovaj direktorijum već postoji na vašem računaru. Pomeranje . avi fajlova većih od 700MB i mlađih od 15 dana u /my/new/movies može da se izvede pomoću:find /home/ -name '*. avi' -a -size +700M -mtime -15 -exec mv '{}' /my/new/movies/ \; 5. Zaključak find je moćna alatka sa ogromnim brojem tvrdnji koje može da primenjuje. Ovaj članak je pokrio samo mali deo dostupnih funkcija. Za više informacija o find komandi preporučujem vam da prelistate man stranice.

Da li vam je ikada zatrebao neki određeni datum ili određeni  broj dana iz budućeg perioda? Pronašli smo koristan savet kako da upotrebite  komandu date za izračunavanje budućih i prošlih datuma. Upotreba komande "date" je veoma jednostavna -  samo otvorite prozor terminala na Mac-u, Linuxu ili Windowsu sa Cygwin  desktopom, upotrebite komandu "date" sa parametrom -d, i unesite broj  koraka datuma za buduće dane, minute, godine, mesece ili čak nedelje. Na  primer, da biste pronašli datum koji je 3 nedelje u budućnosti, upotrebite  sledeću komandu u Shell-u:date -d "3 weeks"Da biste pronašli datum iz perioda koji je u prošlom  vremenu, upotrebite sledeću komandu:date -d "3 weeks ago"Možete čak i da kombinujete argumente tako da ako želite da  pronađete datum koji će biti za 3 nedelje i 2 dana, upotrebićete komandu:date -d "3 weeks 2 days"To je sve.

apt-file je alat komandne linije koji služi za pratraživanje paketa u Debian/Ubuntu skladištima. Za razliku od apt-cache pretraživanja, apt-file može da pronađe fajlove u deinstaliranim paketima ili može da izlista sadržaj deinstaliranih paketa. Ovaj članak će vam pokazati kako da instalirate apt-file, kako da ga ažurirate i pretražujete listu paketa i fajlova. Ako ste ikada pretraživali pakete da biste utvrdili da li sadrže određeni fajl možda ste upotrebili sledeću komandu: dpkg -S /path/to/file Ovo će odraditi posao osim ako paket još nije instaliran. Srećom, i Debian i Ubuntu imaju sopstvena skladišta paketa, http://packages. debian. org/ i http://packages. ubuntu. com. Ljubitelji komandne linije će obožavati apt-file koji će odraditi isti posao ali nećete morati da koristite vaš web pretraživač. Da biste instalirali apt-file, jednostavno pokrenite: $ apt-get install apt-file Zatim treba da ažurirate apt-file bazu podataka pomoću sledeće komande: $ sudo apt-file update Nakon izvesnog vremena, kada su Contents fajlovi daunlodovani iz skladišta, vi ćete moći da pretražujete bazu podataka u potrazi za vašim fajlovima pomoću sledeće komande: $ apt-file search mojfajl ili $ apt-file search putanja/do/mojfajl Izlistavanje sadržaja deinstaliranog paketa može da se uradi pomoću sledeće komande: $ apt-file list mojpaket Konačno, vi možete da izbrišete keš fajlove pomoću sledeće komande: $ sudo apt-file purge