Saveti – Hardver

Mnogo puta gledao sam svoj televizor veličine 32 inča i pomislio zašto ne mogu da jednostavno prikačim svoj računar za tu stvar i da igram igrice na velikom ekranu? Tako ne bi morao da dam gomilu novaca za veliki monitor, zar ne? Pa razmotrio sam situaciju i shvatio da to može da se uradi ali postoje neke stvari o kojima morate da vodite računa i zbog kojih se, na kraju, možda i ne isplati sve ovo. Objasniću o čemu sve treba da vodite računa. 1. Identifikujte ulaznu konekciju TV-a Većina današnjih televizora imaju tri osnovne vrste ulaza. Imate ulaz za koaksijalni kabl, isti kao što se nalazi na risiveru kablovske televizije ili satelita, RCA kompozitni ulaz (žuri, crveni i beli ulaz) i S-video konektor. Noviji televizori možda imaju i Component Video, DVI, VGA ili HDMI ulaze ali oni koji su gore izlistani su standardni. 2. Identifikujte izlaze televizora Ovih dana proizvođači računara su dodali izlaze koji su kompatibilni sa TV-om na njihovim proizvodima tako da je veoma lako brzo ih povezati. Posebno se S-video sve više i više pojavljuje na računarima. Uglavnom ćete pronaći uobičajeni VGA izlaz za koji se vezuje regularni monitor. Noviji multimedijalni računari u bliskoj budućnosti će verovatno imati sve izlaze visoke definicije koji se povezuju direktno na TV ali za sada mi ćemo govoriti o onome što većina ljudi ima i na računaru i na televizoru. 3. Pronađite odgovarajući adapter za konekcije Možda ćete trebati da nabavite adapter kojim možete da povežete računar sa TV-om. Oni imaju VGA adapter na jednom kraju i (obično) veći broj konektora na drugom kraju (S-video, RCA kompozitni i Component). Dobra stvar u vezi njih je da možete na primer da povežete i TV sa TV-om. Ja predlažem bežični adapter. On košta malo više ali vredi jer nećete imati gomilu kablova i ne morate da držite računar blizu TV-a. 4. Povežite računar sa TV-om Ako imate izlaz koji je kompatibilan sa TV-om na računaru, kao što je S-video džek, samo uzmite S-video kabl i povežite ga sa računarom i TV-om. Ako ga nemate, onda prikačite VGA kraj adaptera za računar i upotrebite RCA, S-video ili Component Video kabl da biste ga prikačili na TV. Nakon što ste povezali sve što treba, uverite se da se nalazite na ispravnom TV video ulazu. Pritisnite Input dugme na TV-u ili daljinskom upravljaču kako biste videli signal računara. Ovo je trenutak kada ćete se možda malo razočarati. Standardni video signal TV-a se zove NTSC (PAL ako živite u Evropi). Ovaj signal je drugačiji nego onaj koji generiše vaš računar. Računari koriste signal koji se meri u pikselima: 320x200, 320x240, 640x480, 800x600, 1024x768, 1280x1024 ili 1600x1200. Većina TV-a može da generiše oko 500 linija rezolucije, što je na računaru kao 500 vertikalnih piksela. Video pojačalo u televizoru ne može da rukuje većim rezolucijama. Dakle kada spojite ove dve stvari ostaje vam maksimalna rezolucija od 640x480. Ovo nije najgora stvar na svetu zato što možete da igrate igrice i da gledate video sa manjom rezolucijom bez problema. Radi se samo o tome da nikada nećete moći da dobijete rezoluciju koju vam daje monitor računara. Čuvajte se nekih adaptera koji tvrde da vam daju više od 640x480, jer oni zbog kompenzacije samo smanjuju kvalitet originalnog televizijskog signala. Možete da nabavite adapter za HDTV koji će vam dati veću rezoluciju ali treba vam HDTV i adapter koji košta obično 2-3 puta više od standardnog adaptera. Koji god način da izaberete neće vam biti teško da upotrebite TV kao monitor računara ako pratite gore opisane korake.

Da liste ikada želeli da saznate kako se vezuje kravata, koristi stari PC računar kao server ili bilo šta drugo što vam padne na pamet? Ako je odgovor potvrdan, onda je vreme da posetite web sajt po imenu Wonder How To, koji sadrži na hiljade video fajlova koji vizuelno objašnjavaju kako se obavljaju različite delatnosti i poslovi. Wonder How To ima jako mnogo kategorija koje uključuju sport, programe i hranu. Svaka od ovih glavnih kategorija može dalje da se deli na podkategorije. Tako na primer kategorija Sofware sadrži Photoshop i MS Office kategorije. Video snimci se ne hostuju na samom web sajtu već na video portalima kao što je Youtube ili Google Video. Video snimci mogu da se komentarišu, rangiraju, ili bookmarkuju - dostupni su standardni načini interakcije sa sadržajem. Međutim, liste članova su odlična ideja. Članovi mogu da kreiraju play liste koje nakon toga svi mogu da gledaju. Play liste mogu da imaju veze sa fitnesom, muzikom, računarima i slično i mogu da sadrže više video snimaka iz datih kategorija. Da biste mogli da koristite sve opcije morate da se registrujete. Međutim, to je brz i bezbolan proces, e-mail koji date ne mora da se proverava i vi možete odmah da počnete da surfujete. Adresa: Wonder How To

Kada koristim DVD drajv ja stvarno ne volim da čujem onaj glasni zvuk koji nastaje rotiranjem DVD-a. Kod nekih DVD-ova ovo je izraženije nego kod drugih. Ako i vama smeta buka koju proizvodi vaš DVD drajv, onda pročitaje ovaj članak jer mi imamo rešenje za vas. Sve što treba da uradite je da instalirate Nero DriveSpeed koji vam omogućuje da usporite DVD drajv kako bi sporije okretao DVD ili CD i tako pravio manje buke, u situacijama kada ne morate najvećom brzinom da kopirate podatke. Ova funkcija odlično radi kada gledate filmove ili slušate muziku, i želite da se opustite uz vašu omiljenu muziku ili film, bez da vam smeta DVD-ovo tandrkanje. Nakon što ste instalirali Nero DriveSpeed pojaviće se popup prozor čim ubacite disk, sa pitanjem da li želite da radite u Fast (brzi) ili Silent (tihi) režimu rada.   Pored navedenog vi možete i da odredite sopstvenu brzinu kojom želite da se diskovi okreću. Adresa: Nero DriveSpeed

Vaš laptop nije samo skupo parče hardvera – on takođe sadrži vaše lične podatke, važne poslovne dokumente, lozinke za razne web sajtove i još mnogo toga što može da vam nanese velike štete u slučaju njegove krađe ili gubitka. I nemojte da mislite da se krađa laptopa retko dešava. Neke procene kažu da se u SAD-u jedan laptop ukrade svaki minut i većina njih se nikada ne pronađe. Dok se nalazite na putu ili na konferenciji, nalakši način da se osigurate od krađe je da stavite laptop u njegovu torbu, okačite je o rame i nosite svuda sa sobom. Ponašajte se prema laptopu kao prema novcu koji nosite u novčaniku i nikada ga ne ostavljajte samog, čak ni kada idete na WC ili na kafu. Ovo je najsigurniji pristup ali svakako nije najpraktičniji - da li treba da izvučete laptop iz struje, otkačite mrežni kabl i eksterni miša i zajedno sa laptopom ih stavite u torbu samo zato što želite da popijete čašu vode u susednoj prostoriji, ili uzmete neku drugu knjigu sa police biblioteke? U takvim situacijama, izuzetno koristan program je LaptopAlarm. On je u suštini sirena protiv krađe (koja koristi ugrađeni zvučnik laptopa) koja se aktivira kada neko pokuša da se izloguje ili isključi laptop, ukloni AC kabel za napajanje ili eksterni miš koji je prikačen za laptop. Laptop Alarm (syfer. nl) je aplikacija namenjena samo za Windows, ali korisnici MacBook-a mogu da nabave besplatni iAlertU utility (ialertu. com) koji će čak snimiti fotografiju lopova koristeći ugrađenu web kameru i poslati je na bilo koju e-mail adresu. Samo se postarajte da se ovi alarmi ne uključe slučajno i dovedu vas u nezgodnu situaciju (na primer zaboravili ste da je program uključen i krenuli ste da isključujete laptop). Laptopovi se najčešće gube ili kradu u hotelskim sobama, bibliotekama, na graničnim prelazima, aerodromima, kafedžinicama i taksijima. Ako često putujete, razmislite o tome da osigurate vaš laptop u nekoj osiguravajućoj kući. To će pokriti troškove laptopa u slučaju krađe, slučajnog oštećivanja ili gubljenja.

Sa nekim ADSL / kabel modemima (posebno USB) možete imati problem sa isključivanjem modema nakon nekoliko sati. Evo dva načina da rešite problem. 1. Isključite Hibernaciju računaraDesni klik na Desktop, kliknite na screen saver, pri dnu prozora nalazi se Power dugme, kliknite na njega i pojaviće se prozor sa opcijama za Hibernaciju, zatim isključite opciju Enable Hibernation. 2. Isključite Windows MessengerStart meni, kliknite na Run. Upišite gpedit. msc. Zatim idite u Computer Configuration / Administrative Templates / Windows Components /Windows Messenger. Kada ste došli do odredišta desni klik na Do not allow Windows messenger to be run i idite u propertise pa označite enable. Pripremio: Milenko Kusurović

Ako imate problema u igrama ili u XP-u probajte ovako da rešite problem: 1. Otvorite Control Panel2. Zatim stavku „Mouse” ili „Printers and other hardware”3. Kliknite na „Pointer Options” i isključite sledeće: ENHANCE POINTER PRECISION and SHOW LOCATION OF POINTER WHEN I PRESS THE CTRL KEY. Drugi način 1. Kliknite na „Hardware”, zatim na „Properties”2. U novom prozoru kliknite na  „Advanced Settings”3. Namestite „Sample Rate” na najveći broj4. Podesite „Input Buffer Lenght” na najveći broj Pripremio: Milenko Kusurović

1. Otvorite kućište i proverite sve kablove unutra. Posebno sugerišemo da isključite i ponovno uključite komponentu po komponentu. 2. Takođe proverite sa zadnje strane sve konektore (monitor, napajanje, tastatura) da li su ispravo priključeni. 3. Pokušajte da uključite računar i pažljivo slušajte da li će se uključiti napajanje. Ako ne čujete ništa tada je verojatno problem u napajanju, pa ukoliko imate bilo kakav drugi računar pri ruci pokušajte zameniti sa njega napajanje. 4. Ako čujete da napajanje radi ali ipak nema slike na monitoru, tada proverite da li se pokreću svi ventilatori unutar kućišta. Naime, to je test da brzo proverite stanje matične ploče, pa ako su ventilatori u pogonu tada pokušajte da priključite neki drugi monitor. 5. Ukoliko napajanje radi, a na monitoru je prikaz „Cable is not connected“ tada je potencijalni uzrok u memoriji ili hard disku. Ovdje sugerišemo da izvadite jednu pločicu memorije i pokušate sa priključenom samo jednom. Kada iscrpite priključene kombinacije memorije onda bi trebalo proveriti i hard disk. Spojite bilo koji stariji disk pa pokrenete računar. Sigurno nećete dobiti početni ekran Windowsa ali ćete videti na monitoru početnu sliku. 6. Ne pomogne li vam nijedan od ovih pokušaja, tada je potencijalni uzrok u procesoru ili samoj matičnoj ploči. To ćete teško testirati kod kuće pa posetite servis. U tom slučaju svakako napomenite da na hard disku imate mnogo podataka i serviser nikako ne sme da formatira računar bez vašeg dopuštenja. Spašavanje podataka radi se priključenjem diska na drugi računar. Nadamo se da će vam ovi postupci pomoći da otkrijete problem kod neispravnih računara. Pripremio: Milenko Kusurović

Tečni kristal se koristi za ogroman broj različitih displeja, od kalkulatora i video projektora do laptopa, PDA i TV-a sa ravnim ekranom. Mali displeji sa tečnim kristalom (LCD) obično imaju sloj tečnog kristala između dva stakla. Veći i skuplji displeji visoke rezolucije koriste TFT tehnologiju, gde se na jednom staklenom oknu pravi više slojeva tranzistora. LCoS (tečni kristal na slikonu) je nova mikro-displej tehnologija povezana sa LCD, ali koja ipak funkcioniše drugačije. Materija tečnog kristala ima istu strukturu kao i drugi LCD-i, ali se nanosi direktno na površinu silikonskog čipa. Elektronski drajveri koji kontrolišu ravnomerno nanošenje kristala su ugrađeni u silikon. Na taj način se na izuzetno malu površinu, na primer jedan kvadratni inč, može uneti nekoliko miliona piksela. Čip se oblaže aluminijskim slojem, što znači da je LCoS izuzetno refelektivan, a to omogućava prolazak više svetlosti. Prednost LCoS-a u odnosu na LCD je što će ista količina svetlosti primenjena na LCoS panel rezultirati jasnijom slikom. Boje se stvaraju na različite načine. Najjednostavniji je obuhvatanje tri LCoS panela, po jedan za crveni, zeleni i plavi svetlosni element. Drugi načini podrazumevaju pikselizaciju boja, FSC (koji koristi brze elektronske prelaze na različite nijanse boja) ili točkić za skrolovanje boja. LCoS je idealan za projekcije ili prenosive displeje. Ostale prednosti su visoka razmera kontrasta (1000:1) i odlična HDVT kompatibilna rezolucija.

Na ovoj slici se i Evoluent  vertikalni miš nalazi pored Apple-ovog miša. Komunikacija je ostvarena preko USB bežičnog risivera. A veliki je zbog specijalnih mogućnosti. Vertikalni miš se prvo prirodno uzima u ruku, za svaki drugi miš ruka mora da se izokrene. Pogledajte sledeću sliku, a onda nam javite koji vi miš koristite. Šta sve može? Pustio sam moćnoga, zamislio da mi je vertikalni na stolu, i ruka mi je zauzela prirodan položaj. Pravo otkrovenje, odmor.

Poznajem puno korisnika računara koji isključuju svoje sisteme samo kada se na njih viče. glavni razlog za neisključivanjre je to što treba da čekaju da se podigne operativni sistem, mrežni servisi i tako dalje. Dakle, oni jednostavno ostave uključene svoje sisteme, u režimu potpunog napajanja 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji. Nedavni izveštaj ocenjuje da bi američke firme mogle da uštede oko 1. 72 milijarde dolara svake godine ako bi naterale svoje radnike da isključuju računare ili barem da svoje sisteme prebace na stand-by režim rada za uštedu energije. Da bi izračunala potencijalnu uštedu energije i proćerdanu energiju, Londonska programerska kompanija 1E je upotrebila vrednost prosečne upotrebe energije, oko 129W, u studiji koju je vodila pre skoro sedam godina. "Nakon što smo ispitali rezultate naše studije, uočili smo da je tokom godina povećan broj laptopova i računara sa ravnim monitorima (koji koriste znatno manje energije u poređenju sa desktopovima i CRT monitorima)” rekla je ona. Postoji nekoliko razloga – navodi se u studiji – zbog čega sve više i više ljudi ne isključuju svoje PC-je na kraju radnog dana. Ponekad, oni pretpostavljaju da će odeljenje informacione tehnologije izvršiti zadatke održavanja na njima ili će napraviti zakrpe ili da će ih ljudi iz odeljenja za informacionu tehnologiju isključiti. Drugi veruju da će sleep režim ili režim hibernacije automatski nastupiti dok neki jednostavno kažu da ih ne interesuje to što rasipaju energiju. “Kompanija srednje veličite na ovaj način gubi više od 165. 000 dolara godišnje za troškove struje za računare koji su ostali uključeni preko noći. Isključivanjem ovih računara, radnici mogu da spreče ispuštanje više od 1. 381 tone ugljendioksida (CO2) u atmosferu” navodi se u izveštaju. Iako je ovaj izveštaj napisan u vreme CRT monitora i jedinica za energetsko napajanje koji su gladni energije, te cifre se i dalje primenjuju na današnje činjenice pošto je broj računarskih sistema, desktopova i laptopova veoma porastao.

Ima nešto intrigantno u vezi preterano izdizajniranog i ukrašenog mobilnog telefona na temu Bude koji se pojavio na ulicama Shenzhen-a. Školjka  je navodno napravljena od nerđajućeg čelika sa omotačem od 24-karatnog zlata - ali mi mislimo da to važi samo za gravure na poleđini - a kao što možete da vidite na slici nijedan milimetar površine nije osavljen bez nekog detalja, koje sigurno nećete naći na prosečnom Nokia ili Samsung mobilnom telefonu. Naravno, nijedan Buda mobilni telefon ne bi bio kompletan bez microSD slota ili ekrana osetljivog na dodir, a ni ovaj primerak nije izutetak. Još samo da ga blagoslovi budistički sveštenik (da vas ne posećuju zli duhovi) i biće savršen mobilni telefon za svakog budistu. Ili možda neće.

Sigurno već znate iz sopstvenog iskustva da nema ništa gore nego kada vas prži laptop dok ga držite u krilu usred nekog veoma važnog web surfovanja. Iako ga ja nemam, ovaj Belkin-ov «Cush Top» izgleda kao prilično udobno rešenje za ovaj problem. Za cenu od pedeset dolara ovaj praktični mali stočić za krilo je sasvim dovoljan za moje potrebe, tako da će se ova bebica naći na mom spisku stvari koje treba kupiti za praznike. Šta vi koristite da biste zaštitili krilo dok radite na računaru? Adresa: CushTop

Ako ludite za super malim i moćnim laptopovima pogledajte šta vam donosi IdeaPad U110 od Lenova u ovom kratkom videu. Ako vam se svidi ono što vidite kliknite na donji link da biste pročitali celokupan test o ovoj impresivnoj mašini. link ka celom članku

Da li znate šta se dešava kada naredite Windowsu da formatira disk na brzinu u odnosu na puno formatiranje? U ovom članku ukratko ćemo vam opisati u čemu je razlika. Kada instalirate Windows ili prilikom preformatiranja diska u NTFS operativni sistem će vam ponuditi da formatirate disk na dva načina. Prvi je full, a drugi je quick. Kao što već sigurno znate, full formatiranje traje neuporedivo duže od quick formatiranja. Šta se tu u stvari dešava? Prilikom formatiranja uklanjaju se svi zapisi sa hard diska koji se formatira. Ali, ako koristite full fomatiranje, Windows će sprovesti i kontrolu diska u potrazi za oštećenim sektorima na koje više ne mogu da se zapisuju podaci, niti da se čitaju sa njih. Loši sektori se obeležavaju i disk se tako formatira da se ovi loši sektori više nikada ne koriste. Suprotno od toga, Quick formatiranje će obaviti samo uklanjanje fajlova a fizička provera hard diska će biti preskočena. Ako ste sto posto sigurni da vaš disk nije oštećen, slobodno možete da izaberete quick fomatiranje, ali ako sumnjate da je vaš disk oštećen, ne bi bilo loše da napravite full formatiranje i uverite se u njegovo zdravlje. Takođe kod novih neformatiranih diskova treba da sprovedete full formatiranje pre nego što počnete da ih koristite. A ako želite samo da proverite zdravstveno stanje vašeg hard diska bez formatiranja, upotrebite komandu chkdsk /r, koju ćete uneti u komandnu liniju.

Monitor ili ekran je uređaj koji služi za prikazivanje slova ili slika koje mogu biti pokretne ili statične. Slika koja se prikazuje na monitoru obično se stvara u grafičkoj kartici, posebnom sklopu čija je funkcija stvaranje i obnavljanje slike. Postoji nekoliko različitih tehnologija koje koriste monitori. katodna cev - (engleska skraćenica CRT - catode ray tube) - prva poznata tehnologija, poznata još od crno belih televizora, ali pomalo nepraktična jer daje izobličene slike koje stvara zaobljena cev. Korak napred je napravljen pojavom Trinitron ili Diamondtron katodnih cevi, koje su ravne po vertikali, pa je lepše raditi za takvim monitorom. tečni kristali - (engleska skraćenica LCD - liquid cristal display) - 2004. godine LCD monitori su počeli polako da zamenjuju CRT računarske monitore. plazma monitori Vrste monitora po boji crno-beli monohromni u boji Vrste monitora po rezoluciji CGA EGA VGA - 640x480 tačaka ili piksela XGA SVGA Pojmov vezani za karakteristike monitora Rezolucija - je broj piksela (pixel), tojest obojenih tačaka, na monitoru. Rezolucija je izražena u brojevima piksela koji se nalaze u vodoravnim i uspravnim linijama monitora, npr. 1024x768. Brzina osvežavanja - se odnosi na brzinu osvežavanje slike monitora koja se meri u hercima (Hz). Što je veća frekvencija to je slika stabilnija i nešto mutnija. Ako je brzina osvežavanja manja onda je slika puno oštrija ali zato i nestabilnija i napornija za ljudsko oko. Veličina ekrana - se meri u inčima, neke poznatije veličine su: 15", 17", 19", 21", 22". Kod CRT monitora se meri dijagonala čitavog monitora što ne predstavlja stvarnu veličinu ekrana (marketinški trik), ako je veličina CRT monitora 17", stvarna veličina samog ekrana je 16". Kod LCD monitora to nije slučaj. Standard prikaza - standard prikaza ili odnos širine i visine kod većine monitora je 4:3, iako postoje neke manje poznate kao 16:9 koji pretežno služi za DVD filmove na widescreen ekranima. Dubina boje - je broj bitova koji sadrži jedan piksel. Što je veća dubina boje to je veći broj boja i nijansi koje može da prikaže monitor. Priključak - može biti analogni (VGA) i digitalni (DVI)OSD - kontrole na monitoru pomoću kojih se na monitoru podešava kontrast, svetlina, broj boja, geometrijski oblik slike i još mnogo toga Najpoznatiji proizvođači AOCApple ComputerBenQDell, Inc. EizoHannsStar Display CorporationIiyama CorporationLaCieLG ElectronicsNEC Display SolutionsPhilipsSamsungSonyViewSonic

Napajanje je hardverski deo računara koji obezbeđuje napon i struju. Napajanje obezbeđuje da svaki deo računara dobije određenu količinu energije koja mu je potrebna, s obzirom da sve komponente računara ne troše istu količinu električne energije. Takođe jedan od glavnih zadataka napajanja je da pretvori 220 V u 3,3 V, 5 V i 12 V što je u skladu sa naponskim zahtevima hardvera u računaru. Napajanje ima sopstveno hlađenje. Glavna karakteristika napajanja je njegova snaga. Električna snaga se meri u W (vatima) ili matematički rečeno P=U*I (napon pomnožen sa strujom). Najveći potrošači napajanja su grafička kartica, hard disk, matična ploča i optički CD/DVD uređaji.   PiN Computers PiN Computers je preduzeće koje se bavi distribucijom u IT oblasti i ima najveće učešće u prodaji na tržištu Vojvodine. http://www. pinsoft. co. yu/ Glavni naponski konektori su: Glavni 20+4 pinski konektor, za napajanje matične ploče 4+4 pinski konektor, u zavisnosti od zahteva procesora u ATX ili EPS sistemima 6-pinski konektor (za jače PCI Express ili AGP grafičke kartice) 4-pinski hard disk, DVD, CD konektori Flopi naponski konektor SATA naponski konektori (novija napajanja) Kvalitetno napajanje je u današnje vreme neophodno, jer je upravo taj deo često povezan sa otkazivanjem većine računarskih delova, a najčešći uzroci za otkazivanje napajanja su: prašina (koja onemogućava dalje okretanje hladnjaka usled čega dolazi do pregrevanja), uticaj više sile (grom), nepravilno rukovanje od strane korisnika i tako dalje.

RAM, skraćeno od engl. Random Access Memory (memorija nasumičnog pristupa), je jedan od oblika pohranjivanja računarskih podataka čijem sadržaju se može pristupiti po bilo kom redosledu. Ovakav način pristupa razlikuje se od sekvencijalnog načina koji se koristi kod uređaja kao što su magnetna traka, diskovi i cilindri, gdje je, zbog prirode mehaničkog kretanja takvih medija za skladištenje podataka, računar primoran da pristupa podacima prema strogo određenom redosledu. RAM je još karakterističan po tome što kod ove vrste memorije podaci mogu ne samo da se čitaju, već i da se zapisuju, za razliku od ROM (Read-only memory) memorije, iz koje podaci mogu samo da se čitaju. RAM se u računarima upotrebljava prvenstveno za primarno skladištenje podataka koji se aktivno koriste i neprestano se menjaju. Međutim, postoje i neke vrste RAM uređaja koji se koriste za trajno skladištenje podataka. U računarima je RAM zadužen za držanje podataka i programskog koda tokom njegovog izvršavanja. Veoma važna karakteristika RAM-a je da se različitim memorijskim mestima gotovo uvek pristupa jednakom brzinom. Kod nekih drugih tehnologija postoje određeni zastoji pri propuštanju pojedinih bitova ili bajtova. Prvi sistemi zasnovani na vakuumskim cevima ponašali su se kao moderni RAM iako je bilo mnogo grešaka u radu. Jezgarne memorije, sačinjene od žica obmotanih oko malih feromagnetnih jezgara, imala su gotovo jednako vreme pristupa. Osnovna zamisao koja se nalazi iza cevnih i jezgarnih memorija još uvek se primenjuje kod savremenih RAM-ova izgrađenih od integralnih kola. Neka alternativna rešenja za skladištenje podataka nisu imala jednako vreme pristupa, pa smo tako imali cevi ispunjene živom koje su držale nizove bitova uz pomoć zvučnih talasa, zatim cilindrične memorije koje su bile slične današnjim tvrdim diskovima i njihovom načinu skladištenja podataka uz pomoć namagnetisanih čestica složenih u neprekidne kružne trake. Mnoge vrste RAM-a su nestabilne, u smislu da gube svoje podatke kada je računar isključen. Uobičajen način smeštanja podataka u RAM je ili u obliku naboja kondenzatora (dinamički RAM) ili stanju flip-flopa (statički RAM). U razvoju su različite vrste "stabilnih" RAM-ova koji mogu da drže svoje podatke i kada im je prekinuto napajanje. Tehnologije koje se pri tome implementiraju su, među ostalima, karbonske/ugljenične nano-cevi i efekat magnetnog tunela. Zanimljivo je i deljenje RAM-a na particije, kao što se obično dele tvrdi diskovi, samo što je slučaju RAM-a particija kreirana na njemu mnogo brža od one na tvrdom disku. Često se naziva i ramdisk. Uobičajene vrste RAM-a SRAM, skraćeno od engl. Static RAM NV-RAM od engl. Non-Volatile RAM DRAM engl. Dynamic RAM Fast Page Mode DRAM EDO RAM engl. Extended Data Out DRAM SDRAM engl. Synchronous DRAM DDR SDRAM engl. Double Data Rate Synchronous DRAM RDRAM ili Rambus DRAM Ostale vrste RAM-a Dual-ported RAM Video RAM, dual-port memorija sa jednim portom nasumičnog pristupa i drugim, sekvencijalnim. Ova je vrsta sve popularnija zbog sve izraženije potrebe korisnika za sve više video memorije. Vidi Dynamic random access memory WRAM MRAM FeRAM

Štampač, printer ili pisač je uređaj koji na neki materijal, poput papira, pravi fizičku kopiju nekog dokumenta ili slike koja je u elektronskoj formi, odnosno u računaru. Prvi štampač na svetu je bio mehanički, koji je u 19. veku izumeo Charles Babbage. Brzina štampača Brzina ranih štampača se merila u broju znakova odštampanih u jednoj sekundi. Danas se brzina štampanja meri u stranicama u minuti. To u praksi nikada nije precizna jedinica merenja, zato što se kao mera štampanja obično uzima koliko crno belih stranica (i to najčešče tekst) u minuti može štampač da izbaci. To znači da će se zahtevne slike velike rezolucije štampati mnogo duže. Laserski štampač Laserski štampač je veoma precizni štampač koji radi na principu laserskih zraka, a u mogućnosti je da štampa i tekst i grafiku. Laserski štampači su nekad bili prilično skupi, a danas se prodaju po prihvatljivoj ceni iako je ona još uvek viša od inkdžet štampača, koj kojih je potrošni materijal dugovečan ali i skup. Laserski štampači su savršeni za tekst, kao i za grafiku ako se radi o štampačima u boji koji su inače skuplji. Veoma su brzi i imaju veliku preciznost štampanja, posebno ako se radi o tekstu. Većina današnjih laserskih štampača može da štampa crno beli tekst i grafiku, iako postoje i laserski štampači u boji. Inkdžet štampač Tintni štampač ili Inkdžet štampač je najrasprostranjenija vrsta štampača koja se koristi u industriji, trgovini, kao i u kući za obične namene. Koristi mastilo kao izvor za štampanje. Štampač je prilično jeftin ali je zato potrošni materijal skup. Inkdžet štampači su dobri i za tekst i za grafiku. Sporiji su od laserskih štampača i imaju manju preciznost štampanja. Većina današnjih tintnih printera je u mogućnosti štampati tekst i slike u boji, što je rijetkost kod laserskih printera čije su "color" varijante visoko skupe. Spaja se na: Matičnu ploču preko LPT USB Računarsku mrežu preko Ethernet WiFi Glavne vrste štampača: Inkdžet Laserski Poznati proizvođači: Canon HP Epson Lexmark Konica Minolta Ploter Ploter je uređaj za štampanje vektorske grafike koji se povezuje sa računarom. Ploteri štampaju svoj izlaz tako što pomeraju olovku preko površine parčeta papira. To znači da su ploteri ograničeni na kreiranje linijske grafike, za razliku od rasterske grafike koju mogu da kreiraju ostali štampači. Ploteri mogu da crtaju složene linije, uključujući tekst, ali to rade veoma polako zbog mehaničkog pomeranja olovke. Ploteri ne mogu da kreiraju kompaktne jednobojne površine, ali mogu da naprave veoma gustu mrežu linija koje će na kraju kreirati jednobojnu površinu. U vreme kada je računarska memorija bila veoma skupa, a moć procesora veoma mala, ploteri su nudili najbrži način za štampanje visokorezolucijskih kolornih radova ili veoma velikih crteža. U većini današnjih okruženja tradicionalni ploteri su zamenjeni sa inkdžet i laserskim štampačima velikog formata. Ovakvi štampači se obično i dalje zovu ploteri, iako su u pitanju rasterski uređaji, a ne vektorski uređaji koji crtaju svoj izlaz.

Zvučna kartica je deo koji obezbeđuje zvučni ulaz i izlaz. Zvučna kartica na sebi sadrži zvučni čip koji pretvara analogne zvučne talase u digitalni signal (nule i jedinice). Zvučni čip može da se nalazi i na matičnoj ploči sa unapred integrisanim ulazima i izlazima na njoj. Deo koji obezbeđuje zvuk se zove CODEC i u njega su integrisana dva glavna dela koja obavljaju taj posao, ADC (Analog Digital Converter) i DAC (Digital Analog Converter) pretvarač. Osim toga, imamo i DSP (Digital Sound Processor), zvučni procesor koji oslobađa procesor od obrade zvučnih signala (ako ga zvučna karta nema, onda to radi procesor). Takođe zvučna kartica ima i svoju memoriju. Komunikacija sa računarom se odvija preko PCI interfejsa, dok se komunikacija sa zvučnicima i mikrofonom ostvaruje preko ulaznih i izlaznih konektora. Način rada ADC-a i DAC-aADC ili analogno digitalni pretvarač, kao što sam naziv kaže, pretvara analogne talase, tojest zvuk, u digitalne signale (nule i jedinice), tako da računar može da razume signale koje dobija od nekog spoljašnjeg uređaja (npr. mikrofona). Način pretvaranja je sledeći: ADC preciznim merenjem analizira analogne talase a zatim ih digitalizuje u obliku nula i jedinica, koje onda DSP ili CPU obrađuje, dok kvalitet zavisi od preciznosti i brzine merenja koja se meri u kilohercima (KHz). Isto važi i za DAC, koji radi obrnut proces, tojest pretvara digitalni signal u analogni, tako da sve što čujete na PC zvučnicima je ustvari prevedeni binarni kod u analogni signal tj. zvuk. Zvučni ulazi i izlaziVećina zvučnih kartica od 1999. podleže Microsoftovom PC 99 standardu za obeležavanje spoljnih konektora odgovarajućim bojama: Ružičasta - analogni ulaz za mikrofon. Svetloplava - analogni ulaz za liniju Zelena - analogni izlaz za glavni stereo signal (prednji zvučnici ili slušalice) Crna - analogni izlaz za zadnje zvučnike Narandžasta - S/PDIF digitalni izlaz (nekad se koristi i za analogni izlaz za srednje zvučnike) Tipovi zvučnih kartica Zvučne kartice su nastale tek 1980-tih godina. Do tada je računar mogao da daje samo "beep" zvuk, koji je stvarao zvučnik u samom kućištu. Od tada zvučne kartice su veoma mnogo napredovale. Skoro sve današnje kartice podržavaju 5. 1 standard (kućni bioskop), sve Dolby standarde, te niz API-ja (application program interfaces) koji omogućavaju bolju softversku komunikaciju sa zvučnom karticom, jer bez drajvera (softvera) zvučna kartica ne može da radi. Danas su najpoznatiji API-ji Microsoft Direct Sound i Creative EAX standard. Nemaju sve zvučne kartice isti broj izlaza i ulaza, iako većinom današnje kartice imaju 5 konektora, 3 izlaza (prednji i zadnji, te sabvufer) i 2 ulaza (mikrofon i linijski ulaz), iako se najčešće koristi ulaz za prednje zvučnike (proizvođači zvučnika obično stave dva zvučnika na jedan konektor) zelene boje. Najnoviji trend je omogućavanje spajanja 7 zvučnika i jednog sabvufera (7. 1 standard). Karakteristike koje se obično gledaju kod zvučnih kartica su: ADC i DAC kapacitet i brzina, frekvencijski odziv, broj izlaza, podrška za API-je, sertifikati (npr. Dolby Surround) itd. Najpoznatiji i najbolji proizvođač zvučnih kartica je Creative, a osim njega imamo Terratec, C-Media, nVIDIA, Realtek, VIA itd.